Ovi problemi mogu uključivati traumu u detinjstvu, stres, depresiju, aleksitimiju (kada osoba nije u stanju da razume i izrazi sopstvene emocije) i posttraumatski stresni poremećaj.

Emocionalni stres može prouzrokovati da se fizički toksini zarobe u određenim delovima tela, stvarajući idealno okruženje za rast patogena.
Ovi patogeni zatim oslobađaju sopstvene toksine, održavajući začarani krug. Da bi se zaustavio taj ciklus, moraju se rešiti osnovni emocionalni problemi koji su ga započeli.

Jednom kada je njihovo okruženje poremećeno, fizički toksini se mogu iskoreniti. Ovo će poboljšati opšte zdravlje pogođenog dela tela.

Različite emocije izazivaju probleme u različitim delovima tela.

Na primer, strah može uticati na mokraćnu bešiku i bubrege.
Bes utiče na jetru i žučnu kesu.
Tuga može uticati na creva ili pluća…

Emocije dovode do nakupljanja toksina u relevantnom organu, koji na kraju može postati mesto raka ili druge hronične bolesti.
Ovo može biti postepen proces koji eskalira od razvoja alergija do razvoja ozbiljnijih zdravstvenih problema.

Da biste pomogli izlečenju, morate da postavite ciljeve i razvijete dobar stav kako biste mogli da se fokusirate na pozitivno.

Zamislite da ćete ponovo biti dobro u budućnosti da biste pomogli da se povučete ka toj stvarnosti. Kada se držimo ljutnje, to nema uticaja na osobu koja nam je nanela nepravdu, već je samo štetna za nas i čak može biti faktor koji doprinosi hroničnim stanjima. Shodno tome, opraštanje i otpuštanje je od vitalnog značaja za naše zdravlje.
Isto važi i za negativna osećanja prema nama samima, kao što su nedostatak sopstvenevrednosti ili osećaj krivice.

Oni koji su hronično bolesni mogu imati i suprotstavljene emocije koje znače da, na neki način, svesno ili podsvesno, ne žele da se izleče.

Na primer, njihova bolest bi mogla imati neke finansijske koristi. Za neke koji su iskusili porodično zlostavljanje možda su bolje zbrinuti kada su bolesni i stoga ne osećaju da bi bilo bezbedno da se oporave, jer će se zlostavljanje verovatno nastaviti.
Osećaj bezvrednosti ili nevoljenosti može učiniti da osoba oseća da ne zaslužuje da se izleči; u ovom slučaju bi se morao utvrditi osnovni razlog za ta osećanja kako bi se radilo na rešenju.

Šta god da je razlog, ako osoba zaista ne želi da se poboljša, onda to neće moći.

Jednostavno rečeno, kada se lečenje bavi samo na fizičkom nivou, verovatno je da će osoba potrošiti mnogo više vremena, energije i novca nego što bi morala da se bavi i mentalnim i emocionalnim aspektima lečenja. Suočavanje sa njima u isto vreme takođe može smanjiti verovatnoću da će se bolest ponoviti kada se oporavi.

Uz pomoć Bicom aparata, homeopatskih lekova, vođenja emocionalnog dnevnika i generalno fokusiranja na pozitivne misli može se poboljšati mentalno i emocionalno zdravlja osobe i pomoći na putu izlečenja.

Čovek je biće uma, tela i emocija.

Holistički pristup u terapiji Bicom aparatom obuhvata sve nivoe čovekovog bića. Bicom testom se može otkriti postojanje frekvencija zarobljenih emocija, emocionalnih toksina, ograničavajućih uverenja, ograničavajućih misli, mentalno starenje, stres, stres kolektivnog nesvesnog.

Bicom terapijama se otklanjaju te frekvencije i harmonizuje biopolje.

Poseban akcenat se daje frekvenciji wellbeing- što bi u prevodu značilo dobar život.

Tu smo za sva vaša pitanja.

Dr Katarina Bajić

Lekar opšte medicine

Sertifikovani lekar biorezonantne – kvantne medicine

The post MENTALNE I EMOCIONALNE BLOKADE NA PUTU IZLEČENJA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Kondilomi na koži genitoanalne regije u početku izgledaju kao male uzdignute neravnine, koje su obično beličasto crvenkaste boje, slične klasičnim bradavicama, ali se sa vremenom boja menja.

Koji je uzrok i kako nastaju?

Uzročnik kondiloma je HPV (humani papiloma virus) i prenosi se isključivo seksualnim putem, pri čemu je samo jedan nezaštićen odnos sa HPV pozitivnom osobom dovoljan za prenos HPV infekcije.

Postoji mogućnost da je osoba zaražena virusom, a da se kondilomi nikada ne pojave.
Obzirom na ovu činjenicu, treba imati na umu da je prenos infekcije moguć i bez primetnih promena kod partnera.
Jedino lekar sa sigurnošću može potvrditi dijagnozu, pa se sa svakom pojavom sumnjivih promena savetuje pregled specijaliste dermatovenerologije.

