Najjednostavniji, ali i jedan od najtačnijih odgovora na pitanje koliko je šećer opasan bio bi – onoliko koliko ga konzumirate. Poređenja njegove opasnosti, a koja dolaze od naučnika, idu do toga da ga nazivaju “belom smrti” ili najefikasnijim oružjem za masovno uništenje u 21. veku. Da li je baš tako? Čini se da jeste. Možda ne po brzini delovanja, ali po rasprostranjenosti i sofisticiranosti ovog oružja, svakako da.
Zavisni od šećera, a da toga nismo ni svesni, nalazimo stalna opravdanja u tome kako je šećer dobar za našu energiju, kako sa njim lakše funkcionišemo, kako su masti te koje su glavi uzročnik problema. Sve ovo je netačno, ili polutačno. U globalnom društvu, duboko zavisnom od šećera, o njegovim stvarnim opasnostima počelo je dovoljno da se govori tek pre dvadesetak godina. Dok se, kako neki tvrde, pod uticajem jakih lobija i “industrije šećera” pre pola veka znatno više pisalo o štetnom uticaju masti.
Kako zavisnost od šećera funkcioniše?
Moderan način života, za razliku od onoga kako su ljudi funkcionisali i hranili se pre jednog veka ili više, promenio je i naše navike u ishrani. Jedna od glavnih karakteristika tih novih navika je i preterana konzumacija rafinisanog šećera – onog šećera koji prolazi potpunu obradu. Nalazimo ga u slatkišima, gotovoj hrani i pićima i često uopšte nismo svesni koliko štetan može biti za naše zdravlje.
Naučne studije potvrdile su da šećer ima snažan uticaj na mozak i da stvara zavisnost sličnu onoj od alkohola ili cigareta – što ga više konzumiramo, to veću potrebu za njim imamo.
I zaista, u našem organizmu šećer izaziva rekacije gotovo identične onima koje izaziva recimo kokain. Nakon konzumacije, šećer naglo ulazi u krv i podstiče lučenje hormona, pre svega insulina i serotonina. Međutim, ubrzo sledi i nagli pad u lučenju ovih hormona, zbog čega se počinjemo osećati loše. Tada smo obično umorni, nezadovoljni i razdražljivi i ponovo imamo želju za slatkim. Tako ulazimo u začarani krug neprestane i snažne želje za hranom, usled čega dolazi do gomilanja kilograma, do umora i naglih promena raspoloženja.
Preteran unos šećera opterećuje čitav organizam, što za posledicu ima niz zdravstvenih problema – od narušenog imuniteta i gojaznosti, do bolesti srca i drugih organa. Najnovija istraživanja pokazuju i da je štetnost konstantnog preteranog unosa šećera po jetru ista onoj koju uzrokuje alkohol, a da šećer može biti i jedan od uzroka demencije.
Šećer i kiselost organizma
O kiselosti organizma, njenoj štetnosti po zdravlje i tome da može biti uzročnik kako raka tako i mnogih drugih bolesti govorili smo u jednom od prethodnih tekstova. Od biološko-fiziološko-hemijske ravnoteže zavisi zdravlje organizma, i pomak organizma prema kiselosti prvi je znak bolesti.
Među namirnicama koje izuzetno zakiseljuju organizam je i šećer. Rafinisani šećer i svi njegovi derivati predstavljaju pravu opasnost za zdravlje. Njihov pH je samo 2,1 što spada u vrlo kisele vradnosti. Takođe, pri razgradnji u organizmu oni troše znatne količine kalcijuma iz organizma, nemaju bjelančevina, masti, vitamina ni minerala, već samo rafinisane ugljene hidrate koji štete čitavom probavnom traktu, a posebno pankreasu.
Štetan uticaj šećera na mentalno zdravlje i razvoj dece
Pokazalo se da deca koja nekontrolisano jedu slatkiše i sve vrste brzih šećera imaju niži nivo inteligencije od dece sa zdravim navikama u ishrani. Takva deca teže uče, imaju manjak pažnje, često su hiperaktivna i agresivna.
