Vaš problem je seborrhoea?
Predstavlja povećano lučenje loja – sebuma. Najizraženija je u seboroičnim regijama : kapilicijum (kosmati deo glave), naročito obod, nazolabijalne brazde, predeo obrva, korena nosa, brade, gornji deo zone dekoltea i centralni deo leđa. Funkcionisanje lojnih žlezda počinje u pubertetu, pod dejstvom androgenih hormona. Koža postaje masna i sjajna. Dolazi do mašćenja kose i pojave lepljivih žućkastih naslaga, što može biti praćeno crvenilom i osećajem svraba . Povećana sekrecija loja je dobra podloga za rast bakterija i gljiva. Predstavlja jedan od značajnih činilaca, koji mogu dovesti do pojave seboroičnog dermatitisa. Pravovremena poseta dermatologu je ključna, zbog adekvatnog dijagnostičkog i terapijskog pristupa.
Šta je seboroični dermatitis?
Seboroični dermatitis je oboljenje kože koje se lako leči. U pitanju je vrsta dermatitisa koja izaziva crvene
mrlje i masne ljuske na koži, koje pritom svrbe. Još jedan od znakova su bele ili žute korice, odnosno
praškaste ljuspice na koži glave.
Osim na glavi, seboroični dermatitis se može pojaviti i na drugim delovima tela. Područja sa najvećom
aktivnošću lojnih (uljnih) žlezda su uglavnom gornji deo leđa i grudi, lice/čelo, nabori na dnu nosa, iza
ušiju, pupak, predeo oko obrva, ispod grudi i u predelu nabora ruku, nogu i prepona.
Seboroični dermatitis je doživotno stanje koje se javlja, nestaje tokom lečenja i s vremena na vreme
ponovo bukne.
Ko može da dobije seboroični dermatitis?
Seborhea ili seboroični dermatitis se uglavnom javlja kod novorođenčadi mlađe od tri meseca i odraslih
od 30 do 60 godina. Interesantno je da je češće kod muškaraca nego kod žena.
Ako ste rođeni sa prirodno masnom kožom, veća je verovatnoća da ćete dobiti ovu vrstu dermatitisa.
Jedan od faktora je genetska predispozicija, odnosno istorija psorijaze u vašoj porodici. Ako živite u
suvom, hladnom regionu, vremenske prilike neće izazivati seboroični dermatitis, ali će učiniti da se
njegovi simptomi pogoršaju.
Seboreji su sklonije osobe sa zdravstvenim stanjima i tegobama poput Hočkingovog limfoma, HIV-a,
Parkinsonove bolesti, depresije, epilepsije, povređene kičmene moždine itd.
Koji su simptomi seboroičnog dermatitisa?
Tipični simptomi seboroičnog dermatitis su svrab, bele ljuspice kože na glavi (perut), crvene ljuspe na
koži. Kod odojčadi to su žute ljuspe na glavi, koje ne bi trebalo da svrbe, ali isto tako ne bi trebalo da se
češaju i skidaju kako ne bi došlo do razvijanja infekcije, jače upale i krvarenja.
Znaci seboreje su i blefaritis (ljuskavo crvenilo na ivicama kapaka), ružičasti plakovi tj. zadebljana koža na
licu. Crvenilo u pregibima i naborima genitalija, pazuha i ispod grudi. Upaljeni folikuli dlake na obrazima i na grudima
Uzroci seboroičnog dermatitisa
Tačan uzrok seboroičnog dermatitis još nije poznat. Naučnici smatraju da ima više faktora, a da su među
najznačajnijim povećan nivo androgena (hormona), zatim povećan novo lipida u koži, inflamatorna
reakcija, genetika, ali i stres i masna koža. Takođe, ako u porodici imate istoriju drugih kožnih
poremećaja poput psorijaze, akni ili rozacee, velike su šanse da ćete razviti i seboroični dermatitis.
Kako se leči seboroični dermatitis?
Kod tinejdžera i odraslih, seboroični dermatitis obično ne nestaje sam od sebe bez lečenja. Vrsta lečenja
zavisi od toga koja je oblast tela zahvaćena i koliko je vaše stanje ozbiljno.
Cilj lečenja je smanjenje vidljivih znakova seboroičnog dermatitis, svraba i crvenila. Zakažite pregled
specijaliste dermatologije kako biste dobili potvrdu dijagnoze seboreje i započeli adekvatan tretman
lečenja. Na osnovu težine simptoma dermatolog će preporučiti odgovarajuću terapiju i osmisliti plan.
Nekad će tretiranje problema podrazumevati korišćenje specijalizovanih šampona i losiona, a za slučaj
da se seboroični dermatitis proširio sa kože glave na grudi, lice i druge delove tela, preporučiće
adekvatne kreme, gelove i rastvore. Teži oblici će možda zahtevati i oralnu terapiju, antifugalne lekove,
kortikopreparate ili pak fototerapiju, specifičnu talasnu dužinu UV svetla za smanjenje upalnih procesa na koži.
Kako mogu smanjiti rizik od seboroičnog dermatitisa?
Nažalost, malo je toga što možemo uraditi kako bismo sprečili pojavu seboroičnog dermatitisa. Neke
jednostavne zdrave strategije koje možete da uradite da biste smanjili rizik uključuju dosta odmora,
kontrolu emocionalnog stresa i dobijanje dnevnih malih doza (minuta) sunčeve svetlosti. Držite se dalje
od podnevnog sunca.
Uvek pratite uputstva svog lekara za upotrebu medicinskih šampona i proizvoda za kožu. Kada nije
kontrolisan i pod nadzorom specijaliste, neadekvatani tretman može dovesti do pogoršanja vašeg stanja.
Ako je vaš problem seborhea, zakažite besplatne konsultacije u “Longa Vita Aesthetica” poliklinici i
zajedno ćemo naći najefikasnije rešenje.
Pregled specijaliste
Kao i kod svakog organa i na koži se dešavaju različite promene koje je neophodno pratiti i s vremena na vreme pregledati. Te promene nekad mogu biti sasvim bezazlene i normalne, no ponekad nam naše telo upravo kroz kožu govori da nešto nije u redu sa nekim drugim organom.
Seboroični dermatitis
Seboroični dermatitis (perut, seboreja) je često, hronično i neprijatno kožno oboljenje. Javlja najčešće posle 40. godine života i češće je kod muškaraca. Može se javiti i kod odojčadi (temenjača), ali se u tom slučaju uglavnom povlači do navršene 3. godine.
