Jesenje boje, prijatne temeperature za šetnju, sjajno vreme za lepe fotografije, sve su to lepe asocijacije za one ljude koji nemaju problema sa alergijama koje se po pravilu pojačano javljaju u jesenjim i prolećnim danima. Nemali broj ljudi suočava se sa problemom hroničnih alrgija, kao i sa nemogućnošću njihog trajnog izlečenja. Iako je većina alergijskih reakcija blaga i mogu se držati pod kontrolom, one predstavljaju smetnju koja utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života.
Alergija zapravo predstavlja preteranu reakciju imunog sistema, kao odgovor na izloženost uobičajenoj hrani ili supstanci, koja inače ne izaziva reakciju kod većine ljudi. Alergije su danas jako česte i sigurno je da će jedna od četiri osobe imati neku vezu sa alergijama u toku života, a posebno su česte kod dece. Dok neke od alergija kod dece nestaju kako dete raste, odrasli ljudi mogu razviti alergije na supstance na koje prethodno nisu bili alergični.
Supstance strane telu koje izazivaju alergijske reakcije nazivaju se alergeni, a najčešći među njima su: polen trava i drveća, grinje, perut životinja, hrana – posebno orasi, kikiriki, pšenica, soja, voće, riba, školjke, jaja i kravlje mleko, ujedi ili ubodi insekata, lekovi – uključujući često ibuprofen, aspirin i neke antibiotike, lateks – korišćen najčešće za izradu rukavica i prezervativa, buđ, kućna hemija.
Broj ljudi sa alergijama raste svake godine, a jedna od glavnih teorija jeste da je to rezultat života u čistijem okruženju, bez mikroorganizama, te zbog toga dolazi do preterane reakcije na inače bezopasne supstance. Takođe, u svetu se danas stvara na hiljade novih proizvoda koji u sebi imaju nove kombinacije materijala i hemijskih spojeva, a kada se tome pridoda i hrana sa mnoštvom aditiva, veštačkih boja i zaslađivača, pesticida, konzervansa, pojačivača ukusa i mirisa, pa još i genetski modifikovana hrana, postaje jasno zašto naš organizam biva “zbunjen”, te kao odgovor daje alergijske reakcije.
Medicinske metode koje se danas mahom koriste u terapiji protiv alergijskih reakcija nažalost nisu u mogućnosti da adekvatno odgovore na sve izazove. Sve više se u terapiji koriste kortikosteroidi koji su moćno oružje, ali koji imaju veoma česte sekundarne komplikacije, pogotovo pri dužoj upotrebi – kaže Dr Elisaveta Vukadinović iz Poliklinike Longa Vita u Nišu u koja je vodeća biorezonantna polikinika u regionu.
U našoj poliklinici koristimo BICOM alergo-test, biorezonantnu metodu koja se bazira na kvantnoj medicini i danas se sve više primenjuje u svetu. Ovom metodom možemo lakše utvrditi na šta sve je osoba alergična jer se ne koristi kontaktno testiranje, što nam teoretski omogućava da utvrdimo alergiju na bilo koju supstancu. Ono što je najvažnije od svega jeste da se ova metoda može primeniti u terapeutske svrhe bez sekundarnih komplikacija koje su inače moguće. Dosadašnji rezultati, na globalnom nivou, prema podacima SZO ukazuju na uspešnost terapije do 87 procenata, uz dodatni stalni rast uspešnosti. I upravo je to razlog zbog čega se ova vrsta alergo-testa sve više uključuje u rešavanje problema alergija. O tome govori i poverenje naših pacijenata i njihov veliki broj, ne samo iz Niša već iz čitave jugoistočne Srbije – dodaje Dr Vukadinović.
Ova vrsta alergo-testa obuhvata testiranje na čak 200 alergena. Standardni Bicom alergo test obuhvata testiranje na: žitarice i gluten, povrće, voće, mleko i laktozu, meso, ribu, orašaste plodove, životinjsku dlaku, ujede insekata, polen, buđ, metale, hemijske i ostale supstance.
Moguća su i dodatna ispitivanja na sve alergene koji nisu u standardnom setu ili su eventualno vezani za specifične potrebe pacijenta kao što su zanimanje ili druge aktivnosti. Poput testiranja na cement i gips kod građevinskih radnika.
BICOM biorezonantna metoda, sem alergo-testa obuhvata i kompletno testiranje funkcionalnog stanja organizma, nakon čega se dobijaju početne vrednosti stanja organizma, te se može započeti sa biorezonantnom terapijom i desenzibilizacijom na prisutne alergene.
