Ovi problemi mogu uključivati traumu u detinjstvu, stres, depresiju, aleksitimiju (kada osoba nije u stanju da razume i izrazi sopstvene emocije) i posttraumatski stresni poremećaj.

Emocionalni stres može prouzrokovati da se fizički toksini zarobe u određenim delovima tela, stvarajući idealno okruženje za rast patogena.
Ovi patogeni zatim oslobađaju sopstvene toksine, održavajući začarani krug. Da bi se zaustavio taj ciklus, moraju se rešiti osnovni emocionalni problemi koji su ga započeli.

Jednom kada je njihovo okruženje poremećeno, fizički toksini se mogu iskoreniti. Ovo će poboljšati opšte zdravlje pogođenog dela tela.

Različite emocije izazivaju probleme u različitim delovima tela.

Na primer, strah može uticati na mokraćnu bešiku i bubrege.
Bes utiče na jetru i žučnu kesu.
Tuga može uticati na creva ili pluća…

Emocije dovode do nakupljanja toksina u relevantnom organu, koji na kraju može postati mesto raka ili druge hronične bolesti.
Ovo može biti postepen proces koji eskalira od razvoja alergija do razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Da biste pomogli izlečenju, morate da postavite ciljeve i razvijete dobar stav kako biste mogli da se fokusirate na pozitivno.

Zamislite da ćete ponovo biti dobro u budućnosti da biste pomogli da se povučete ka toj stvarnosti. Kada se držimo ljutnje, to nema uticaja na osobu koja nam je nanela nepravdu, već je samo štetna za nas i čak može biti faktor koji doprinosi hroničnim stanjima. Shodno tome, opraštanje i otpuštanje je od vitalnog značaja za naše zdravlje.
Isto važi i za negativna osećanja prema nama samima, kao što su nedostatak sopstvenevrednosti ili osećaj krivice.

Oni koji su hronično bolesni mogu imati i suprotstavljene emocije koje znače da, na neki način, svesno ili podsvesno, ne žele da se izleče.

Na primer, njihova bolest bi mogla imati neke finansijske koristi. Za neke koji su iskusili porodično zlostavljanje možda su bolje zbrinuti kada su bolesni i stoga ne osećaju da bi bilo bezbedno da se oporave, jer će se zlostavljanje verovatno nastaviti.
Osećaj bezvrednosti ili nevoljenosti može učiniti da osoba oseća da ne zaslužuje da se izleči; u ovom slučaju bi se morao utvrditi osnovni razlog za ta osećanja kako bi se radilo na rešenju.

Šta god da je razlog, ako osoba zaista ne želi da se poboljša, onda to neće moći.

Jednostavno rečeno, kada se lečenje bavi samo na fizičkom nivou, verovatno je da će osoba potrošiti mnogo više vremena, energije i novca nego što bi morala da se bavi i mentalnim i emocionalnim aspektima lečenja. Suočavanje sa njima u isto vreme takođe može smanjiti verovatnoću da će se bolest ponoviti kada se oporavi.

Uz pomoć Bicom aparata, homeopatskih lekova, vođenja emocionalnog dnevnika i generalno fokusiranja na pozitivne misli može se poboljšati mentalno i emocionalno zdravlja osobe i pomoći na putu izlečenja.

Čovek je biće uma, tela i emocija.

Holistički pristup u terapiji Bicom aparatom obuhvata sve nivoe čovekovog bića. Bicom testom se može otkriti postojanje frekvencija zarobljenih emocija, emocionalnih toksina, ograničavajućih uverenja, ograničavajućih misli, mentalno starenje, stres, stres kolektivnog nesvesnog.

Bicom terapijama se otklanjaju te frekvencije i harmonizuje biopolje.

Poseban akcenat se daje frekvenciji wellbeing- što bi u prevodu značilo dobar život.

Tu smo za sva vaša pitanja.

Dr Katarina Bajić

Lekar opšte medicine

Sertifikovani lekar biorezonantne – kvantne medicine

The post MENTALNE I EMOCIONALNE BLOKADE NA PUTU IZLEČENJA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Bicom aparat, sa svojom najsavremenijom tehnologijom, delikatno balansira organizam, oslobađajući ga od štetnih supstanci i negativnih zračenja koje se godinama nakupljaju.
Ovaj proces ne samo da čisti vaše telo, već obnavlja i vitalne funkcije jačajući imunološki sistem.

Prostorije naše poliklinike su opremljene tako da se u njima osećate udobno i prijatno kako bi se potpuno opustili tokom tretmana.
Detoksikacija u ovom slučaju nije neugodno iskustvo već prilika za obnovu duha i tela.

Zamislite sebe kako ste puni lepe energije, sa osveženim umom i sjajnim izgledom, jer to je ono što možete očekivati nakon detoksikacije putem Bicom aparata.

Bicom aparat je uređaj koji se koristi u biorezonantnoj terapiji radi balansiranja i detoksikacije organizma. Ovaj uređaj radi na principu biorezonance, tehnike koja se temelji na ideji da svaka supstanca, ćelija ili organ u telu emituje specifične elektromagnetne talase.

Kada se normalno funkcionisanje tela naruši, kao što je slučaj sa prisustvom toksina ili drugih nepravilnosti, ti elektromagnetni talasi takođe mogu biti poremećeni.

Uređaj koristi elektrode koje se postavljaju na određene tačke na telu pacijenta, iste omogućavaju aparatu da detektuje elektromagnetne signale. Nakon detekcije signala, Bicom

aparat analizira informacije kako bi identifikovao nepravilnosti, toksine ili druge probleme u organizmu. To se radi pomoću softverskog programa koji omogućava uređaju da prepozna

specifične frekvencije koje ukazuju na prisustvo problema.

Po identifikaciji problema, Bicom aparat generiše obrnute elektromagnetne talase, odnosno frekvencije koje se šalju nazad u telo putem elektroda. Ovi obrnuti signali su dizajnirani da pomognu telu da povrati svoju prirodnu ravnotežu i funkciju.

Jedna od glavnih svrha Bicom aparata je pomoći organizmu da se oslobodi toksina.
Obrnuti elektromagnetni talasi mogu aktivirati procese detoksikacije u telu, pomažući jetri, bubrezima i drugim organima da uklone štetne supstance.

U Poliklinici Longa Vita, detoksikacija nije samo proces, to je putovanje koje vas vraća sebi, ostavljajući vas osveženim, ojačanim i spremnim da živite punim plućima.

Autor teksta
Milan Petrović
Sertifikovani terapeut kvantne medicine

The post Balansiranje unutrašnjeg sveta: Detoksikacija Bicom Aparatom appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Poznato je da su za život i funkcionisanje svakog živog organizma potrebni materija, energija i informacija. Svako živo biće ima individualne nosioce informacija u obliku elektromagnetnih talasa koji su u zdravom organizmu u harmoniji, a u bolesnom su disharmonični.

Do disharmonije dovode različiti spoljašnji i unutrašnji faktori, kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti, teški metali, pesticidi, elektrosmog, toksini, stres, nepravilna ishrana i drugi štetni obrasci ponašanja, kao i mnogi drugi individualni faktori.