Kod preterane konzumacije šećera u sinapsama koje su odgovorne za misaone procese dolazi do negativnih promena. Šećer u krvi prelazi moždanu barijeru i veže se za belančevine sinaptičkih veza. Belančevinasti put tako postaje zadebljan, moždani impulsi se usporavaju, misaoni tok postaje otežan pa se ujedno smanjuju i sposobnosti učenja i pamćenja. Sa druge strane, šećer unet tokom ishrane prilikom razgradnje troši naše vitaminsko mineralne zalihe, a poznato je da manjak vitamina B takođe dovodi do slabljenja moždane aktivnosti.
Dokazano je i da poremećaji metabolizma izazvani preteranim unosom šećera utiču na razvoj različitih psihičkih bolesti, od depresije do šizofrenije.
Šećer i Candida Albicans
U zdravom organizmu koncentracija gljivica kandide je pod kontrolom, međutim usled pada imuniteta, poremećene crevne flore i loših prehrambenih navika koje uključuju previše šećera, dolazi do pojačanog množenja kandide. Zbog toga je kod njenog lečenja potrebno da se iz ishrane izbaci izbaci šećer, kao i pšenica, čokolada, kvasac, voće (sem limuna i kiselog voća), suvo voće, sve ono što nastaje fermentacijom, kafa, konzervirana hrana… Test intolerancije na hranu i nutricionističko savetovanje su prvi i pravi korak ka efikasnim i zdravim promenama u ishrani.
Šećer i prestanak pušenja
Ako ste u procesu odvikavanja od pušenja neophodno je da izbegavate sve rafinisane šećere. Kada osoba koja pokušava da ostavi cigarete konzumira hranu bogatu šećerima, njenom će organizmu biti potrebna veća količina vitamina B1 za sagorevanju šećera u krvi. Na taj način dodatno se troši vitamin koji je od izuzetne važnosti za nervni sistem, a njegov nedostatak pojačava uznemirenost i nervozu. Kako je kontrola unosa hrane posebno teška u ovom periodu, u Poliklinici Longa Vita dostupan je BICOM biorezonantni tretman, koji uspešno pomaže u odvikavanju od pušenja.
Šećer je uvek šećer
Već danas možete početi da živite zdravije ali važno je da na umu imate jednu činjenicu – šećer je uvek šećer. Bez obzira je li reč o belom ili smeđem šećeru, ili veštačkim zaslađivačima koje koristite kao zamenu. Obratite pažnju na hranu koju kupujete jer šećera ima i u namirnicama poput jogurta, testenina, supa ili kašica za decu. Ima ga i u namirnicama koje nose oznaku prirodnog ili zdravog proizvoda pa proverite i njihovu deklaraciju. Šećer se u proizvodima nalazi najčešće u ovim oblicima: kukuruzni sirup, dekstroza, fruktoza, glukoza, invertni šećer (glukoza i fruktoza), izoglukoza, levuloza (voćni šećer), maltoza (slad), melasa, saharoza.
U prodavnicama su i brojni proizvodi sa velikim količinama tzv. “skrivenih šećera” koji nisu navedeni na deklaraciji. Zato uvek imajte na umu da uz navedene količine šećera namirnica koju kupujete može sadržati i dodatni šećer. Maksimalni dnevni unos šećera bi trebao biti do 25 grama za žene i do 35 grama za muškarce.
I ne zaboravite, odvikavanje od šećera jeste poput odvikavanja od droge. Morate biti uporni, a za lakšu i uspešniju borbu ne oklevajte da zatražite pomoć stručnjaka. Na raspolaganju vam je iskusan tim stručnjaka i nuticionista Poliklinike Longa Vita, koji će nakon pregleda odrediti vaš pesonalizovani plan ishrane.
Javite nam se! Put je uvek lakši, kada na njemu niste sami.
