Za njen ste naziv sigurno čuli, baš kao i većina ljudi poslednjih decenija, otkako se interesovanje za nju povećalo. Ipak, homeopatija postoji još od 18. veka, a uz njeno se ime često pominje da ima i svoje pristalice ali i protivnike. Govori se i o tome da su kroz istoriju, pojedini lekari dobijali zadatak od izvesnih lobija da opovrgnu značaj homeopatije. Međutim, Svetske zdravstvena organizacija stavila je homeopatiju na listu priznatih metoda lečenja, i time zvanično potvrdila njenu delotvornost.
Šta je zapravo metoda koja izaziva toliku pažnju javnosti?
Odgovor na ovo pitanje daje Dr Tamara Pejić, lekar opšte medicine i homeopata Poliklinike Longa Vita u Nišu, ustanove koja ima rešenje nadležnog ministarstva za sprovođenjenje homeopatskih metoda i postupaka: „Homeopatija je prirodna medicina koja čoveka posmatra na holistički način tj.kao celinu i predstavlja jedan veoma human, individualan i detaljan pristup svakom pacijentu. Cilj ovakvog pristupa je pronalaženje uzroka nastanka bolesti, a zatim otklanjanje upravo uzroka, a ne posledica bolesti. Lečenje se sprovodi prirodnim lekovima, koji ne proizvode nuspojave. Lečenje može u nekim slučajevima trajati duže, i zahteva strpljenje pacijenta, ali će i izlečenje biti potpuno, a mogućnost recidiva znatno umanjena. I tu je suština razlike u odnosu na klasičnu medicinu – homeopatijom ne lečimo bolest, već lečimo čoveka. Istovremeno, podstičemo i aktiviramo njegove resurse za borbu protiv bolesti i jačamo imunitet.“
A kakvi su to homeopatski lekovi, i po čemu se oni razlikuju od standardnih lekova na koje smo inače navikli.
„Homeopatija počiva na principu da se slično leči sličnim. Tako se, iako će pomalo čudno zvučati, pacijentu koji ima temperaturu daje sredstvo koje bi kod zdravog čoveka izazvalo temperaturu – međutim kod bolesnog čoveka, ono će temperaturu sniziti. Većina nas zna da peršun leči upalu mokraćne bešike, ali ako bi zdrav čovek uzimao velike količine čaja od peršuna, dobio bi tegobe slične onima kod urinarne infekcije. Ipak, važno je naglasiti da homeopatija nije travarstvo, niti narodna medicina, već veoma suptilna medicinska metoda. A glavna odlika homeoptaskog leka je da on pojačava odbrambene snage pacijenta i tako dovodi do izlečenja“, kaže Dr Pejić.
Prednost homeopatije je u tome i da ne postoji životno doba niti situacija kada ona nije preporučljiva. Može se bez posledica primenjivati na tek rođenim bebama, ili kod pacijenata u komi. Homeopatski lekovi po poreklu mogu biti biljni, životinjski, mineralni i takozvani nozodi, koji potiču od patoloških tkiva i ekskreta.
Ipak, iako homeopatski lekovi nisu štetni, veoma je važno da se, kao i u slučaju klasičnih farmaceutskih sredstava, ne uzimaju na „svoju ruku“, niti da se saveti i preporuke o homeopatskom lečenju prihvataju od ljudi koji nisu lekari osposobljeni za homeopatsko lečenje.
Kada se pravilno primenjuje, homeopatija leči više od dvesta bolesti i tegoba, a kao izuzetno delotvorna pokazala se kod: akutnog i hroničnog sinuzitisa, gastritisa i čira, herpesa, bola u vratu i ramenom pojasu, akutnih febrilnih stanja, pojačanog vaginalnog sekreta, hroničnih i akutnih upala mokraćnih kanalna, bronhijalne astme, raznih neuralgija.
Više o homeopatskom pregledu i lečenju, kao i odgovore na najčešća pitanja pacijenata Poliklinke Longa Vita možete pročitati ovde.
I kako homeopate kažu, ne čekajte da bolest dođe – zakažite pregled i konsultacije sa stručnjacima i pripremite svoje telo za odbranu još danas!