Bicom biorezonantna dijagnostika i terapija je bezbolna, neinvazivna metoda koja koristeći prirodne i individualne fizičke informacije reguliše ćelijsku komunikaciju i aktivira sopstvene potencijala organizma. Rezultat toga je prevencija bolesti i doprinos lečenju ili potpuno izlečenje već postojećih tegoba.

ZAŠTO BICOM DIJAGNOSTIKA?

Važno je da razumete zašto Bicom dijagnostika ne pruža kvantitativne, već kvalitativne informacije o prisustvu različitih opterećenja. Razlog tome nije nikakav nedostatak metode, već sam dinamični koncept biorezonantne medicine, gde prilikom svakog narednog dolaska lekar – terapeut nepogrešivo određuje fizičke parametre terapijskih talasa i vreme trajanja terapije, a u zavisnosti od trenutnog intenziteta opterećenja, trenutnih pacijentovih prioriteta i individualnih karakteristika pacijentovog organizma.

Rezultati Bicom testiranja mogu, ali ne moraju da koreliraju sa rezultatima dobijenim prilikom drugih dijagnostičkih procedura. Ukoliko ste na primer, testirali alergiju na pojedine namirnice iz krvi, može se dogoditi da testiranje kod nas pokaže delimično drugačije rezultate.

To je zbog toga što Bicom biorezonantna metoda istovremeno uzima u obzir i druga opterećenja, kao što su na primer prisustvo Kandide, bakterija, toksina ili teških metala, što u značajnoj meri utiče na propustljivost sluzokože creva i nastanak intolerancije na hranu.

Studije su pokazale da je za više od 75% intolerancija na hranu odgovorno sadejstvo svih ovih (i drugih) faktora, te da pojedine namirnice nisu jedini i isključivi krivac za tegobe povezane sa njihovim konzumiranjem, niti će tegobe u potpunosti nestati isključivo izbegavanjem pojedinih namirnica.

Sam dolazak na dijagnostiku će Vam, nesumnjivo dati neke informacije, ali tek dolaskom na terapije taj skup dobijenih informacija dobija pravi smisao.

Mi negujemo koncept holističkog lečenja usmeren na uzrok. Sva otkrivena opterećenja se kroz individualnu terapiju mogu potpuno otkloniti ili značajno smanjiti, što omogućava organizmu da se se oporavi i aktivira sopstvene odbrambene snage.

Naši lekari – terapeuti imaju dovoljno vremena da Vas saslušaju i procene koji su to faktori koji su doprineli nastanku poremećaja zdravlja, kao i dovoljno iskustva i znanja da zajedno sa Vama pronađu pravi put do isceljenja.

Dodatno, naši lekari Vam mogu izraditi personalizovani plan ishrane u skladu sa rezultatima Bicom testiranja, uzimajući u obzir Vaše poznate medicinske probleme i interakciju hrane i Vaše redovne terapije koju koristite.

Autor teksta: Dr Tatjana Mićić

Dr Tatjana Mićić je specijalista opšte i sertifikovani lekar biorezonantne-kvantne nedicine. Osnovne studije medicine i specijalizaciju završila je na Medicinskom fakultetu u Nišu. Doktorske studije iz kardiologije upisala je na medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U organizaciji međunarodnog udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine Quanttes i Srpskog lekarskog društva, u Beogradu je završila edukaciju iz kvantne medicine. Takođe je i licencirani instruktor za prehospitalno zbrinjavanje povređenih osoba i Nacionalni instruktor iz urgentne medicine. U Beču je završila obuku za prehospitalnu primenu terapijske hipotermije.

Autor je i koautor više od 30 stručnih radova iz urgentne medicine, kardiologije, toksikologije, traumatologije i kvantne medicine koji su prezentovani na brojnim domaćim i međunarodnim stručnim i naučnim skupovima. Zaposlena je u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Niš, gde se u svakodnevnom radu susreće sa najrazličitijom patologijom i vitalno ugroženim pacijentima.
Zalaže se za sveobuhvatni pristup očuvanju zdravlja, tj. za objedinjavanje svih metoda lečenja koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja i izlečenju ili kontroli oboljenja. Smatra da uzroke bolesti treba tražiti u međusobno zavisnoj povezanosti čovekove fiziologije, genetike, načina života i ishrane, psiho-emocionalnog stanja i drugih spoljašnjih i untrašnjih faktora.

Veruje da iako tradicionalna i konvencionalna medicina često ne govore istim jezikom, lekar može i treba da usvoji više uglova posmatranja i da kroz individualni pristup izabere onu metodu lečenja, ili kombinaciju više njih, koje će u datim okolnostima najviše pomoći pacijentu. Smatra da treba lečiti osobu, a ne samo bolest. Kvantnu medicinu vidi kao medicinu budućnosti.

Poliklinika Longa Vita, koja se nalazi u mirnom delu centra grada regionalni je lider u biorezonantnoj medicini, dijagnostici i lečenju.

Ako ste u ovom tekstu prepoznali neke od simptoma ili problema koje imate – javite nam se na 0691122358 ili na office@longavita.rs  i zakažite pregled.

The post Kratak vodič kroz Bicom biorezonantnu dijagnostiku i terapiju appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga?

Verovatno kad čujete reč testosteron prvo pomislite na muškarce. Međutim, ovaj hormon koji koji se proizvodi u testisima i jajnicima, ima svoju funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Zdravi nivoi testosterona važni su za opšte zdravlje organizma i muškaraca i žena. Ovaj hormon smanjuje rizik za nastanak različitih bolesti, a utiče na seksualnu i mnoge druge funkcije u telu.

Testosteron kod dečaka u periodu puberteta omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što je maljavost, zatim utiče na boju glasa, povećava debljinu kože, poboljšava rast i razvoj mišića i kostiju, te utiče na brojne druge funkcije u organizmu.

Kod odraslih muškaraca reguliše sekusalni nagon, koštanu i mišićnu masu, a neophodan je i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i sperme.

Kod žena, u kombinaciji sa estrogenom, ženskim polnim hormonom, pomaže u rastu, održavanju i poboljšanju ženskog reproduktivnog tkiva i koštane mase, te utiče na promene raspoloženja.

Prirodni načini da povećate nivo testosterona

1. Unosite sva tri makronutrijenta

Ono što jedemo ima veliki uticaj na nivo testosterona, kao i na nivoe drugih hormona.

Zbog toga je potrebno da obratite pažnju na način ishrane. Praktikovanje dijeta, koje ne sadrže sve makronutrijente, ali i prejedanje mogu uticati na nivoe testosterona.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti mogu pomoći u optimizaciji nivoa ovog hormona.

Važno je da birate najbolje izvore ovih makronutrijenata. Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, jaja, ribe, mesa i integralnih žitarica.

2. Vežbajte

Pored brojnih zdravstvenih koristi koje vežbanje ima na čovekovo zdravlje, utiče i na nivo testosterona. Naime, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno vežbaju imaju viši nivo testosterona.

Trudite se da svakodnevno budete fizički aktivni, kako bi svi hormoni bili u ravnoteži, ne samo testosteron.