Kako na najbezbolniji, najbezbedniji i najbrži način da se rešite ovog problema?

Zahvaljiujući iskustvu naših dermatologa kao i Ellman aparatu za radiotalasno uklanjanje promena na koži. intervencija uklanjanja kondiloma kod muškaraca je brza, bezbolna i bez krvi i ožiljaka.

Postoji dosta razloga zašto se mnogi dermatolozi slažu da je uklanjanje promena na koži radiotalasima jedan od najboljih tretmana kože.

U Poliklinici Longa Vita  za uklanjanje kondiloma kod muškaraca koristimo Ellman Acu Sect radiofrekventni hirurški aparat koji našim doktorima pruža izvrsnu hiruršku kontrolu, preciznost i svestranost.

Nakon intervencije uklanjanja promena koje su izazvane humanim papiloma virusom (HPV), indikuje se upotreba dijetetskih suplemenata koji pomažu povećanju odbrambenih sposobnosti organizma i doprinose njegovom opštem jačanju.
Tako da rezultati intervencije uklanjanja kondiloma ostaju dugotrajni.

The post Uklanjanje kondiloma kod muškaraca appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Bicom aparat, sa svojom najsavremenijom tehnologijom, delikatno balansira organizam, oslobađajući ga od štetnih supstanci i negativnih zračenja koje se godinama nakupljaju.
Ovaj proces ne samo da čisti vaše telo, već obnavlja i vitalne funkcije jačajući imunološki sistem.

Prostorije naše poliklinike su opremljene tako da se u njima osećate udobno i prijatno kako bi se potpuno opustili tokom tretmana.
Detoksikacija u ovom slučaju nije neugodno iskustvo već prilika za obnovu duha i tela.

Zamislite sebe kako ste puni lepe energije, sa osveženim umom i sjajnim izgledom, jer to je ono što možete očekivati nakon detoksikacije putem Bicom aparata.

Bicom aparat je uređaj koji se koristi u biorezonantnoj terapiji radi balansiranja i detoksikacije organizma. Ovaj uređaj radi na principu biorezonance, tehnike koja se temelji na ideji da svaka supstanca, ćelija ili organ u telu emituje specifične elektromagnetne talase.

Kada se normalno funkcionisanje tela naruši, kao što je slučaj sa prisustvom toksina ili drugih nepravilnosti, ti elektromagnetni talasi takođe mogu biti poremećeni.

Uređaj koristi elektrode koje se postavljaju na određene tačke na telu pacijenta, iste omogućavaju aparatu da detektuje elektromagnetne signale. Nakon detekcije signala, Bicom

aparat analizira informacije kako bi identifikovao nepravilnosti, toksine ili druge probleme u organizmu. To se radi pomoću softverskog programa koji omogućava uređaju da prepozna

specifične frekvencije koje ukazuju na prisustvo problema.

Po identifikaciji problema, Bicom aparat generiše obrnute elektromagnetne talase, odnosno frekvencije koje se šalju nazad u telo putem elektroda. Ovi obrnuti signali su dizajnirani da pomognu telu da povrati svoju prirodnu ravnotežu i funkciju.

Jedna od glavnih svrha Bicom aparata je pomoći organizmu da se oslobodi toksina.
Obrnuti elektromagnetni talasi mogu aktivirati procese detoksikacije u telu, pomažući jetri, bubrezima i drugim organima da uklone štetne supstance.

U Poliklinici Longa Vita, detoksikacija nije samo proces, to je putovanje koje vas vraća sebi, ostavljajući vas osveženim, ojačanim i spremnim da živite punim plućima.

Autor teksta
Milan Petrović
Sertifikovani terapeut kvantne medicine

The post Balansiranje unutrašnjeg sveta: Detoksikacija Bicom Aparatom appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Poznato je da su za život i funkcionisanje svakog živog organizma potrebni materija, energija i informacija. Svako živo biće ima individualne nosioce informacija u obliku elektromagnetnih talasa koji su u zdravom organizmu u harmoniji, a u bolesnom su disharmonični.

Do disharmonije dovode različiti spoljašnji i unutrašnji faktori, kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti, teški metali, pesticidi, elektrosmog, toksini, stres, nepravilna ishrana i drugi štetni obrasci ponašanja, kao i mnogi drugi individualni faktori.

Bicom biorezonantna dijagnostika i terapija je bezbolna, neinvazivna metoda koja koristeći prirodne i individualne fizičke informacije reguliše ćelijsku komunikaciju i aktivira sopstvene potencijala organizma. Rezultat toga je prevencija bolesti i doprinos lečenju ili potpuno izlečenje već postojećih tegoba.

ZAŠTO BICOM DIJAGNOSTIKA?

