Jedno od pitanja koje se poslednjih decenija često postavlja kada se povede reč o prevenciji sezonskih bolesti i prehlada, ali i onda kada se redovno govori o pravilnoj i kompletnoj ishrani jeste – korišćenje suplemenata, odnosno dodataka ishrani, najčešće u vidu kapsula ili šumećih tableta.
Posebno je ovu temu aktuelizovala pandemija korona virusa, koja je dovela do toga da lekari u COVID ambulantama, pacijentima koji su pozitivni na korona virus, ili su negativni ali sa simptomima sličnim koroni – uz terapiju koja najčešće podrazumeva amoksicilin, obavezno prepisuju i po više suplemenata, a najčešće su to vitamin C, vitamin D3 i cink.
Tako su se suplementi našli i u zvaničnim terapijskim protokolima i postali deo lečenja, kako bi se došlo do poboljšanja takozvanog “nespecifičnog imuniteta”, tj. opšte odbrane organizma. Međutim, suplementi su i dalje ostali pre svega dodatak ishrani koji se uzima preventivno. U apotekama i veledrogerijama dostupni su svima, po manjim ili većim cenama, u zavisnosti od proizvođača i zemlje porekla. Sa jedne strane, strah od korona virusa i sezonskih oboljenja, a sa druge strane agresivne marketinške kampanje proizvođača suplemenata, nesumnjivo utiču na njihovo povećano korišćenje, ali ostavljaju i nikad aktuelnijim pitanje – koliko su suplementi korisni, i kako ih pravilno koristiti?
Ono što bi pre ikakve priče o suplementima trebalo naglasiti jeste da je i vitamine C i D, i cink i selen, najbolje i najefikasnije unositi putem namirnica i svakodnevne ishrane. Ovakav način unošenja za prednost ima i to što vrlo teško može doći do preteranog unosa pomenutih korisnih elemenata i jedinjenja. Sa druge strane, ovakav način unošenja efikasniji zbog toga što hranjivi sastojci u hrani imaju sinergijski efekat koji se ogleda u tome da nutrijenti jedni drugima pomažu u boljoj apsorpciji.
Suplementi mogu biti od koristi ako se unose i putem farmakoloških proizvoda ali se onda, kao i u slučaju lekova, strogo mora poštovati propisani način uzimanja i adekvatno doziranje. Vreme, način i doza uzimanja nikako ne smeju biti proizvoljni.
Iskustva pokazuju da ljudi često, posebno u slučaju najčešćeg dodatka ishrani koji sami kupuju, a to je vitamin C – sami povećavaju dnevnu dozu, u odnosu na preporučenu.
Preporučena dnevna doza vitamina C je između 75 i 90 miligrama, dok gornja preporučena dnevna doza iznosi 2 grama, i ne treba je prekoračivati, iako se vitaminom C u organizmu lako rastvara i bez većih problema se izlučuje i slučajevima prekomernog doziranja.
Što se tiče cinka, preporučena doza je oko 10 do 15 miligrama, i ne treba uzimati više od toga, ali i u slučaju ovog minerala kao i ostalih elemenata osnovna preporuka je da se prati preporuka farmaceuta kao i propisano doziranje koje mora biti označeno na pakovanju.
Takođe, pored doze, važno je i kombinovanje suplemenata u toku dana, tj. zajedničko uzimanje suplemenata koji su aditivni – koji međusobno dopunjuju svoja dejstva. Proizvođači suplemenata često ove elemente stavljaju u isti proizvod, kao što je to slučaj sa vitaminom C i cinkom, ali ovo ne mora biti pravilo.
Neki spojevi vitamina i minerala nisu preporučljivi, pa se tako preporučuje da magnezijum i kalcijum treba uzimati odvojeno, u razmaku od najmanje dva sata, kao i kalijum i kalcijum. Takođe, ukoliko se uzima vitamin K, njega treba uzimati sa razmakom od dva sata u odnosu na vitamine A, D i E.
Neke je vitamine bolje uzimati posle jela, dok neke ne treba uzimati uz hranu. Tako vitamin C, koji je kiselijeg sastava, i može izazvati mučninu, pa ga je bolje uzmati posle jela, dok je vitamine rastvorive u mastima, kao što su A, D, E i K, bolje uzmati odvojeno od obroka.
Iako je izvesno da prateći uputstva farmaceuta, i poštujući način upotrebe suplementa koji je naznačen na pakovanju nećete pogrešiti i izazvati veće nuspojave, osnovna preporuka pre korišćenja suplemenata, posebno u dužem vremenskom periodu, i naročito za ljude sa specifičnim medicinskim stanjima, jeste da obavite savetovanje sa nutricionistom.
Jer ma koliko sve navedene preporuke uopšteno bile tačne, takvi univerzalni saveti nikada ne mogu podjednako važiti za svakoga od nas.
U Poliklinici Longa Vita u Nišu dostupni su nutricionističko savetovanje i izrada individualnog plana ishrane, ali i test intolerancije na hranu – koji precizno može da pokaže šta od hrane prija Vašem organizmu a šta ne, i da li se kroz promenu načina ishrane na efikasniji i zdraviji način mogu nadoknaditi one hranljive materije zbog kojih najčešće posegnemo za suplementima.
Javite nam se još danas na na 0691122358 ili na office@longavita.rs, i zakažite svoj termin.
Otklonite nedoumice koje imate, i ojačajte svoj imunitet na najzdraviji način.