3. Izbegavajte stresne situacije

Hroničan stres utiče na povećanje kortizola, a povišeni nivoi ovog hormona, mogu sniziti nivo testosterona. Stres i visok nivo kortizola takođe mogu povećati unos hrane, te time uzrokovati povećanje telesne težine i skladištenje štetnih masti oko unutrašnjih organa. A to naposletku takođe može negativno uticati na nivo testosterona.

Trudite se da se što manje izlažete stresnim situacijama, te da praktikujete različite tehnike kontrole stresa, kao što su meditacija, duge šetnje i druženje sa ljudima čija vam energija prija.

4. Unosite dovoljne količine vitamina D

Vitamin D ima različite zdravstvene prednosti, a može i da poveća nivo testosterona. Jedna studija je pokazala da se suplementacijom sa oko 3 000 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3 dnevno povećava nivo testosterona za oko 25%.

Ukoliko mislite da nemate dovoljno vitamina D, konsultujete se sa lekarom o uvođenju ovog suplementa. To je važno naročito tokom jeseni i zime, kada nema dovoljno sučeve svetlosti, koja je potrebna organizmu za proizvodnju ovog vitamina.

5. Koristite različite biljke

Postoje određene biljke koje vam mogu pomoći da optimizujete nivoe ovog hormona. Jedna od njih je ašvaganda.

U okviru jedne studije ispitivano je kakve efekte ašvaganda ima na neplodne muškarce i tom prilikom je ustanovljeno da je ova biljka povećala nivo testosterona za 17%, te broj spermatozoida za 167%. Druga studija je pokazala da ova biljka snižava kortizol za oko 25%, što takođe može pomoći testosteronu.

Đumbir je još jedna biljka koja se često dovodi u vezu sa povećanjem testosterona, međutim sva istraživanja koja su rađena u svrhu provere ove tvrdnje, sprovedena su na životinjama. Potrebno je da se sprovedu istraživanja i na ljudima, kako bi ova tvrdnja u potpunosti bila potvrđena.

6. Izbegavajte jedinjenja slična estrogenu

Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona, pa pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu A, parabenima i drugim supstancama, koje se nalaze u nekim vrstama plastike.

The post 6 PRIRODNIH NAČINA ZA PODIZANJE TESTOSTERONA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Međutim, ponekad ljudi imaju osećaj da taj neprijatan zadah dolazi iz stomaka, kao i da nije rezultat niti konzumirane hrane, niti loše oralne higijene. U ovim slučajevima, loš zadah može biti znak nekih od problema sa gastrointestinalnim traktom, odnosno sistemom organa za varenje, koji zapravo počinje ustima čoveka.

Nastavite sa čitanjem kako bi saznali koja to stanja i bolesti digestivnog trakta mogu dovesti do halitoze, odnosno neprijatnog zadaha.

Čir na želucu

Čir na želucu, takođe poznat kao peptički čir, je otvorena rana ili lezija na sluznici želuca.
Obično se javlja kao rezultat neravnoteže između zaštitnih faktora sluznice želuca i agresivnih faktora kao što su želudačna kiselina i heliko bakterija, ali može se javiti i usled prekomerne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena.

Simptomi čira na želucu mogu uključivati bol u gornjem delu stomaka, koji se obično pojačava između obroka ili noću, žgaravica, slab apetit, ali i pojavu neprijatnog zadaha. Čir na želucu do halitoze može dovesti na nekoliko načina.  Ukoliko je prisutna infekcija heliko bakterijom, ona može stvarati amonijak koji dovodi do lošeg zadaha.

Pored toga, vraćanje kiseline i loša probava česti su simptomi ovog peptičnog čira, a oba stanja povećavaju rizik od nastanka halitoze.

Na kraju, kod osoba sa čirom na želucu često se luči manje pljuvačke nego što je to uobičajeno, što dovodi do pojave suvih usta, i povećane akumulacije bakterija i ostakaka hrane u ustima, što u velikoj meri utiče na pojavu zadaha.

Vraćanje kiseline

Vraćanje želudačne kiseline, još jedno je stanje koje se povremeno događa gotovo svima, i ukoliko se ne ponavlja često ili ne ometa normalno funkcionisanje, obično nije razlog za brigu.

No, u nekim slučajevima, posebno kod hroničnog ili veoma intenzivnog vraćanja kiseline, moguće je da se radi o ozbiljnijem stanju, poznatom kao gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Nezavisno od toga šta je uzrok, kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak i usta, može izazvati prisustvo kiselog okruženja koje pogoduje rastu bakterija koje proizvode neprijatan miris.  Često vraćanje kiseline može oštetiti sluznicu jednjaka, stvarajući povoljno okruženje za rast bakterija koje uzrokuju neprijatan zadah. 

Osim toga, kiselo okruženje u ustima, posebno ukoliko je hronično, može dovesti do oštećivanja zubne gleđi, stanja koje se naziva erozija zubne gleđi, a koje otvara put bakterijama da stvore karijes i druge probleme sa zubima.

Inflamatorne bolesti creva

Inflamatorne bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, su stanja koja karakteriše upala crevnog zida.  Ova upala može povezana sa lošim zadahom na različite načine. Kod inflamatornih bolesti creva, upalni proces može dovesti do promena u sastavu crevne flore i izazvati neravnotežu korisnih i patogenih bakterija.  Ova neravnoteža može rezultirati proizvodnjom gasova i neprijatnim mirisima.

Osim toga, inflamatorne bolesti creva mogu uticati na normalnu probavu i apsorpciju hranljivih materija što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u crevima, što stvara neprijatan zadah. Inflamatorne bolesti creva su ozbiljna stanja koja zahtevaju medicinsko lečenje. U suprotnom, mogu se javiti ozbiljne komplikacije i posledice po zdravlje.

Infekcija heliko bakterijom

Infekcija heliko bakterijom je izuzetno često stanje, i kod većine ljudi ne izaziva nikakve simptome, i oni čak nisu ni svesni da je bakterijska infekcija prisutna.

Procenjuje se da je oko 45% ljudi inficirano ovom bakterijom. No, kod nekih ljudi, ova infekcija može razviti različite simptome. Glavni simptomi heliko bakterije su bol u stomaku, nadimanje, mučnina i slab apetit, no ponekad i halitoza može biti jedan od pratećih tegoba. Do ovoga dolazi kao posledica činjenice da heliko bakterija proizvodi amonijak kao nusproizvod svog metabolizma, što može izazvati neprijatan miris iz usta.  Lečenje heliko bakterije uobičajeno podrazumeva antibiotsku terapiju, nakon čega dolazi do povlačenja tegoba.

Gastropareza

Na kraju, treba pomenuti i stanje koje se naziva gastropareza.

Gastropareza je stanje koje karakteriše usporena pokretljivost želuca i otežano pražnjenje hrane iz želuca u creva, što može dovesti do produženog zadržavanja hrane u želucu. Ovo stvara idealno okruženje za rast bakterija koje proizvode neprijatan miris. Osim toga, usporena pokretljivost želuca može otežati normalnu probavu hrane, što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u želucu, što ponovo doprinosi neprijatnom zadahu.