Važno je da razumete zašto Bicom dijagnostika ne pruža kvantitativne, već kvalitativne informacije o prisustvu različitih opterećenja. Razlog tome nije nikakav nedostatak metode, već sam dinamični koncept biorezonantne medicine, gde prilikom svakog narednog dolaska lekar – terapeut nepogrešivo određuje fizičke parametre terapijskih talasa i vreme trajanja terapije, a u zavisnosti od trenutnog intenziteta opterećenja, trenutnih pacijentovih prioriteta i individualnih karakteristika pacijentovog organizma.

Rezultati Bicom testiranja mogu, ali ne moraju da koreliraju sa rezultatima dobijenim prilikom drugih dijagnostičkih procedura. Ukoliko ste na primer, testirali alergiju na pojedine namirnice iz krvi, može se dogoditi da testiranje kod nas pokaže delimično drugačije rezultate.

To je zbog toga što Bicom biorezonantna metoda istovremeno uzima u obzir i druga opterećenja, kao što su na primer prisustvo Kandide, bakterija, toksina ili teških metala, što u značajnoj meri utiče na propustljivost sluzokože creva i nastanak intolerancije na hranu.

Studije su pokazale da je za više od 75% intolerancija na hranu odgovorno sadejstvo svih ovih (i drugih) faktora, te da pojedine namirnice nisu jedini i isključivi krivac za tegobe povezane sa njihovim konzumiranjem, niti će tegobe u potpunosti nestati isključivo izbegavanjem pojedinih namirnica.

Sam dolazak na dijagnostiku će Vam, nesumnjivo dati neke informacije, ali tek dolaskom na terapije taj skup dobijenih informacija dobija pravi smisao.

Mi negujemo koncept holističkog lečenja usmeren na uzrok. Sva otkrivena opterećenja se kroz individualnu terapiju mogu potpuno otkloniti ili značajno smanjiti, što omogućava organizmu da se se oporavi i aktivira sopstvene odbrambene snage.

Naši lekari – terapeuti imaju dovoljno vremena da Vas saslušaju i procene koji su to faktori koji su doprineli nastanku poremećaja zdravlja, kao i dovoljno iskustva i znanja da zajedno sa Vama pronađu pravi put do isceljenja.

Dodatno, naši lekari Vam mogu izraditi personalizovani plan ishrane u skladu sa rezultatima Bicom testiranja, uzimajući u obzir Vaše poznate medicinske probleme i interakciju hrane i Vaše redovne terapije koju koristite.

Autor teksta: Dr Tatjana Mićić

Dr Tatjana Mićić je specijalista opšte i sertifikovani lekar biorezonantne-kvantne nedicine. Osnovne studije medicine i specijalizaciju završila je na Medicinskom fakultetu u Nišu. Doktorske studije iz kardiologije upisala je na medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U organizaciji međunarodnog udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine Quanttes i Srpskog lekarskog društva, u Beogradu je završila edukaciju iz kvantne medicine. Takođe je i licencirani instruktor za prehospitalno zbrinjavanje povređenih osoba i Nacionalni instruktor iz urgentne medicine. U Beču je završila obuku za prehospitalnu primenu terapijske hipotermije.

Autor je i koautor više od 30 stručnih radova iz urgentne medicine, kardiologije, toksikologije, traumatologije i kvantne medicine koji su prezentovani na brojnim domaćim i međunarodnim stručnim i naučnim skupovima. Zaposlena je u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Niš, gde se u svakodnevnom radu susreće sa najrazličitijom patologijom i vitalno ugroženim pacijentima.
Zalaže se za sveobuhvatni pristup očuvanju zdravlja, tj. za objedinjavanje svih metoda lečenja koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja i izlečenju ili kontroli oboljenja. Smatra da uzroke bolesti treba tražiti u međusobno zavisnoj povezanosti čovekove fiziologije, genetike, načina života i ishrane, psiho-emocionalnog stanja i drugih spoljašnjih i untrašnjih faktora.

Veruje da iako tradicionalna i konvencionalna medicina često ne govore istim jezikom, lekar može i treba da usvoji više uglova posmatranja i da kroz individualni pristup izabere onu metodu lečenja, ili kombinaciju više njih, koje će u datim okolnostima najviše pomoći pacijentu. Smatra da treba lečiti osobu, a ne samo bolest. Kvantnu medicinu vidi kao medicinu budućnosti.

Poliklinika Longa Vita, koja se nalazi u mirnom delu centra grada regionalni je lider u biorezonantnoj medicini, dijagnostici i lečenju.

Ako ste u ovom tekstu prepoznali neke od simptoma ili problema koje imate – javite nam se na 0691122358 ili na office@longavita.rs  i zakažite pregled.

The post Kratak vodič kroz Bicom biorezonantnu dijagnostiku i terapiju appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Zašto je ovo voće postalo toliko bitno i zdravo, kako ga spremati i kako uopšte proceniti koji je dobar pri kupovini?
Pročitajte u tekstu dalje.

