Dokazano je da stres i emocionalni problemi imaju veliki uticaj na razvoj i napredovanje raka i drugih hroničnih bolesti.
Ovi problemi mogu uključivati traumu u detinjstvu, stres, depresiju, aleksitimiju (kada osoba nije u stanju da razume i izrazi sopstvene emocije) i posttraumatski stresni poremećaj.
Emocionalni stres može prouzrokovati da se fizički toksini zarobe u određenim delovima tela, stvarajući idealno okruženje za rast patogena.
Ovi patogeni zatim oslobađaju sopstvene toksine, održavajući začarani krug. Da bi se zaustavio taj ciklus, moraju se rešiti osnovni emocionalni problemi koji su ga započeli.
Jednom kada je njihovo okruženje poremećeno, fizički toksini se mogu iskoreniti. Ovo će poboljšati opšte zdravlje pogođenog dela tela.
Različite emocije izazivaju probleme u različitim delovima tela.
Na primer, strah može uticati na mokraćnu bešiku i bubrege.
Bes utiče na jetru i žučnu kesu.
Tuga može uticati na creva ili pluća…
Emocije dovode do nakupljanja toksina u relevantnom organu, koji na kraju može postati mesto raka ili druge hronične bolesti.
Ovo može biti postepen proces koji eskalira od razvoja alergija do razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema.
Da biste pomogli izlečenju, morate da postavite ciljeve i razvijete dobar stav kako biste mogli da se fokusirate na pozitivno.
Zamislite da ćete ponovo biti dobro u budućnosti da biste pomogli da se povučete ka toj stvarnosti. Kada se držimo ljutnje, to nema uticaja na osobu koja nam je nanela nepravdu, već je samo štetna za nas i čak može biti faktor koji doprinosi hroničnim stanjima. Shodno tome, opraštanje i otpuštanje je od vitalnog značaja za naše zdravlje.
Isto važi i za negativna osećanja prema nama samima, kao što su nedostatak sopstvenevrednosti ili osećaj krivice.
Oni koji su hronično bolesni mogu imati i suprotstavljene emocije koje znače da, na neki način, svesno ili podsvesno, ne žele da se izleče.
Na primer, njihova bolest bi mogla imati neke finansijske koristi. Za neke koji su iskusili porodično zlostavljanje možda su bolje zbrinuti kada su bolesni i stoga ne osećaju da bi bilo bezbedno da se oporave, jer će se zlostavljanje verovatno nastaviti.
Osećaj bezvrednosti ili nevoljenosti može učiniti da osoba oseća da ne zaslužuje da se izleči; u ovom slučaju bi se morao utvrditi osnovni razlog za ta osećanja kako bi se radilo na rešenju.
Šta god da je razlog, ako osoba zaista ne želi da se poboljša, onda to neće moći.
Jednostavno rečeno, kada se lečenje bavi samo na fizičkom nivou, verovatno je da će osoba potrošiti mnogo više vremena, energije i novca nego što bi morala da se bavi i mentalnim i emocionalnim aspektima lečenja. Suočavanje sa njima u isto vreme takođe može smanjiti verovatnoću da će se bolest ponoviti kada se oporavi.
Uz pomoć Bicom aparata, homeopatskih lekova, vođenja emocionalnog dnevnika i generalno fokusiranja na pozitivne misli može se poboljšati mentalno i emocionalno zdravlja osobe i pomoći na putu izlečenja.
Čovek je biće uma, tela i emocija.
Holistički pristup u terapiji Bicom aparatom obuhvata sve nivoe čovekovog bića. Bicom testom se može otkriti postojanje frekvencija zarobljenih emocija, emocionalnih toksina, ograničavajućih uverenja, ograničavajućih misli, mentalno starenje, stres, stres kolektivnog nesvesnog.
Bicom terapijama se otklanjaju te frekvencije i harmonizuje biopolje.
Poseban akcenat se daje frekvenciji wellbeing- što bi u prevodu značilo dobar život.
Tu smo za sva vaša pitanja.
Dr Katarina Bajić
Lekar opšte medicine
Sertifikovani lekar biorezonantne – kvantne medicine
