Sve o homeopatiji

Šta je homeopatija

Homeopatija je prirodna medicina koja zdravlje čoveka posmatra na holistički način tj.kao celinu. To je pre svega individualan i detaljan pristup svakom pojedincu i cilj je pronalaženje uzroka problema i nastanka određenih bolesti ili manifestacija, a zatim primena homeopatskih prirodnih lekova koji deluju na sam uzrok u cilju potpunog izlečenja.

Klasična homeopatija se zasniva na nepromenljivim prirodnim zakonima i čvrstim principima. Ona teži ka ozdravljenju, a ne samo ka prolaznom poboljšanju zdravlja jer ni lečenje ni sama bolest, nisu slučajni. Samo lečenje se oslanja na prirodne zakone i iskustvo ljudskog bića. Tretiranje konstitucije je put kojim klasična homeopatija nastoji trajno poboljšati zdravlje.

Šta leči homeopatija?

Iako je temelje homeopatije postavio Dr. Samuel Hahnemann 1796 godine, smatra se da je još Hipokrat koristio znanja homeopatije oko 400. godine pre nove ere kada je lečio svoje pacijente od različitih psihičkih i fizičkih manifestacija. U 16. veku začetnik farmakologije Paracelzus objavio je da čoveka leči ono što ga čini bolesnim. Samim tim što se homeopatija bavi uzrokom i čoveka posmatra kao celinu a bolesti ili njene manifestacije kao individualni mentalno, emotivno, fizički sklop pojedinca, ona leči širok dijapazon od psihičkih do fizičkih manifestacija:

Psihosomatska oboljenja (koja zvanična medicina svrstava pod „stres i njegove posledice“)

• Akutne probleme organa za disanje (prehlade, upale…)
• Organe za varenje ( trovanje hranom, bolovi, upale…)
• Različita reumatska oboljenja (akutna i hronična)
• Kardiovaskularna oboljenja
• Urološka i ginekološka oboljenja
• Nesanicu
• Kožne probleme
• Neurološke probleme
• Alergije i imunološke probleme
• I svako drugo stanje koje je dovelo do poremećaja zdravlja.

Jedan od osnovnih principa homeopatije i bitna razlika u odnosu na klasičnu medicinu je princip individualnosti. To je detaljan, pojedinačan pristup svakom pacijentu ponaosob jer ne postoje dva ista čoveka, pa samim tim ne mogu postojati ni dve iste bolesti. Zbog toga homeopatija nikada ne leči samo bolest nego čoveka kao jedinstvo duše, uma, osećanja i tela.

Homeopatija se vrlo uspešno može primeniti i na biljni i na životinjski svet. Takođe, mogu je bezbedno i uspešno koristiti trudnice i deca svih uzrasta.

Homeopatija za trudnice i decu

Trudnoća je posebno osetljiv period za buduće majke, jer po preporuci lekara treba izbegavati mnoge lekove koji mogu naškoditi plodu i/ili majci. To dodatno brine i često opterećuje buduće majke i stavlja ih u stanje konstantnog stresa da pojačano brinu, a to svakako nije dobro ni poželjno.
Zato je homeopatija idealna za buduće majke jer može olakšati mnoge simptome poput mučnine, nesanice, promene raspoloženja i kasnije olakšati sam porođaj, bolove i ubrzati eventualno zarastanje rana. U koliko je potrebno, homeopatiju mogu koristiti i novorođenčad. Mogu se tretirati grčevi, različiti bolovi, izlazak zubića, zatim ako dete ne mokri na vreme ili nema urednu stolicu, ili u slučaju da ne podnosi majčino ili adaptirano mleko.
Homeopatija se uspešno može primenjivati i kasnije, u periodu odrastanja deteta. Tako se osnažuje telo da se samo bori protiv spoljnih faktora, a time se redukuje upotreba antibiotika. Mogu se tretirati psihološke smetnje, od poremećaja sna do loše koncentracije i školske glavobolje, akutne virusne i bakterijske infekcije i bolesti.

Generalno se homeopatijom mogu lečiti skoro sve bolesti i njene manifestacije jer ona u klasičnom medicinskom pogledu nema kontraindikacije. Ipak treba uzeti u obzir da je za neka oboljenja u odmaklim stadijumima neophodno kombinovati klasičnu medicinu i/ili hirurgiju i sanirati prvo akutna stanja (prelome, upale, napade…) Zato je svaki homeopata pre svega poznavalac i klasične medicine i individualno preporučuje i određuje metodu lečenja prema prioritetu za najviše dobro pacijenta.

Kako homeopatija leči?

