MENOPAUZA I KAKO SA TIME? Klasična ili integrativna medicina? Homeopatija?
Sa dugim nizom godina menstrualnih ciklusa „ispod kaiša“, dolazimo i do epizode kada se sa time pozdravljamo. Čini se i čudnim i na nekim način smešnim, ali za mnoge žene, ideja o životu bez mesečnih grčeva, žudnje za hranom i promena raspoloženja može zvučati ništa drugo do olakšanje.
Međutim, pre nego što osetite olakšanje, moraćete da doživite menopauzu – simptome i sve ostalo.
Kratki osvrt: Menopauza je period u životu žene kada se menstruacija završava – javlja se 12 meseci nakon poslednje menstruacije.
Obeležava ga prirodni pad reproduktivnih hormona (estrogena i progesterona) koje proizvode jajnici. Kolektivno, godine koje su dovele do tačke menopauze poznate su kao perimenopauza, ili tranzicija u menopauzia.
Hormonske promene koje se dešavaju tokom ovog vremena odgovorne su za naporne simptome kao što su talasi vrućine, anksioznost i problemi sa spavanjem, tek da pomenemo neke.
Menopauza je sasvim normalna i prirodna.
Ali čak i dalje, to može biti zbunjujuće vreme za mnoge žene, posebno ako nikada nisu razgovarale sa prijateljicama ili rođacima o tome. Nažalost, razgovori o menopauzi su prilično ograničeni – što znači da postoji mnogo mitova i zabluda. Da bismo vam pomogli da se snađete u ovoj velikoj (i neizbežnoj!) životnoj tranziciji, razotkrivamo neke od najčešćih mitova o menopauzi, uz pomoć lekara i zdravstvenih stručnjaka.
Mit: Menopauza (i simptomi) uvek počinje u vašim 50-im godinama.
Iako je tačno da je prosečna starost menopauze 51 godina, „normalni“ raspon za menopauzu je veći nego što mislite – ona je između 45 i 55 godina. (Ovo je nezavisno od starosti u vašoj prvoj menstruaciji i trudnoće, kao i istorije kontrole rađanja.) Štaviše, promene menstrualnog ciklusa i rani simptomi mogu se pojaviti i u kasnim 30-im ženama [izazivajući različite simptome].
Neki faktori, uključujući pušenje ili prethodnu histerektomiju (uklanjanje materice) mogu dovesti do menopauze u mlađoj dobi, [dok] uklanjanje jajnika u bilo kom dobu dovodi do trenutne menopauze. Inače, porodična istorija može igrati ulogu u doba prirodne menopauze ili menopauze bez specifičnog uzroka.
Simptomi menopauze traju zauvek.
Srećom, ovo je laž. Kao što je ranije pomenuto, menopauzu karakteriše pad nivoa estrogena. Tokom ovog vremena, osetićete simptome menopauze dok vaše telo polako pokušava da povrati ravnotežu. Međutim, pošto se ova tranzicija dešava sporo, simptomi se često zadržavaju neko vreme – ali ne zauvek. U proseku, simptomi traju četiri i po godine nakon poslednje menstruacije (i oko sedam godina ukupno).
Pored toga, najproblematičniji simptomi imaju tendenciju da budu najuočljiviji tokom prvih nekoliko godina tranzicije, [na kraju] se s vremenom smanjuju, dodajući da su svi različiti, tako da je nemoguće predvideti koliko dugo će simptomi menopauze trajati za svakog određenog pojedinca.
Ali imajte na umu: Vaše životne navike mogu igrati ulogu. Redovna fizička aktivnost može umanjiti ozbiljnost simptoma menopauze. Sa druge strane, navike poput pušenja cigareta i pijenja alkohola zapravo mogu povećati učestalost i težinu simptoma. Takođe je utvrđeno da emocionalni stres pogoršava simptome menopauze. Ipak, nikada nije kasno da fino prilagodite svoje navike u ime upravljanja menopauzom.
Mit: Ako ste izostali nekoliko menstruacija, u menopauzi ste.