Ovaj zadah se ne poboljšava ni nakon pranja zuba ili korišćenja tečnosti za ispiranje usta niti žvakaćih guma, pa ga ljudi sa pravom opisuju kao zadah iz stomaka.

KAKO OTKRITI UZROKE LOŠEG ZADAHA ?

Kod nas u poliklinici Longa Vita pregledom na BICOM aparatu brzo i precizno demistifikujemo potencijalne uzroke lošeg zadaha. Prednost ovog pregleda je što se uzima u obzir celokupno stanje tela pacijenta i znatno skraćujete proces otkrivanja uzroka. Tačnije, ne idete od lekara do lekara pod pretpostavkom. Već u toku jednog pregleda otkrivamo uzrok i upućujemo na ili specijalistu ili na konkretnu terapiju shodno rezultatima dijagnostike.

BICOM biorezonantna metoda poseban je dijagnostički i terapeutski postupak koji se temelji na najnovijim dostignućima biofizike, odnosno kvantne medicine. Primena ove metode otpočela je pre 30 godina u Nemačkoj da bi do danas bila prisutna u većini zemalja Evrope i Amerike. Biorezonantna terapija, poznata još i kao BRT, nežna je i neinvazivna terpija pomoću vibracija, odnosno frekvencija, koja nema negativnih sporednih efekata na čoveka.

 

Svaka supstanca, svaka ćelija, svaki deo našeg tela, ali takođe i svaki virus ili bakterija zrače određenom energijom. Imaju jednu tačno određenu i za njih tipičnu frekvenciju s potpuno individualnim karakteristikama. Čovek ima svoje elektromagnetno polje koje se može identifikovati i na koje se može delovati terapijom.

 

Uz pomoć Bicom aparata, najsavremenijeg aparata ovog tipa u svetu, i naših stručnih lekara i terapeuta koji su Vam svakodnevno dostupni, opušteni uz udobnosti koje Vam pruža naša poliklinika, oslobodite se svih psiho fizičkih opterećenja i njima izazvanih tegoba.

 

Na današnjeg čoveka ali i decu deluju mnoga opterećenja: hemijski dodaci hrani i vodi za piće, zagađenje sredine, opterećenja prouzrokovana zračenjem, teškim metalima, bezbrojne hemijske supstance i slično. Ova opterećenja deluju na imuni sistem čoveka što kod njega dovodi do nejasnih osećajnih smetnji, hroničnog umora, alergija, autoimunih i hroničnih bolesti pa sve do ozbiljnih telesnih smetnji. Interesantno je da se kod pacijenata sa istim simptomima često mogu utvrditi potpuno različiti uzroci bolesti. Nažalost, uobičajenim metodama često nije moguće otkriti upravo ove različite i individualne uzroke.

 

Važno je napomenuti da telo raspolaže velikim potencijalom snaga za samoizlečenje. Ono poseduje fenomenalni regulacioni sistem uz čiju pomoć stalno iznova harmonizuje neuobičajene uticaje na njega. Naravno, kada je telo u dužem vremenskom periodu izloženo isuviše velikom broju ili preteškim opterećenjima, ona mogu delovati na njega tako što sputavaju ili čak blokiraju njegove regulacione sposobnosti kao i samoizlečujuće snage.

 

Od velikog je značaja slušati svoje telo i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka. Tada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.

The post Zadah iz stomaka? 5 bolesti GI trakta koja mogu dovesti do halitoze appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Činjenica da je svako zračenje koje je napredkom tehnologije polako ušlo i u naše spavaće sobe, može i te kako da naruši naše zdravlje. Svako od nas može da čuje i pročita iz raznih upozorenja koje nam upućuju i lekari i naučnici i svi oni koji su, nažalost, osetili efekte ovih zračenja i narušili svoje zdravlje, koliko je to uzelo maha i odmaklo kontroli. Postali smo potrošačko društvo, jurimo za najnovijom tehnologijom, postali smo i zavisnici od društvenih mreza.

Vreme na poslu provodimo uglavnom uz kompjuter, a ostatak dana uz mobilni telefon. Ni mala deca nisu pošteđena i veliki deo dana su uz televizijske ekrane ili uz tablet. Internet je dostupan 24/7 ( non stop).

Šta je posledica svega toga?

Da bismo shvatili efekte ovih zračenja prvo ćemo da objasnimo kako naše telo radi.

Ljudski organizam čini 37 triliona ćelija koje su sposobne da odrade nezamislivo mnogo biohemijskih procesa u samo jednoj sekundi. Klasičnom medicinom imamo saznanje kako to radi, ali odgovor na pitanje zašto se to dešava ima kvantna medicina.

Ona nije nešto nepoznato u ovo moderno vreme. Prvi put je primenjena još krajem 19. i pocetkom 20. veka u dijagnostičke i terapijske svrhe u obliku elektromagnetnih talasa. Da pomenemo našeg Nikolu Teslu koji je napravio prvi emiter visoko frekventnih elektromagnetnih talasa (EMT) koji su korišćeni u terapijske svrhe još 1889. godine. Dr Rajf je koristio niskofrekventne talase, dr Zorz LAhkovski itd.

Ekspanzija kvantne medicine u poslednjih 30 godina je omogućila da se ozbiljno pristupi lečenju ljudi i životinja. Svaki organ, ćelija, organela, emocija, ima svoj EM talas (određene frekvencije, talasne dužine i amplitude).  Svako odstupanje od te određene frekvencije dovodi do bolesnog stanja. Ti talasi se kreću određenim putanjama (međućelijski matriks, akupunkturni kanali, cakre, hologramske projekcije…) stvarajući jedno koherento energetsko polje (aura, elektromagnetno polje, bioenergetsko polje…).

To polje je informativno skladište koje nam daje informacije o svakom delu i funkcijama našeg tela, a u isto vreme prima informacije i iz prirode koja nas okružuje, kao i i iz Kosmosa.

Interesantno je i to da se na svakih sedam godina telo potpuno obnovi, zameni sve ćelije novim ćelijama, a da smo ostali potpuno jedinstveni. To je zato što ćelija ima informacije kako da to uradi. Informacije prenose talasi. Za sad govorimo da su to elektromagnetni talasi jer su oni za sada jedini merljivi, ali je priča o kvantumu mnogo složenija.

Svaka individua je jedinstven i neponovljiv energetski sistem.

Sistemi biorezonantne terapije, kao što je i naš Bicom aparat, registruju EM talase ljudskog organizma, upoređujući je sa softverskom bazom u aparatu i izdvajaju talase koji odstupaju od zdravog tkiva ili funkcije, a zatim upućuju EM talase koji poništavaju talase metastabilnog stanja (jednostavno rečeno, podseća svaku ćeliju da se vrati u zdravu vibraciju). Ukoliko je organizam zdrav, njegov proces samoisceljenja funcioniše i imunitet je sposoban da punim kapacitetom obradi svaku informaciju koja uđe u telo, bilo da se radi o nekom patogenu ( virusi, bakterije, gljivice, paraziti) ili se radi o zagađenju iz spoljašnje sredine( teški metali, negativna zemljina zračenja, radioaktivnost, UV zračenja, elektrosmog. vakcine, aditivi iz hrane, lekovi…)

Elektrosmog koji emituju moderni uređaji je veliko opterećenje za naš organizam jer je način na koji oni rade upravo put kojim se direktno utiče na vibracije našeg tela. Tako je npr. nakon uvođenja radiosignala došlo do čestih simptoma kao što su glavobolje, gubitak apetita, umor, emocionalna nestabilnost, pad koncentracije, oslabljen kardiovaskularni sistem, a kod nekih se razvio i kancer. Uvođenjem radarskih uređaja došlo se do novih oštećenja zdravlja ljudi. To su uređaji sa niže frekventnim nejonizujućim zračenjem i pokrivaju veći deo zemljine površine.