Avokado, poreklom iz srednje i Južne Amerike, obiluje korisnim mononezasićenim masnim
kiselinama koje su blagotvorne za srce i krvne sudove. Osim toga, avokado je bogat
vlaknima, vitaminima (K, E, C, B kompleksa) i mineralima (kalijum, magnezijum, bakar).
Magnezijum ( koji ublažava tegobe vezane za predmenstrualni sindrom, migrene,
anksioznost i druge poremećaje). Vitamin C i folna kiselina (taj važan vitamin B povezan je sa
prevencijom nepravilnosti u razvoju fetusa, kao i s prevencijom raka i srčanih oboljenja kod
odraslih).

Sadrži malo šećera i ima nizak glikemijski indeks. Zamena zasićenih masti u ishrani
mononezasićenim mastima iz avokada može značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Takođe, avokado je bogat beta-sitosterolom, koji smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane, i
antioksidantom glutationom, koji štiti ćelije od oštećenja slobodnih radikala. Ovaj voćni plod
pruža bogatstvo vitamina i minerala koji imaju brojne pozitivne efekte na organizam. S
obzirom na njegovu izuzetnu hranljivost, avokado je postao popularan izbor u savremenim
ishranama.

Lekovita dejstva avokada:

1. Podstiče zdravlje srca: Zahvaljujući monozasićenim masnim kiselinama i kalijumu,
avokado može pomoći u smanjenju lošeg LDL holesterola, čime doprinosi zdravlju srca i
smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

2. Poboljšava varenje: Avokado je bogat vlaknima koja poboljšavaju varenje i održavaju
zdravlje creva.

3. Kontroliše nivo šećera u krvi: Njegova niskokalorična i bogata nutritivna vrednost čini ga
dobrim izborom za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.

4. Antiinflamatorno dejstvo: Avokado sadrži antiinflamatorne fitonutrijente, poput
oleokantalina, koji mogu pomoći u smanjenju upala u organizmu.

Korisna svojstva avokada:

1. Sadrži vlakna: Vlakna iz avokada pomažu u regulaciji probave, održavajući osećaj sitosti i
stabilizujući nivo šećera u krvi.

2. Dobar izvor zdravih masti: Monozasićene masne kiseline, posebno oleinska kiselina,
igraju važnu ulogu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i poboljšavaju opšte zdravlje
organizma.

3. Bogat vitaminima i mineralima: Avokado je izvor vitamina K, E, C i B kompleksa, koji
podržavaju zdravlje kostiju, kože, imunološkog sistema i nervnog sistema.

Kako ga možemo jesti:

Avokado je izuzetno svestran i može se konzumirati na različite načine:

• Sirov, u salatama: Dodajte iseckan avokado u salate kako biste obogatili obrok zdravim
mastima i hranljivim sastojcima.

• Guacamole: Napravite ukusni guacamole, kombinujući avokado, paradajz, luk, limunov
sok i začine po želji.

• Namaz: Napravite kremasti namaz od avokada, dodajući mu začine i začinsko bilje.

• Smoothie: Dodajte avokado u voćne ili zeleni smoothie kako biste ga obogatili hranljivim
sastojcima.

• Sa jajima: na parče hleba premazati ili iseći komad avokada i preko staviti prženo jaje.
Začine staviti po vašem izboru.

Kako kupovati:

Avokado treba biti srednje mekoće i kada ga podignete izaberite onaj koji vam se učini
masivan za svoju veličinu. Držite ih na radnoj površini u kuhinji dok ne dozri ili ga ubaciti u
papirnu kesu da bi brže dozreo. Da bi proverili da li je avokado zreo, nežno ga pritisnite blizu
peteljke da proverite da li je mek ili povucite peteljku. Ako se lako otkine, a plod je unutra
zelen, znači da je zreo. Ako pak na plodu ostanu udubljenja od pritiska, plod je prezreo.

Važno je napomenuti da, iako je avokado izuzetno zdrav, sadrži i kalorije, pa je važno
konzumirati ga u okviru uravnotežene ishrane.

Uzimajući u obzir sve ovo, avokado je odličan izbor koji vam može pomoći u održavanju
zdravlja i unapređenju vaše ishrane. Uključite ga u svoje obroke i uživajte u njegovim
brojnim koristima za vaše telo i dobrobit.

Ko zna, možda vas avokado inspiriše na raznorane recepte, jer je adekvatan i za slane i slatke obroke! 

Poliklinika Longa Vita

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post AVOKADO – sve što treba da znate appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga?

Verovatno kad čujete reč testosteron prvo pomislite na muškarce. Međutim, ovaj hormon koji koji se proizvodi u testisima i jajnicima, ima svoju funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Zdravi nivoi testosterona važni su za opšte zdravlje organizma i muškaraca i žena. Ovaj hormon smanjuje rizik za nastanak različitih bolesti, a utiče na seksualnu i mnoge druge funkcije u telu.

