Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

 

 

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

 

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

 

 

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

 

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

 

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

 

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

 

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

 

 

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

 

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

 

 

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

 

 

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

 

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.