Da biste se smatrali u menopauzi, morate da ostanete bez menstruacije jednu punu godinu. Međutim, tokom perimenopauze, uobičajeno je da imate preskočene ili neredovne menstruacije nekoliko meseci ili godina, dodaje ona. Nepravilnost ciklusa u ovoj fazi je zbog varijabilnosti i nedoslednosti [funkcionisanja] jajnika.
Mit: Menopauza je bolest.
Ne, ne, i ne. Nije neuobičajeno da se o menopauzi govori kao da je poremećaj ili bolest. I dok tipični simptomi mogu poremetiti svakodnevni život, to je sve samo ne bolest. To je prirodna tranzicija kroz koju će proći svaka žena, baš kao i pubertet. [Medicinski profesionalci u Ženevi] vide menopauzu kao početak druge polovine života, za koju očekujemo da će biti ispunjena i živahna uz pravi pogled i podršku.
Mit: Žene moraju samo da se nose sa simptomima menopauze.
Društvo je naučilo mnoge [žene] da trpe i to podnose. Međutim, sa više dostupnih prirodnih rešenja na recept, moguće je minimizirati uticaj simptoma i napredovati tokom tranzicije menopauze. Žene ne moraju da čekaju da leče simptome menopauze dok ne postanu nepodnošljive. Zato je od ključnog značaja da redovno posećujete svog ginekologa, bez obzira na godište
Mit: Menopauza izaziva samo valunge.
Netačno. Dok su talasi vrućine „klasični“ simptomi, menopauza može uticati na temperaturu vašeg tela na bezbroj načina. Nakon bljeska vrućine, možete osetiti hladnoću dok znoj isparava. Ovo može da preraste u naizmenične osećaje toplote i hladnoće, što rezultira fenomenom „pokriva se, pokrije“ noću. U drugim slučajevima, neke žene doživljavaju hladne talase bez ikakvih vrućina. Sve ovo potiče od hipotalamusa, dela mozga koji zbog hormonalnih promena neadekvatno reaguje na male promene temperature jezgra tela.
Mit: Nema menstruacije znači nema grčeva.
Ovo nije najbolja vest, ali je korisno znati u šta se upuštate. Tokom perimenopauze moguće je doživeti grčeve u karlici čak i ako nemate menstruaciju, materica je napravljena od snažnog mišićnog tkiva koje može da se stisne i skuplja, kako funkcija jajnika opada. Međutim, ako i dalje imate grčeve uprkos tome što nemate menstruaciju, preporučuje se da posetite svog lekara radi ginekološke procene, za svaki slučaj. Ako sve izgleda dobro, možete koristiti uobičajene lekove za grčeve (mislite: ibuprofen, jastučići za grejanje, itd.), ali i niz homeopatskih rešenja za to stanje, da biste dobili olakšanje.
Mit: Ne možete zatrudneti neposredno pre menopauze.
Iako plodnost opada kako starite, to ne znači nužno da trudnoća ne dolazi u obzir. To je zato što i dalje možete ovulirati tokom perimenopauze, čak i ako imate preskočene ili neredovne menstruacije. Dakle, neplanirana trudnoća je realna mogućnost, čak i ako ste blizu menopauze.
Da biste sprečili neželjenu trudnoću, i dalje ćete morati da koristite „zaštitu“ dok ne prođete godinu dana bez menstruacije – što je, opet, zvanična definicija menopauze. Ovo može biti posebno važno za svakoga ko ima hronična oboljenja kao što su srčana oboljenja, hipertenzija ili dijabetes, koji mogu predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike kod trudnica.
Mit: Ne možete koristiti pilulu nakon 35 godina.
Ovo je mit! Osim ako ne pušite cigarete ili imate određena medicinska stanja, možete koristiti nisku dozu pilule za kontrolu rađanja da biste upravljali simptomima tokom perimenopauze. Pored toga, možete nastaviti da uzimate pilulu do 55. godine, jer „sadrži estrogen i progestin, koji mogu da uravnoteže hormone, kontrolišu cikluse i obezbede kontracepciju. Ali uvek, uvek razgovarajte sa svojim lekarom, koji može da potvrdi da li je ovo pravi potez za vas.
