Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije

Prava kombinacija namirnica može da drži insulin i šećer u krvi pod kontrolom. U slučaju insulinske rezistencije (IR) ta ravnoteža je narušena, a telu je teže da sagori ugljene hidrate radi energije, zbog čega se previše šećera nakuplja u krvotoku, pa postoji mogućnost da se razvije dijabetes.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

 

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.