Radarsko zračenje, kao i druga nejonizujuća zračenja (kao što su mikrotalasne pećnice, mobilni telefoni, televizija, radio, sateliti) širi se prostorom i prvo ozračuje površinu tela. Deo se reflektuje, a dobar deo prodire u telo i dubina prodiranja zavisi od jaćine frekvence. Što je manja frekvenca, talasna dužina je veća pa ce prodreti dublje, i obrnuto.

Npr. Ukoliko je frekvenca opsega 1 MHz moze prodreti u telo između 10 i 30 cm, a ako je 1 GHz onda elektromagnetno polje prodire samo par cm. Iznad 10GHz prodire samo na površinu kože do dubine od 1mm i izaziva opekotine. Kod akutnog izlaganja ovim EM talasima može doći i do elektrošoka i do smrti, ukoliko čovek ima ugrađen pejsmejker.

Dužem izlaganju mogu nastati mutageni efekti kod ljudi i životinja. Sve više obolelih ljudi od dijabetesa i kardiomiopatija, mentalnih bolesti, kancera, dobija epidemijske razmere. Vidljivo je povećan procenat samoubistava, upotrebe narkotičkih sredstava i oružja. Nauka potvrđue da je sve posledica sve većeg ozračivanja tela elektrosmogom.

U poslednje vreme se govori o uvođenju 5G mreže. Možemo samo zamisliti kako će to uticati na naše zdravlje. Daleko je opasnije to što je ljudska populacija sad opijena novim tehnologijama i svaki novi uređaj se proda skoro istog dana. Deca u osnovnoj školi izbegavaju drugare koji nemaju dobar mobilni telefon ili kompjuter kojim se online igraju neke agresivne igrice. Pogledajte malo oko sebe kada ste u parku. Tinejdžeri ne izlaze iz sobe, danima i noćima igraju video igrice. Sada i penzioneri po parkovima više ne razgovaraju, sede jedan pored drugog i gledaju u svoje mobilne telefone.

Potpuno smo se udaljili od prirode. Kupili su nas brzinom interneta!

U našoj poliklinici se putem biorezonantne terapije može očistiti svaki vid elektromagnetnog opterećenja i ojačati imunitet. Preventivno se treba čisititi od svakog vida opterećenja bar jednom u par meseci. Tako ćemo sačuvati naše zdravlje. Činjenica je da smo preterali sa lošim navikama, kako u ishrani, ponašanju, nemarnošću prema sopstvenom zdravlju i brizi oko svoje okoline.

Priroda se buni, kao i mnogo puta pre. Uvek nas je podsećala da zastanemo malo i okrenemo se ka pozitivnim stvarima kako bi nastavili dalje. Zato iskoristite ovaj trenutak da odlučite kojim ćemo putem svi mi krenuti zajedno. Do tada učinite prvi korak ka zdravlju. To je jedino bogatstvo koje se ne može kupiti, ako ga jednom izgubimo.

Preuzmite stvar u svoje ruke, niko to neće umesto Vas!

I dobro nam došli!
Vaš Longa vita tim

The post Kako elektrosmog utiče na naše zdravlje? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Sa dugim nizom godina menstrualnih ciklusa „ispod kaiša“, dolazimo i do epizode kada se sa time pozdravljamo. Čini se i čudnim i na nekim način smešnim, ali za mnoge žene, ideja o životu bez mesečnih grčeva, žudnje za hranom i promena raspoloženja može zvučati ništa drugo do olakšanje.

Međutim, pre nego što osetite olakšanje, moraćete da doživite menopauzu – simptome i sve ostalo.

Kratki osvrt: Menopauza je period u životu žene kada se menstruacija završava – javlja se 12 meseci nakon poslednje menstruacije.

Obeležava ga prirodni pad reproduktivnih hormona (estrogena i progesterona) koje proizvode jajnici. Kolektivno, godine koje su dovele do tačke menopauze poznate su kao perimenopauza, ili tranzicija u menopauzia.

Hormonske promene koje se dešavaju tokom ovog vremena odgovorne su za naporne simptome kao što su talasi vrućine, anksioznost i problemi sa spavanjem, tek da pomenemo neke.

Menopauza je sasvim normalna i prirodna.

Ali čak i dalje, to može biti zbunjujuće vreme za mnoge žene, posebno ako nikada nisu razgovarale sa prijateljicama ili rođacima o tome. Nažalost, razgovori o menopauzi su prilično ograničeni – što znači da postoji mnogo mitova i zabluda. Da bismo vam pomogli da se snađete u ovoj velikoj (i neizbežnoj!) životnoj tranziciji, razotkrivamo neke od najčešćih mitova o menopauzi, uz pomoć lekara i zdravstvenih stručnjaka.

Mit: Menopauza (i simptomi) uvek počinje u vašim 50-im godinama.

Iako je tačno da je prosečna starost menopauze 51 godina, „normalni“ raspon za menopauzu je veći nego što mislite – ona je između 45 i 55 godina. (Ovo je nezavisno od starosti u vašoj prvoj menstruaciji i trudnoće, kao i istorije kontrole rađanja.) ​​Štaviše, promene menstrualnog ciklusa i rani simptomi mogu se pojaviti i u kasnim 30-im ženama [izazivajući različite simptome].

Neki faktori, uključujući pušenje ili prethodnu histerektomiju (uklanjanje materice) mogu dovesti do menopauze u mlađoj dobi, [dok] uklanjanje jajnika u bilo kom dobu dovodi do trenutne menopauze. Inače, porodična istorija može igrati ulogu u doba prirodne menopauze ili menopauze bez specifičnog uzroka.

Simptomi menopauze traju zauvek.

Srećom, ovo je laž. Kao što je ranije pomenuto, menopauzu karakteriše pad nivoa estrogena. Tokom ovog vremena, osetićete simptome menopauze dok vaše telo polako pokušava da povrati ravnotežu. Međutim, pošto se ova tranzicija dešava sporo, simptomi se često zadržavaju neko vreme – ali ne zauvek. U proseku, simptomi traju četiri i po godine nakon poslednje menstruacije (i oko sedam godina ukupno).

Pored toga, najproblematičniji simptomi imaju tendenciju da budu najuočljiviji tokom prvih nekoliko godina tranzicije, [na kraju] se s vremenom smanjuju, dodajući da su svi različiti, tako da je nemoguće predvideti koliko dugo će simptomi menopauze trajati za svakog određenog pojedinca.

