Pitanje kako da najmlađi ostanu dobrog zdravlja u toku jeseni i zime možda nikada nije bilo specifičnije do ove godine.
Izolacija, antikovid mere, socijalna distanca, doveli su prezaštićenosti. Deca su imala smanjenu mogućnost da razviju uobičajenu otpornost na sezonske viruse, a onda je tokom proleća došlo do popuštanja mera, pa smo povećan broj slučajeva sezonskog respiratornog virusa imali i u toku leta.
Kakve će specifične okolnosti biti u narednim mesecima, zavisiće od situacije sa pandemijom, i aktuealnih antikovid mera, ali svakako je pravo vreme da podsetimo glavnih pravila i saveta za jačanje imuniteta kod dece.
Kvalitetni obroci sa više probiotika
Odavno znamo da “zdravlje na usta ulazi”, ali vrlo su važni razmaci i termini u kojima se taj unos hrane vrši. Prejedanje u jednom delu dana, uz TV ili knjigu, neće ni detetu, kao ni odraslom čoveku doneti mnogo dobroga. Dinamika unosa hrane podjednako je važna kao i njen kvalitet.
Osnovno je pravilo: pet do šest obroka dnevno – tri glavna i dve-tri užine.
Važna je i raznovrsnost ishrane. Nemojte upasti u zamku “dobrog roditelja” i spremati prečesto detetovu omiljenu hranu, što se naposletku svede na par omiljenih jela i dugoročno osiromašuje ishranu deteta i njegov imunitet.
Pokušajte, u skladu sa mogućnostima, da nijedan dan ne prođe bez voća i povrća na stolu jer su karoteni, flavonoidi i ostali fitonutritijenti veoma važni za izgradnju belih krvnih zrnaca, a potom i za poboljšanje imuniteta. U toku zime dodatno je važno izgraditi i ojačati sistem dobrih bakterija u crevima, a pravi način za to je hrana bogata prirodnim probioticima.
Među najboljim prirodnim probioticima su jogurt, kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci, krompir, banane, kombuha.
Ipak, kao i kod odraslih, iako se mogu izvdvojiti generalne preporuke, važno je i kod dece odrediti individualne potrebe, te je uvek dobro periodično se posavetovati sa nutricionistom.
Nutricionističko savetovanje, kao i test intolerancije na hranu građanima Niša i juga Srbije dostupni su u Poliklinici Longa Vita.
Manje nekvalitetne hrane – grickalica, šećera, aditiva
Dokazano je da beli šećer i proizvodi koji ga sadrže u velikoj meri oslabljuju imunitet. Kako bi se šećer metabolisao u organizmu, pa i telu deteta, neophodne su mu hranljive materije. U tom procesu njegove razgradnje troše se korisni minerali iz našeg tela, što lančano dovodi do nutritivnog deficita, a potom i do umanjenog imuniteta.
Takođe, šećer se ne nalazi samo u slatkišima, već ga ima i u pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u energetskim napicima. U njima se pored šećera i drugih štetnih materija nalazi i fosforna kiselina koja utiče na povećano lučenje hormona stresa – kortizola, što takođe oslabljuje inunitet.
Manje sokova više vode
Svi znamo koliko je važna hidratacija, posebno kod dece, tokom toplih letnjih meseci. Međutim, podjednako je važno tu naviku održati i tokom jeseni i zime.
Kada je telo adekvatno hidrirano, može se efikasno osloboditi toksina, uključujući i bakterije koje izazivaju bolest. Voda takođe podržava pravilno funkcionisanje različitih telesnih sistema, uključujući imunološki sistem.
S druge strane, vrlo je važno ukazivati deci na štetnost preterano slatkih i gaziranih napitaka i ne dozvoliti da razviju naviku unošenja istih, jer upravo ovi proizvodi izazivaju zavisnost. Na taj način smanjuje se unos vode, a povećan unos šećera iz sokova utiče na smanjene imuniteta.