Testosteron kod dečaka u periodu puberteta omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što je maljavost, zatim utiče na boju glasa, povećava debljinu kože, poboljšava rast i razvoj mišića i kostiju, te utiče na brojne druge funkcije u organizmu.

Kod odraslih muškaraca reguliše sekusalni nagon, koštanu i mišićnu masu, a neophodan je i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i sperme.

Kod žena, u kombinaciji sa estrogenom, ženskim polnim hormonom, pomaže u rastu, održavanju i poboljšanju ženskog reproduktivnog tkiva i koštane mase, te utiče na promene raspoloženja.

Prirodni načini da povećate nivo testosterona

1. Unosite sva tri makronutrijenta

Ono što jedemo ima veliki uticaj na nivo testosterona, kao i na nivoe drugih hormona.

Zbog toga je potrebno da obratite pažnju na način ishrane. Praktikovanje dijeta, koje ne sadrže sve makronutrijente, ali i prejedanje mogu uticati na nivoe testosterona.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti mogu pomoći u optimizaciji nivoa ovog hormona.

Važno je da birate najbolje izvore ovih makronutrijenata. Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, jaja, ribe, mesa i integralnih žitarica.

2. Vežbajte

Pored brojnih zdravstvenih koristi koje vežbanje ima na čovekovo zdravlje, utiče i na nivo testosterona. Naime, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno vežbaju imaju viši nivo testosterona.

Trudite se da svakodnevno budete fizički aktivni, kako bi svi hormoni bili u ravnoteži, ne samo testosteron.

3. Izbegavajte stresne situacije

Hroničan stres utiče na povećanje kortizola, a povišeni nivoi ovog hormona, mogu sniziti nivo testosterona. Stres i visok nivo kortizola takođe mogu povećati unos hrane, te time uzrokovati povećanje telesne težine i skladištenje štetnih masti oko unutrašnjih organa. A to naposletku takođe može negativno uticati na nivo testosterona.

Trudite se da se što manje izlažete stresnim situacijama, te da praktikujete različite tehnike kontrole stresa, kao što su meditacija, duge šetnje i druženje sa ljudima čija vam energija prija.

4. Unosite dovoljne količine vitamina D

Vitamin D ima različite zdravstvene prednosti, a može i da poveća nivo testosterona. Jedna studija je pokazala da se suplementacijom sa oko 3 000 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3 dnevno povećava nivo testosterona za oko 25%.

Ukoliko mislite da nemate dovoljno vitamina D, konsultujete se sa lekarom o uvođenju ovog suplementa. To je važno naročito tokom jeseni i zime, kada nema dovoljno sučeve svetlosti, koja je potrebna organizmu za proizvodnju ovog vitamina.

5. Koristite različite biljke

Postoje određene biljke koje vam mogu pomoći da optimizujete nivoe ovog hormona. Jedna od njih je ašvaganda.

U okviru jedne studije ispitivano je kakve efekte ašvaganda ima na neplodne muškarce i tom prilikom je ustanovljeno da je ova biljka povećala nivo testosterona za 17%, te broj spermatozoida za 167%. Druga studija je pokazala da ova biljka snižava kortizol za oko 25%, što takođe može pomoći testosteronu.

Đumbir je još jedna biljka koja se često dovodi u vezu sa povećanjem testosterona, međutim sva istraživanja koja su rađena u svrhu provere ove tvrdnje, sprovedena su na životinjama. Potrebno je da se sprovedu istraživanja i na ljudima, kako bi ova tvrdnja u potpunosti bila potvrđena.

6. Izbegavajte jedinjenja slična estrogenu

Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona, pa pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu A, parabenima i drugim supstancama, koje se nalaze u nekim vrstama plastike.

The post 6 PRIRODNIH NAČINA ZA PODIZANJE TESTOSTERONA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Međutim, ponekad ljudi imaju osećaj da taj neprijatan zadah dolazi iz stomaka, kao i da nije rezultat niti konzumirane hrane, niti loše oralne higijene. U ovim slučajevima, loš zadah može biti znak nekih od problema sa gastrointestinalnim traktom, odnosno sistemom organa za varenje, koji zapravo počinje ustima čoveka.

Nastavite sa čitanjem kako bi saznali koja to stanja i bolesti digestivnog trakta mogu dovesti do halitoze, odnosno neprijatnog zadaha.

Čir na želucu

Čir na želucu, takođe poznat kao peptički čir, je otvorena rana ili lezija na sluznici želuca.
Obično se javlja kao rezultat neravnoteže između zaštitnih faktora sluznice želuca i agresivnih faktora kao što su želudačna kiselina i heliko bakterija, ali može se javiti i usled prekomerne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena.

Simptomi čira na želucu mogu uključivati bol u gornjem delu stomaka, koji se obično pojačava između obroka ili noću, žgaravica, slab apetit, ali i pojavu neprijatnog zadaha. Čir na želucu do halitoze može dovesti na nekoliko načina.  Ukoliko je prisutna infekcija heliko bakterijom, ona može stvarati amonijak koji dovodi do lošeg zadaha.