Ali imajte na umu: Vaše životne navike mogu igrati ulogu. Redovna fizička aktivnost može umanjiti ozbiljnost simptoma menopauze. Sa druge strane, navike poput pušenja cigareta i pijenja alkohola zapravo mogu povećati učestalost i težinu simptoma. Takođe je utvrđeno da emocionalni stres pogoršava simptome menopauze. Ipak, nikada nije kasno da fino prilagodite svoje navike u ime upravljanja menopauzom.

Mit: Ako ste izostali nekoliko menstruacija, u menopauzi ste.

Da biste se smatrali u menopauzi, morate da ostanete bez menstruacije jednu punu godinu. Međutim, tokom perimenopauze, uobičajeno je da imate preskočene ili neredovne menstruacije nekoliko meseci ili godina, dodaje ona. Nepravilnost ciklusa u ovoj fazi je zbog varijabilnosti i nedoslednosti [funkcionisanja] jajnika.

Mit: Menopauza je bolest.

Ne, ne, i ne. Nije neuobičajeno da se o menopauzi govori kao da je poremećaj ili bolest. I dok tipični simptomi mogu poremetiti svakodnevni život, to je sve samo ne bolest. To je prirodna tranzicija kroz koju će proći svaka žena, baš kao i pubertet. [Medicinski profesionalci u Ženevi] vide menopauzu kao početak druge polovine života, za koju očekujemo da će biti ispunjena i živahna uz pravi pogled i podršku.

Mit: Žene moraju samo da se nose sa simptomima menopauze.

Društvo je naučilo mnoge [žene] da trpe i to podnose. Međutim, sa više dostupnih prirodnih rešenja na recept, moguće je minimizirati uticaj simptoma i napredovati tokom tranzicije menopauze. Žene ne moraju da čekaju da leče simptome menopauze dok ne postanu nepodnošljive. Zato je od ključnog značaja da redovno posećujete svog ginekologa, bez obzira na godište

Mit: Menopauza izaziva samo valunge.

Netačno. Dok su talasi vrućine „klasični“ simptomi, menopauza može uticati na temperaturu vašeg tela na bezbroj načina. Nakon bljeska vrućine, možete osetiti hladnoću dok znoj isparava. Ovo može da preraste u naizmenične osećaje toplote i hladnoće, što rezultira fenomenom „pokriva se, pokrije“ noću. U drugim slučajevima, neke žene doživljavaju hladne talase bez ikakvih vrućina. Sve ovo potiče od hipotalamusa, dela mozga koji zbog hormonalnih promena neadekvatno reaguje na male promene temperature jezgra tela.

Mit: Nema menstruacije znači nema grčeva.

Ovo nije najbolja vest, ali je korisno znati u šta se upuštate. Tokom perimenopauze moguće je doživeti grčeve u karlici čak i ako nemate menstruaciju, materica je napravljena od snažnog mišićnog tkiva koje može da se stisne i skuplja, kako funkcija jajnika opada. Međutim, ako i dalje imate grčeve uprkos tome što nemate menstruaciju, preporučuje se da posetite svog lekara radi ginekološke procene, za svaki slučaj. Ako sve izgleda dobro, možete koristiti uobičajene lekove za grčeve (mislite: ibuprofen, jastučići za grejanje, itd.), ali i niz homeopatskih rešenja za to stanje,  da biste dobili olakšanje.

Mit: Ne možete zatrudneti neposredno pre menopauze.

Iako plodnost opada kako starite, to ne znači nužno da trudnoća ne dolazi u obzir. To je zato što i dalje možete ovulirati tokom perimenopauze, čak i ako imate preskočene ili neredovne menstruacije. Dakle, neplanirana trudnoća je realna mogućnost, čak i ako ste blizu menopauze.

Da biste sprečili neželjenu trudnoću, i dalje ćete morati da koristite „zaštitu“ dok ne prođete godinu dana bez menstruacije – što je, opet, zvanična definicija menopauze. Ovo može biti posebno važno za svakoga ko ima hronična oboljenja kao što su srčana oboljenja, hipertenzija ili dijabetes, koji mogu predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike kod trudnica.

Mit: Ne možete koristiti pilulu nakon 35 godina.

Ovo je mit! Osim ako ne pušite cigarete ili imate određena medicinska stanja, možete koristiti nisku dozu pilule za kontrolu rađanja da biste upravljali simptomima tokom perimenopauze. Pored toga, možete nastaviti da uzimate pilulu do 55. godine, jer „sadrži estrogen i progestin, koji mogu da uravnoteže hormone, kontrolišu cikluse i obezbede kontracepciju. Ali uvek, uvek razgovarajte sa svojim lekarom, koji može da potvrdi da li je ovo pravi potez za vas.

MENPAUZA I HOMEOPATIJA

U menopauzi možete pomoći dosta sebi korišćenjem biljaka i prirodnih preparata. Otrkivamo vam 5 najdragocenijih preparata.

ŽALFIJA TERA VALUNGE

Žalfija se tradicionalno koristi za ublažavanje talasa vrućine, tj. valunga. Bogata je taninima, zahvaljujući kojima smanjuje preterano lučenje telesnih sokova. Osim valunga, može da ublaži i noćno znojenje i obilne menstruacije. Potopite 1–4 g suve žalfije u ključalu vodu i pijte tri šolje dnevno. Čaj od žalfije ponekad izaziva nadraženost usta, pa ako vam se to desi, pijte više vode tokom dana. Žalfija može i da smanji apsorpciju kalcijuma i gvožđa, pa napravite pauzu od dva sata između dve doze.

SOJA UBLAŽAVA SIMPTOME

Proizvodi od soje glavni su izvor fitoestrogena, biljnih jedinjenja koja imaju blago estrogeno dejstvo na organizam. Oni mogu da ublaže simptome menopauze i da štite od nekih zdravstvenih problema koji prate menopauzu. Uzimanje sojinih fitoestrogena u količinama većim nego onima u hrani može da izazove probleme kod žena koje pate od nekih oboljenja ili uzimaju određene lekove. Zato se prvo konsultujte s lekarom.

KANTARION BRIŠE NERVOZU

Osim valunga, noćnog znojenja i nesanice česti simptomi menopauze su i depresija i uznemirenost. Valunge i znojenje ublažava cimicifuga, poznatija kao ženski koren, dok kod emotivne rastrojenosti pomaže kantarion. U dogovoru s lekarom možete da uzimate suplemente koji se kupuju u apotekama.

CRVENA DETELINA SREĐUJE HORMONE

Najnovija istraživanja pokazuju da listovi crvene deteline sadrže fitoestrogene slične onima u soji. Međutim, klinička testiranja dejstva fitoestrogena u crvenoj detelini dala su kontradiktorne rezultate, pa je neophodno još istraživanja. Smatra se da bi ova biljka mogla da spreči pogoršanje stanja kardiovaskularnog sistema i kostiju, kojima su izložene mnoge žene posle menopauze. U dogovoru sa lekarom uzimajte preparate na bazi izoflavona crvene deteline u dozama 40–86 mg dnevno.