MENPAUZA I HOMEOPATIJA
U menopauzi možete pomoći dosta sebi korišćenjem biljaka i prirodnih preparata. Otrkivamo vam 5 najdragocenijih preparata.
ŽALFIJA TERA VALUNGE
Žalfija se tradicionalno koristi za ublažavanje talasa vrućine, tj. valunga. Bogata je taninima, zahvaljujući kojima smanjuje preterano lučenje telesnih sokova. Osim valunga, može da ublaži i noćno znojenje i obilne menstruacije. Potopite 1–4 g suve žalfije u ključalu vodu i pijte tri šolje dnevno. Čaj od žalfije ponekad izaziva nadraženost usta, pa ako vam se to desi, pijte više vode tokom dana. Žalfija može i da smanji apsorpciju kalcijuma i gvožđa, pa napravite pauzu od dva sata između dve doze.
SOJA UBLAŽAVA SIMPTOME
Proizvodi od soje glavni su izvor fitoestrogena, biljnih jedinjenja koja imaju blago estrogeno dejstvo na organizam. Oni mogu da ublaže simptome menopauze i da štite od nekih zdravstvenih problema koji prate menopauzu. Uzimanje sojinih fitoestrogena u količinama većim nego onima u hrani može da izazove probleme kod žena koje pate od nekih oboljenja ili uzimaju određene lekove. Zato se prvo konsultujte s lekarom.
KANTARION BRIŠE NERVOZU
Osim valunga, noćnog znojenja i nesanice česti simptomi menopauze su i depresija i uznemirenost. Valunge i znojenje ublažava cimicifuga, poznatija kao ženski koren, dok kod emotivne rastrojenosti pomaže kantarion. U dogovoru s lekarom možete da uzimate suplemente koji se kupuju u apotekama.
CRVENA DETELINA SREĐUJE HORMONE
Najnovija istraživanja pokazuju da listovi crvene deteline sadrže fitoestrogene slične onima u soji. Međutim, klinička testiranja dejstva fitoestrogena u crvenoj detelini dala su kontradiktorne rezultate, pa je neophodno još istraživanja. Smatra se da bi ova biljka mogla da spreči pogoršanje stanja kardiovaskularnog sistema i kostiju, kojima su izložene mnoge žene posle menopauze. U dogovoru sa lekarom uzimajte preparate na bazi izoflavona crvene deteline u dozama 40–86 mg dnevno.
MATIČNJAK ZA BOLJI SAN
Matičnjak je idealan za žene koje su zabrinutije i osetljivije na stres, tokom menopauze. Pošto opušta, može da pomogne i protiv poremećaja sna. Matičnjak umiruje i poboljšava raspoloženje kada imate osećaj da ste potonuli. Koristi se i za poboljšavanje umnih sposobnosti, a preliminarna istraživanja ukazuju da je odličan za pamćenje i koncentraciju. Potopite u ključalu vodu 1–2 kašičice svežih nadzemnih delova matičnjaka. Pijte po jednu šolju dva-tri puta dnevno, a poslednju dozu uzmite 60 minuta pre spavanja. Pošto može da utiče na dejstvo nekih lekova, posavetujte se s lekarom pre uzimanja.
Kod nas možete zakazati pregled, kako bi Vas infotmisali o homeopatskom pristupu ublažavanja simptoma menopauze, ali i odlaganja te neminovne epizode. Kvantna medicina za imperativ ima poboljšanje kvaliteta života, samim tim kod nas mnogo pacijenata dolazi da se reši loših navika (cigareta, alkohola, lošeg načina ishrane, problem kilograma… loš san) što automatski utiče i na same simptome menopauze, kao što je gore već navedeno.
Našim BICOM terapijama vas dosta brže i kvalitetnije dovodimo u što zdravije stanje tela.
Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može puno pomoći kako da vam olakšamo proces menopauze i neometano vodite što kvalitetniji život!