Pored toga, vraćanje kiseline i loša probava česti su simptomi ovog peptičnog čira, a oba stanja povećavaju rizik od nastanka halitoze.

Na kraju, kod osoba sa čirom na želucu često se luči manje pljuvačke nego što je to uobičajeno, što dovodi do pojave suvih usta, i povećane akumulacije bakterija i ostakaka hrane u ustima, što u velikoj meri utiče na pojavu zadaha.

Vraćanje kiseline

Vraćanje želudačne kiseline, još jedno je stanje koje se povremeno događa gotovo svima, i ukoliko se ne ponavlja često ili ne ometa normalno funkcionisanje, obično nije razlog za brigu.

No, u nekim slučajevima, posebno kod hroničnog ili veoma intenzivnog vraćanja kiseline, moguće je da se radi o ozbiljnijem stanju, poznatom kao gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Nezavisno od toga šta je uzrok, kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak i usta, može izazvati prisustvo kiselog okruženja koje pogoduje rastu bakterija koje proizvode neprijatan miris.  Često vraćanje kiseline može oštetiti sluznicu jednjaka, stvarajući povoljno okruženje za rast bakterija koje uzrokuju neprijatan zadah. 

Osim toga, kiselo okruženje u ustima, posebno ukoliko je hronično, može dovesti do oštećivanja zubne gleđi, stanja koje se naziva erozija zubne gleđi, a koje otvara put bakterijama da stvore karijes i druge probleme sa zubima.

Inflamatorne bolesti creva

Inflamatorne bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, su stanja koja karakteriše upala crevnog zida.  Ova upala može povezana sa lošim zadahom na različite načine. Kod inflamatornih bolesti creva, upalni proces može dovesti do promena u sastavu crevne flore i izazvati neravnotežu korisnih i patogenih bakterija.  Ova neravnoteža može rezultirati proizvodnjom gasova i neprijatnim mirisima.

Osim toga, inflamatorne bolesti creva mogu uticati na normalnu probavu i apsorpciju hranljivih materija što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u crevima, što stvara neprijatan zadah. Inflamatorne bolesti creva su ozbiljna stanja koja zahtevaju medicinsko lečenje. U suprotnom, mogu se javiti ozbiljne komplikacije i posledice po zdravlje.

Infekcija heliko bakterijom

Infekcija heliko bakterijom je izuzetno često stanje, i kod većine ljudi ne izaziva nikakve simptome, i oni čak nisu ni svesni da je bakterijska infekcija prisutna.

Procenjuje se da je oko 45% ljudi inficirano ovom bakterijom. No, kod nekih ljudi, ova infekcija može razviti različite simptome. Glavni simptomi heliko bakterije su bol u stomaku, nadimanje, mučnina i slab apetit, no ponekad i halitoza može biti jedan od pratećih tegoba. Do ovoga dolazi kao posledica činjenice da heliko bakterija proizvodi amonijak kao nusproizvod svog metabolizma, što može izazvati neprijatan miris iz usta.  Lečenje heliko bakterije uobičajeno podrazumeva antibiotsku terapiju, nakon čega dolazi do povlačenja tegoba.

Gastropareza

Na kraju, treba pomenuti i stanje koje se naziva gastropareza.

Gastropareza je stanje koje karakteriše usporena pokretljivost želuca i otežano pražnjenje hrane iz želuca u creva, što može dovesti do produženog zadržavanja hrane u želucu. Ovo stvara idealno okruženje za rast bakterija koje proizvode neprijatan miris. Osim toga, usporena pokretljivost želuca može otežati normalnu probavu hrane, što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u želucu, što ponovo doprinosi neprijatnom zadahu.

Ovaj zadah se ne poboljšava ni nakon pranja zuba ili korišćenja tečnosti za ispiranje usta niti žvakaćih guma, pa ga ljudi sa pravom opisuju kao zadah iz stomaka.

KAKO OTKRITI UZROKE LOŠEG ZADAHA ?

Kod nas u poliklinici Longa Vita pregledom na BICOM aparatu brzo i precizno demistifikujemo potencijalne uzroke lošeg zadaha. Prednost ovog pregleda je što se uzima u obzir celokupno stanje tela pacijenta i znatno skraćujete proces otkrivanja uzroka. Tačnije, ne idete od lekara do lekara pod pretpostavkom. Već u toku jednog pregleda otkrivamo uzrok i upućujemo na ili specijalistu ili na konkretnu terapiju shodno rezultatima dijagnostike.

BICOM biorezonantna metoda poseban je dijagnostički i terapeutski postupak koji se temelji na najnovijim dostignućima biofizike, odnosno kvantne medicine. Primena ove metode otpočela je pre 30 godina u Nemačkoj da bi do danas bila prisutna u većini zemalja Evrope i Amerike. Biorezonantna terapija, poznata još i kao BRT, nežna je i neinvazivna terpija pomoću vibracija, odnosno frekvencija, koja nema negativnih sporednih efekata na čoveka.