MATIČNJAK ZA BOLJI SAN

Matičnjak je idealan za žene koje su zabrinutije i osetljivije na stres, tokom menopauze. Pošto opušta, može da pomogne i protiv poremećaja sna. Matičnjak umiruje i poboljšava raspoloženje kada imate osećaj da ste potonuli. Koristi se i za poboljšavanje umnih sposobnosti, a preliminarna istraživanja ukazuju da je odličan za pamćenje i koncentraciju. Potopite u ključalu vodu 1–2 kašičice svežih nadzemnih delova matičnjaka. Pijte po jednu šolju dva-tri puta dnevno, a poslednju dozu uzmite 60 minuta pre spavanja. Pošto može da utiče na dejstvo nekih lekova, posavetujte se s lekarom pre uzimanja.

Kod nas možete zakazati pregled, kako bi Vas infotmisali o homeopatskom pristupu ublažavanja simptoma menopauze, ali i odlaganja te neminovne epizode. Kvantna medicina za imperativ ima poboljšanje kvaliteta života, samim tim kod nas mnogo pacijenata dolazi da se reši loših navika (cigareta, alkohola, lošeg načina ishrane, problem kilograma… loš san) što automatski utiče i na same simptome menopauze, kao što je gore već navedeno.

Našim BICOM terapijama vas dosta brže i kvalitetnije dovodimo u što zdravije stanje tela.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može puno pomoći kako da vam olakšamo proces menopauze i neometano vodite što kvalitetniji život!

U samom centru Niša

The post MENOPAUZA – mitovi appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Kada smo pod stresom, brigama, pritiskom… generalno imamo dve polarne suprotne reakcije na hranu. Ili se prejedamo ili jednostavno prestanemo da jedemo.

Dok većina ljudi povezuje stres sa prejedanjem i debljanjem, gubitak težine pod stresom je takođe uobičajen. Gubitak težine može zvučati kao pozitivna komponenta stresa, ali nije.

Značajan gubitak težine od stresa može dovesti do problema kao što su nedostatak ishrane, slabost, gubitak mišića i još mnogo toga. Dakle, ako ste na strani spektra gubitka težine od stresa, anksioznosti, briga, šta možete učiniti povodom toga?

Simptomi gastrointestinalnog distresa i IBS-a obično dovode do smanjenog unosa hrane, što zauzvrat dovodi do gubitka težine.

-Stres može izazvati anksioznost i depresiju
Hronični stres može dovesti do mnogih psiholoških poremećaja, uključujući i opšti anksiozni poremećaj. I opšti anksiozni poremećaj i manje ozbiljni nivoi anksioznosti često dovode do gubitka težine.

Anksioznost nije jedini rezultat stresa; stres je takođe povezan sa razvojem depresije. Za neke ljude, depresija može uzrokovati smanjenje apetita, što može dovesti do gubitka težine.

Stres može dovesti do više aktivnosti
Kada smo pod stresom ili uznemireni, pokret uvek pomaže, hodanje, trčanje, joga, kretanje tela na bilo koji način.
Poznato je da fizička aktivnost smanjuje stres, a istovremeno poboljšava raspoloženje i samopouzdanje. Osim toga, nervozni pokreti poput vrpoljenja, drhtanja nogu, pejsinga i još mnogo toga obično su povezani sa stresom. U mnogim situacijama, upotreba fizičke aktivnosti u borbi protiv efekata stresa je zdrava i preporučljiva. Ali ako ste previše aktivni, posebno dok ne jedete dovoljno, to može brzo dovesti do značajnog gubitka težine pod stresom.Stres vas može učiniti previše iscrpljenim da biste jeli. Poznajemo svi stres i anksioznost dovoljno dobro da smo doživeli više od  poštenog dela besanih noći ležeći u krevetu, iznutra izbezumljeni. Svi smo bili tamo u nekom trenutku.
Poznato je da stres uzrokuje smanjeno trajanje sna i povećane poremećaje sna.

Kako se nositi sa gubitkom težine pod stresom, brigom, anksioznošću?

Hrana je zaista lek, i iako je lek za telo, takođe je lek za isceljenje uma.

5. Uvek napunite gorivo nakon vežbanja

Pojedite nešto čim završite sa vežbanjem, da ne zaboravite. Ovo ne mora da bude veliki obrok, ali se fokusirajte na hranu sa visokim sadržajem proteina ili ugljenih hidrata, kao što su avokado, orasi, jogurt, banana, jabuka sa puterom od oraha, kolači od pirinča ili proteinski smoothie.Možete čak kupiti i gotova proteinska pića u prodavnici, kako biste to učinili što jednostavnijim.

Jedenje nakon vežbanja će pomoći u sprečavanju gubitka težine pod stresom, a ima i drugih prednosti, kao što je povećana sinteza mišićnih proteina, smanjena razgradnja proteina i efikasnije obnavljanje mišića.

6. Odmorite se i oslobodite se stresa

Zakažite jedan sat dnevno gde ćete se fokusirati na uklanjanje stresa. Znamo da je to ponekad nemoguće, posebno kada imate milju dugu listu obaveza, ali jedan sat je tako mali deo vašeg dana. Čak i ako to znači da ćete se probuditi sat ranije da biste imali više vremena u danu, odlaganje vremena koje je samo da biste se usredsredili na uklanjanje stresa je veoma važno.

Evo nekoliko načina na koje možete svakodnevno da se oslobodite stresa:

• Provedite vreme napolju: Provođenje vremena uronjeno u prirodu smanjuje stres i anksioznost i poboljšava opšte zdravlje, čak i ako je to samo 20 minuta.
• Vežbajte jogu: Ima toliko prednosti joge, uključujući smanjenje stresa. Zavolećete da tonete u opuštajući restorativni ili jin tok na kraju dugog dana.
• Vežbajte brigu o sebi: Postoji toliko mnogo korisnih navika za negu sebe koje možete praktikovati svakodnevno. Jedna od , svima, omiljenih je sparna topla kupka sa svećama u kombinaciji sa inspirativnom literaturom.
• Oslobodite svoju kreativnost: Kreativnost smanjuje nivoe kortizola. Crtajte, slikajte, popunite bojanku, napišite pesmu itd.

7. Dođite do korena problema

Iako će vam svi ovi saveti pomoći da se izborite sa gubitkom težine od stresa, morate doći do korena svog stresa. Obično, da biste bili pod stresom dovoljno dugo da izazovete gubitak težine pod stresom, nešto mora da ima prilično veliki uticaj na vaš život. Da li je to dugoročni projekat za rad? Nova životna situacija? Nezdrava veza? Stalno imate previše toga na leđima.

Ako gore navedeni saveti i druge promene načina života i metode upravljanja stresom ne pomognu, možda je vreme da razmotrite druge potencijalne uzroke gubitka težine.
Tačnije, obratite se stručnoj osobi. Lekaru, nutricionisti, psihoterapeutu.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može demistifikovati i uzroke stresa!
Uz adekvatan pristup/pregled, garantujemo Vam nalaženje uzroka i pravilnu terapiju! 

U samom centru Niša

Učitelj Tasina 9a

zakazati termin na:

office@longavita.rs

069 1122358 | 018 307 251

The post Gubitak težine pod stresom? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

DETOKSIKACIJA I ZAŠTO JE BITNA(?!)

