O vezi između uzimanja antibiotika i kasnijeg razvoja alergija govorilo se i ranije, međutim nedavno istražnjivanje koje je sprovedeno u Americi otišlo je i korak dalje u potvrdi ove teze.
Rad grupe naučnika sa Univerziteta zdravstvenih nauka u Merilendu pokazao je da grupe antibiotika koje se obično prepisuju bebama, kasnije u detinjstvu mogu da utiču na povećanu sklonost ka alergijama. Potvrđeno je i da u najvećoj meri taj rizik povećavaju antibiotici iz grupe penicilina.
Istraživači su otkrili i da deca koja su primala antibiotike poput penicilina imaju veći rizik od razvoja astme ili kožnog dermatitisa.
“Iznenadio sam se kad sam video povezanost svih tih antibiotika sa kasnijim razvojem alergijske bolesti“, rekao je autor istraživanja, pedijatar gastroenterolog merilendskog univerziteta, dr Kejd Najland, a prenela je američka mreža CNN.
On je rekao i da bespotrebno i preterano prepisivanje antibiotika za virusne infekcije drastično povećava rizik od razvoja alergija kod dece u kasnijoj dobi.
Istraživanje je rađeno na značajnom uzorku, jer su lekari pregledali medicinsku dokumentaciju oko 800.000 dece rođene između 2001. i 2013. godine, a potom i ispitali kome je od njih u prvih šest meseci života prepisan penicilin.
Potom su podaci upoređivani sa medicinskim kartonima dece kojoj je kasnije dijagnostikovana neka od alergija: poput alergije na hranu, anafilaksije, astme, atopijskog dermatitisa, alergijskog rinitisa, alergijskog konjunktivitisa ili kontaktnog dermatitisa.
Podatak do kojeg se u studiji došlo je i da je procenat ovih alergija bio najmanji kod dece koja su primala sulfonamide, a najveći kod onih koji su dobijali neki od penicilinskih antibiotika.
“Prezizni podaci kažu da je upotreba penicilina povećala rizik za alergije na hranu za osam odsto, dok je šanse za razvoj astme povećala za čak 47 procenata”, rekao je Najland.
Alergolog i imunolog Akademskog medicinskog centra “Langone” u Njujorku, doktorka Purvi Parik kaže da bi ta povezanost mogla imati veze sa našim mikrobiomom, pogotovo onim u crevima, koji igra veliku ulogu u imunološkom sistemu.
“Poznato je da antibiotici ne ubijaju samo bakterije koje uzrokuju infekciju, već i dobre bakterije koje nas štite od razvoja alergijskih ili autoimunih bolesti. Ako je detetu potreban antibiotik za bakterijsku infekciju, ne sme se izbegavati zbog straha od razvoja alerije. Međutim, ne treba preterivati sa prepisivanjem antibiotika onda kad oni nisu preko potrebni, pogotovo za viruse ili prehlade”, rekla je Dr Parik.
Dobra vest je i da se poslednjih godina i u Srbiji radi na smanjenju upotrebe antibiotika. U skladu sa inicijativama UN, SZO i Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, Ministarstvo zdravlja Republike Srbije izdalo je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika.
Na sajtu Ministarstva zdravlja navodi se i da je nakon 2015. godine potrošnja antibiotika počela da pada, dok je od 2018. godine “izdavanje antibiotika bez recepata i preporuke lekara smanjeno na najmanju moguću meru”.
Međutim, prema podacima istog ministarstva, Srbija i dalje zauzima visoko mesto među evropskim zemljama po potrošnji antibiotika.
Istovremeno, slično ostalim zemljama južne i istočne Evrope, kod svih ispitivanih vrsta bakterija i dalje je zabeležen visok nivo rezistencije među decom i odraslima.