 

Svaka supstanca, svaka ćelija, svaki deo našeg tela, ali takođe i svaki virus ili bakterija zrače određenom energijom. Imaju jednu tačno određenu i za njih tipičnu frekvenciju s potpuno individualnim karakteristikama. Čovek ima svoje elektromagnetno polje koje se može identifikovati i na koje se može delovati terapijom.

 

Uz pomoć Bicom aparata, najsavremenijeg aparata ovog tipa u svetu, i naših stručnih lekara i terapeuta koji su Vam svakodnevno dostupni, opušteni uz udobnosti koje Vam pruža naša poliklinika, oslobodite se svih psiho fizičkih opterećenja i njima izazvanih tegoba.

 

Na današnjeg čoveka ali i decu deluju mnoga opterećenja: hemijski dodaci hrani i vodi za piće, zagađenje sredine, opterećenja prouzrokovana zračenjem, teškim metalima, bezbrojne hemijske supstance i slično. Ova opterećenja deluju na imuni sistem čoveka što kod njega dovodi do nejasnih osećajnih smetnji, hroničnog umora, alergija, autoimunih i hroničnih bolesti pa sve do ozbiljnih telesnih smetnji. Interesantno je da se kod pacijenata sa istim simptomima često mogu utvrditi potpuno različiti uzroci bolesti. Nažalost, uobičajenim metodama često nije moguće otkriti upravo ove različite i individualne uzroke.

 

Važno je napomenuti da telo raspolaže velikim potencijalom snaga za samoizlečenje. Ono poseduje fenomenalni regulacioni sistem uz čiju pomoć stalno iznova harmonizuje neuobičajene uticaje na njega. Naravno, kada je telo u dužem vremenskom periodu izloženo isuviše velikom broju ili preteškim opterećenjima, ona mogu delovati na njega tako što sputavaju ili čak blokiraju njegove regulacione sposobnosti kao i samoizlečujuće snage.

 

Od velikog je značaja slušati svoje telo i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka. Tada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.

The post Zadah iz stomaka? 5 bolesti GI trakta koja mogu dovesti do halitoze appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Činjenica da je svako zračenje koje je napredkom tehnologije polako ušlo i u naše spavaće sobe, može i te kako da naruši naše zdravlje. Svako od nas može da čuje i pročita iz raznih upozorenja koje nam upućuju i lekari i naučnici i svi oni koji su, nažalost, osetili efekte ovih zračenja i narušili svoje zdravlje, koliko je to uzelo maha i odmaklo kontroli. Postali smo potrošačko društvo, jurimo za najnovijom tehnologijom, postali smo i zavisnici od društvenih mreza.

Vreme na poslu provodimo uglavnom uz kompjuter, a ostatak dana uz mobilni telefon. Ni mala deca nisu pošteđena i veliki deo dana su uz televizijske ekrane ili uz tablet. Internet je dostupan 24/7 ( non stop).

Šta je posledica svega toga?

Da bismo shvatili efekte ovih zračenja prvo ćemo da objasnimo kako naše telo radi.

Ljudski organizam čini 37 triliona ćelija koje su sposobne da odrade nezamislivo mnogo biohemijskih procesa u samo jednoj sekundi. Klasičnom medicinom imamo saznanje kako to radi, ali odgovor na pitanje zašto se to dešava ima kvantna medicina.

Ona nije nešto nepoznato u ovo moderno vreme. Prvi put je primenjena još krajem 19. i pocetkom 20. veka u dijagnostičke i terapijske svrhe u obliku elektromagnetnih talasa. Da pomenemo našeg Nikolu Teslu koji je napravio prvi emiter visoko frekventnih elektromagnetnih talasa (EMT) koji su korišćeni u terapijske svrhe još 1889. godine. Dr Rajf je koristio niskofrekventne talase, dr Zorz LAhkovski itd.

Ekspanzija kvantne medicine u poslednjih 30 godina je omogućila da se ozbiljno pristupi lečenju ljudi i životinja. Svaki organ, ćelija, organela, emocija, ima svoj EM talas (određene frekvencije, talasne dužine i amplitude).  Svako odstupanje od te određene frekvencije dovodi do bolesnog stanja. Ti talasi se kreću određenim putanjama (međućelijski matriks, akupunkturni kanali, cakre, hologramske projekcije…) stvarajući jedno koherento energetsko polje (aura, elektromagnetno polje, bioenergetsko polje…).

To polje je informativno skladište koje nam daje informacije o svakom delu i funkcijama našeg tela, a u isto vreme prima informacije i iz prirode koja nas okružuje, kao i i iz Kosmosa.

Interesantno je i to da se na svakih sedam godina telo potpuno obnovi, zameni sve ćelije novim ćelijama, a da smo ostali potpuno jedinstveni. To je zato što ćelija ima informacije kako da to uradi. Informacije prenose talasi. Za sad govorimo da su to elektromagnetni talasi jer su oni za sada jedini merljivi, ali je priča o kvantumu mnogo složenija.