Ovo je jasan pokazatelj da vaše telo radi svoj posao da vas vrati u formu i ne bi trebalo da vas brine. Samo se puno odmarajte i povratićete energiju za kratko vreme. Održavajte laganu ishranu koja se sastoji od lako svarljivih namirnica i ne zaboravite da pijete puno vode.

E sada što se tiče simptoma krize kroz detoksikaciju.

Žudnja za hranom ili supstancama koje je vaše telo nekada unosilo, ali ih je eliminisalo uobičajeni su znaci odvikavanja. Recimo da ste nekada pili alkohol, ali ste odlučili da prestanete, možda ćete doživeti sindrom krize za alkoholom. Tokom ove faze možete se osećati razdražljivo i mučno, ali ćete se osećati bolje nakon nekoliko dana.

Ozbiljnost simptoma krize zavisi od toga kako pristupate procesu detoksikacije. 

Recimo da niste voleli povrće, a onda ste odlučili da se pretvorite u čistog vegana za manje od 24 sata, ne jedući ništa osim salate od povrća i začinskog bilja, onda je veća verovatnoća da ćete podleći žudnji i drugim simptomima krize. Ali ako prolazite kroz proces čišćenja korak po korak, manja je verovatnoća da ćete doživeti nelagodnost odnpsno krizu.

Proces detoksikacije

Ovo je jasan pokazatelj da vaše telo radi svoj posao da vas vrati u formu i ne bi trebalo da vas brine. Samo se puno odmarajte i povratićete energiju za kratko vreme. Održavajte laganu ishranu koja se sastoji od lako svarljivih namirnica i ne zaboravite da pijete puno vode.E sada što se tiče simptoma krize kroz detoksikaciju.

Kada odlučite da se podvrgnete detoksikaciji, prva stvar koju treba da uradite je da smanjite potrošnju toksične hrane i supstanci. To može varirati od rafinisanog šećera i alkohola do kofeina i zasićenih masti. Iako je prestanak preko noći idealan, jednostavno je nemoguće.Morate uskladiti svoje misli i osećanja da biste mogli da postignete svoje ciljeve za svoje fizičko telo malim koracima. Veoma je važno da se ne opterećujete, ako odmah ne ostvarite svoje ciljeve.  Za sve, uključujući i dobro zdravlje, potrebno je vreme da se postigne.
Kroz BICOM terapiju taj proces je daleko podnošljiviji.

Uobičajeni simptomi detoksikacije

Dok vaše telo prolazi kroz proces eliminacije toksina i samopročišćavanja, postoji niz simptoma koji se stvaraju tokom detoksikacije. Neki od ovih simptoma koji se obično javljaju uključuju:

• Glavobolje
• Letargija
• Privremeni bolovi u mišićima
• Sluz ili drugi iscedak
• Obložen, pastasti jezik
• Simptomi slični gripu
• Razdražljivost
• Poteškoće sa spavanjem
• Slabost
• Žudnja za hranom
• Mučnina
• Zatvor
• Dijareja
• Gasovi
• Osipi
• Nizak nivo energije
• Učestalo mokrenje

Dok ste u procesu detoksikacije, možda ćete imati stare simptome koje ste ranije imali. Ponekad možete pomisliti da ćete se razboleti, ali je važno da nastavite sa detoksikacijom i ne uzimate nikakve lekove koji bi pomogli kod simptoma kroze. Cilj detoksikacije je izbacivanje hemikalija iz tela, a ne unošenje više!

 

Koje su to različite vrste detoksikacije?

Naša tela imaju prirodan proces detoksikacije. Nažalost, ponekad ne funkcioniše zbog loše ishrane, načina života i faktora životne sredine. Postoje različite vrste programa detoksikacije koji mogu pomoći vašem telu u uklanjanju otpadnih proizvoda koji ga ometaju da funkcioniše kako bi trebalo. Neki od njih stimulišu unutrašnje organe biljem, prirodnim  suplementima, ali i biorezonantnim terapijama, dok drugi regulišu proces izbacivanja toksina iz organizma putem urina, fecesa i znoja.Praćenje programa detoksikacije omogućava vašem telu da se odmori od određene hrane koja doprinosi nagomilavanju toksičnosti. Ako se pitate na koji program detoksikacije da se oslonite, pogledajte listu ispod:

Sveži sokovi 

Ova vrsta dijete za detoksikaciju uključuje ispijanje sveže ceđenih ekstrakata iz voća i povrća. Čisti i optimizuje debelo crevo, jetru, bubrege, žučnu kesu, limfni sistem i kožu.

Detoksikacija jetre

Jetra igra važnu ulogu u sistemu za varenje, pa stoga mora uvek da bude jaka i zdrava. Čišćenje jetre uključuje konzumaciju zelenog, lisnatog povrća, žitarica, semena, bilja i dodataka kalijuma koji podržavaju funkciju organa za ispiranje toksina kroz urin i izmet.

Biljni detoks

Ako želite da smršate, krenite na detoksikaciju biljkama. To podrazumeva prirodno bilje koje nežno uklanja toksine, smanjuje nivo šećera u krvi i oživljava funkcije organa u digestivnom sistemu. Kao što su kopriva, komorač, korijander…

BICOM detoks tj. terapija

Nakon testa netolerancije na hranu na preko 200 namirnica koje najčešće koristimo u ishrani uz otkrivanje i tretiranje glavnog alergena, provera na prisustvo patogenih organizama (gljivice, paraziti, bakterije) i čišćenje organizma od istih sledi

• Detoksikacija celog organizma, posebno organa za izlučivanje
• Uspostavljanje balansa u crevima i regulisanje probave, čime pojačavamo apsorpciju hranljivih materija i ubrzavamo metabolizam
• Oslobadjanje od toksina, štetnih zračenja i blokada
• Program za metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina
• Provera hormonskog statusa i žlezda
• Provera vitamina, minerala, enzima, suplemenata…
• Provera emotivnih stanja i osećaja kroz Bahove kapi koja za posledicu imaju emotivno prejedanje

Ono po čemu se poliklinika  Longa Vita razlikuje je upravo po PROCESU.

Svima je potrebna motivacija, podrška, ali i stručno mišljenje kao stvaranje odgovornosti pre svega prema sebi. Nakon urađenog BICOM pregleda dobijate individualan program detoksa, ishrane i studiozan uvid u stanje vašeg tela i na šta treba obratiti pažnju.

Biorezonantnim tretmanima mogu se ukloniti nagomilani toksini i uz prilagođenu ishranu organizam se može dovesti u prirodni balans.

Bitno je da znate da to podrazumeva i dalje praćenje vašeg procesa i napretka.

U građenju najbolje verzije sebe niste sami!
DETOKSIKACIJA jeste vaš proces, ali je podrška naša.Počnite sa sticanjem novih prijatelja u našoj poliklinici koji razumeju vaš izazov.
Zakažite pregled na +381 69 11 22 259  ili na office@longavita.rs

The post DETOKSIKACIJA I ZAŠTO JE BITNA(?!) appeared first on Poliklinika Longa Vita.