O količini vode koja je neophodna za dnevne potrebe u odnosu na telesnu težinu i uzrast govorili smo već detaljno u jednom od naših ranijih tekstova.
Manje antibiotika
Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.
Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.
Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.
Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.
Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.
Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.
Manje antibiotika
Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.
Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.
Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.
Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.
Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.
Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.
Higijena
Pravilna higijena ima značajan uticaj na očuvanje zdravlja dece. Tokom jesenjih i zimskih meseci klice su svuda, te mogu mogu brzo preći od kvake na vratima preko ruku do lica, a zatim ući u telo kroz nos, oči ili usta.
Decu svih uzrasta treba podsticati da redovno peru ruke tokom dana. Takođe je važno učiti ih da svoja lica dodiruju što je manje moguće, posebno kada su u blizini druge dece, kao i pre jela.
Opuštanje
Opuštanje nije potrebno samo odraslim osobama koje rade. Deca svih uzrasta takođe mogu biti pod stresom, što može naštetiti njihovom imunološkom sistemu i sposobnosti da se bore protiv virusa. Tokom jesenjkih i zimskih meseci deca su posebno osetljiva na stres zbog kombinacije škole, vannastavnih programa, treniga i drugih obaveza.
Decu bi trebalo ohrabriti da se opuste, posebno kada se osećaju napeto, tužno ili preopterećeno. U takvim trenucima trenucima trebalo bi im omogućiti da u svom prostoru u okviru kuće, tamo gde se osećaju ugodno, pogledaju omiljeni film ili pročitaju novu knjigu.
Opuštanje je važno ne samo za mentalno zdravlje dece svih uzrasta, već i zbog toga što pozitivno utiče i jača njihov imunološki sistem.
Dovoljno kvalitetnog sna
Deca koja ne spavaju dovoljno ili imaju nekvalitetan san, mnogo su podložnija bolestima.
Zavisno od uzrasta deci je potrebno 10 do 14 sati sna dnevno, ali veoma je važan i njegov kvalitet. Za odgovarajuće lučenje melatonina, hormona sna, potrebno je da dete spava u mraku, bez noćne lampe, upaljenog televizora ili monitora na računaru. Takođe je važno da u sobi nije uključen nijedan električni uređaj kako bi se umanjio “elektrosmog“ (elektromagnetene frekvencije koje emituju uređaji) i na taj način obezbedio kvalitetan san.
Nedostatak sna može urokovati gojaznost, koja i kod dece, baš kao i kod odraslih, dovodi do pada imuniteta.
Boravak na svežem vazduhu
Sem neophodne prirodne i dnevne svetlosti za sintezu vitamina D, boravak na “spoljnom” vazduhu znatno povećava otpornost detata. Sa druge strane, prekomerni boravak u zatvorenom i sterilnom prostoru bitno umanjuje imunitet. U zavisnosti od uzrasta deteta i vremenskih prilika može se prilagođavati dužina šetnje, odnosno igre na otvorenom, ali dete ne bi trebalo da ima dane koje će od jutra do mraka provesti samo u zatvorenom.
Ukoliko nastavak pandemije donese nova ograničavanja u kretanju, ili onlajn časove i izostanke treninga, deci bi trebalo omogućiti da nadoknade taj manjak boravka na otvorenom.
Svakako, pored objektivnih okolnosti koje važe za svu decu, baš kao i svaki odrasli čovek, svako je dete osobena ličnost, sa svojim individualnim karakteristikama.
Zato su preventivni pregledi i savetovanje sa pedijatrom dobar način da se omogući najkvalitetniji razvoj i rast deteta i održi njegov imunitet i u još jednoj godini pandemije i mesecima koji nam predstoje.
Tim iskusnih pedijatara čeka vas u Poliklinici Longa Vita u Nišu. Kroz programe za zdravu i bolesnu decu, sistematske i kućne preglede, vakcinaciju, lečenje alergija, kao i pulmologiju za decu, zakružili smo sistem brige o odojčadi, deci i adolescentima.
Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs
Za detinjstvo kakvo zaslužuju.