Svaka individua je jedinstven i neponovljiv energetski sistem.

Sistemi biorezonantne terapije, kao što je i naš Bicom aparat, registruju EM talase ljudskog organizma, upoređujući je sa softverskom bazom u aparatu i izdvajaju talase koji odstupaju od zdravog tkiva ili funkcije, a zatim upućuju EM talase koji poništavaju talase metastabilnog stanja (jednostavno rečeno, podseća svaku ćeliju da se vrati u zdravu vibraciju). Ukoliko je organizam zdrav, njegov proces samoisceljenja funcioniše i imunitet je sposoban da punim kapacitetom obradi svaku informaciju koja uđe u telo, bilo da se radi o nekom patogenu ( virusi, bakterije, gljivice, paraziti) ili se radi o zagađenju iz spoljašnje sredine( teški metali, negativna zemljina zračenja, radioaktivnost, UV zračenja, elektrosmog. vakcine, aditivi iz hrane, lekovi…)

Elektrosmog koji emituju moderni uređaji je veliko opterećenje za naš organizam jer je način na koji oni rade upravo put kojim se direktno utiče na vibracije našeg tela. Tako je npr. nakon uvođenja radiosignala došlo do čestih simptoma kao što su glavobolje, gubitak apetita, umor, emocionalna nestabilnost, pad koncentracije, oslabljen kardiovaskularni sistem, a kod nekih se razvio i kancer. Uvođenjem radarskih uređaja došlo se do novih oštećenja zdravlja ljudi. To su uređaji sa niže frekventnim nejonizujućim zračenjem i pokrivaju veći deo zemljine površine.

Radarsko zračenje, kao i druga nejonizujuća zračenja (kao što su mikrotalasne pećnice, mobilni telefoni, televizija, radio, sateliti) širi se prostorom i prvo ozračuje površinu tela. Deo se reflektuje, a dobar deo prodire u telo i dubina prodiranja zavisi od jaćine frekvence. Što je manja frekvenca, talasna dužina je veća pa ce prodreti dublje, i obrnuto.

Npr. Ukoliko je frekvenca opsega 1 MHz moze prodreti u telo između 10 i 30 cm, a ako je 1 GHz onda elektromagnetno polje prodire samo par cm. Iznad 10GHz prodire samo na površinu kože do dubine od 1mm i izaziva opekotine. Kod akutnog izlaganja ovim EM talasima može doći i do elektrošoka i do smrti, ukoliko čovek ima ugrađen pejsmejker.

Dužem izlaganju mogu nastati mutageni efekti kod ljudi i životinja. Sve više obolelih ljudi od dijabetesa i kardiomiopatija, mentalnih bolesti, kancera, dobija epidemijske razmere. Vidljivo je povećan procenat samoubistava, upotrebe narkotičkih sredstava i oružja. Nauka potvrđue da je sve posledica sve većeg ozračivanja tela elektrosmogom.

U poslednje vreme se govori o uvođenju 5G mreže. Možemo samo zamisliti kako će to uticati na naše zdravlje. Daleko je opasnije to što je ljudska populacija sad opijena novim tehnologijama i svaki novi uređaj se proda skoro istog dana. Deca u osnovnoj školi izbegavaju drugare koji nemaju dobar mobilni telefon ili kompjuter kojim se online igraju neke agresivne igrice. Pogledajte malo oko sebe kada ste u parku. Tinejdžeri ne izlaze iz sobe, danima i noćima igraju video igrice. Sada i penzioneri po parkovima više ne razgovaraju, sede jedan pored drugog i gledaju u svoje mobilne telefone.

Potpuno smo se udaljili od prirode. Kupili su nas brzinom interneta!

U našoj poliklinici se putem biorezonantne terapije može očistiti svaki vid elektromagnetnog opterećenja i ojačati imunitet. Preventivno se treba čisititi od svakog vida opterećenja bar jednom u par meseci. Tako ćemo sačuvati naše zdravlje. Činjenica je da smo preterali sa lošim navikama, kako u ishrani, ponašanju, nemarnošću prema sopstvenom zdravlju i brizi oko svoje okoline.

Priroda se buni, kao i mnogo puta pre. Uvek nas je podsećala da zastanemo malo i okrenemo se ka pozitivnim stvarima kako bi nastavili dalje. Zato iskoristite ovaj trenutak da odlučite kojim ćemo putem svi mi krenuti zajedno. Do tada učinite prvi korak ka zdravlju. To je jedino bogatstvo koje se ne može kupiti, ako ga jednom izgubimo.

Preuzmite stvar u svoje ruke, niko to neće umesto Vas!

I dobro nam došli!
Vaš Longa vita tim

The post Kako elektrosmog utiče na naše zdravlje? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.

The post Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije appeared first on Poliklinika Longa Vita.