Pored tretiranja akutnih bolesti u klasičnoj homeopatiji postoji i takozvano konstituciono tretiranje pacijenta.Pod konstitucijom se podrazumeva sveukupnost stanja individue sa svim njenim pojedinostima i specifičnim reakcijama na spoljašnje uticaje.

Svaki čovek ima sebi svojstvenu konstituciju kao i individualnost, koja se razlikuje u odnosu na druge pojedince. Konstituciono lečenje u izvesnom smislu podrazumeva korišćenje mogućnosti lične konstitucije tretirane osobe, kako bi se ona dovela u stanje da lakše izađe na kraj sa konfrontacijama sa spoljašnjim svetom ili kratko rečeno, njime se budi imuni sistem i proces regeneracije i harmonizacije organizma i samim tim se celo telo postepeno izleči od raznih simptoma i manifestacija. Prema homeopatskom holističkom shvatanju, simptomi bolesti su pokušaji tela da nam kaže da nešto nije u redu i njihova pojava je znak upozorenja.

Prema Hanemanu, tvorcu homeopatije, bolest se javlja kada se poremeti balans organizma tzv. “vitalna sila”. Ljudski organizam nije samo skup organa, organskih sistema i telesnih tečnosti. Da bi organizam funkcionisao potrebna je biološka pokretačka sila. Ta vitalna sila je životna energija koja održava naše telo u fizičkoj, mentalnoj i emotivnoj harmoniji i njena primarna uloga je održavanje organizma u stanju zdravlja. Haneman je zaključio da homeopatski lekovi imaju dinamičko dejstvo tj. da deluju na vitalnu silu uspostavljajući energetsku ravnotežu i tako održavaju idealnu homeostazu organizma ( homeostaza – stalna dinamička kontrola unutrašnje sredine živog organizma u smislu očuvanja stalnosti njenih hemijskih i fizičkih karakteristika).

Vitalna sila, pod dejstvom različitih uticaja, može da izađe iz balansa i to je ono što se u homeopatiji smatra bolešću. Ta bolest će se manifestovati na mentalnom, emotivnom ili fizičkom nivou određenim simptomima koji su manifestacija te bolesti.

Prednost holističkog pristupa i homeopatije je da se čovek posmatra i leči kao celina a ne samo manifestacija ili bolest, jer će se simptomi bolesti sami povući onda kada izlečimo osobu u celini i dovedemo je u harmoniju.

U klasičnoj homeopatiji se govori o sredstvima za lečenje i o tome kako doći do sopstvenog zdravlja, ne samo kako pasivno ozdraviti. Lekovi se daju za podsticanje procesa samoizlečenja. Lekovi samo podspešuju reakciju ozdravljenja. Lečenje je aktivan proces, u kome sam čovek mora učestvovati. Zdravlje se ne može iznuditi, pasivnost se pokazuje kao besmislena. Ako se kroz napor (kroz reakciju) ne ojača sama konstitucija, tegobe će se stalno vraćati.
Klasična homeopatija je veoma aktivna metoda lečenja, u kojoj pacijent u toku homeopatske anamneze mora aktivno sarađivati tako što daje obaveštenja o svojim simptomima. Kod dece, koja se još ne mogu sama izraziti, tu ulogu preuzimaju roditelji ili staratelji, od kojih se očekuje aktivan doprinos. Za vreme tog razgovora se moraju izneti svi simptomi koji mogu biti od koristi, čak i svi simptomi koji izgledaju nevažni, kao što su neki manje važni osećaji i manje važni bolovi. Ukupnu sliku pojava, koje se najčešće nazivaju bolešću, homeopatija vidi kao izraz poremećaja konstitucije organizma. Homeopata pita pacijenta za specifično vreme njegovih smetnji, šta poboljšava a šta pogoršava tegobu, ili na koji način oseća bolove. On će pacijenta na svakoj kontroli zamoliti da detaljno opiše tok svojih tegoba. Na osnovu toga će se ispravno pratiti tok ozdravljenja i na ispravan način voditi lečenje, što znači odabrati lek koji najbolje odgovara datom trenutku. Tokom lečenja konstitucije čovek može da dođe do određenih uvida o sebi. On može prepoznati unutrašnju povezanost između simptoma i svog načina života i tako krenuti ka ozdravljenju. Kod dece je to drugačije. Sposobnost samospoznaje i svesnosti o udaljavanju od sebe još je nedovoljno razvijena. Nasuprot tome, kod dece je unutrašnji otpor manje izražen i ona u svojoj spontanosti lakše dolaze do samoozdravljenja.

Kako izgleda homeopatski pregled?

Kada se pacijenti opredele za homeopatsko lečenje i izaberu iskusnog i sertifikovanog homeopatu kao što ja naša dr Tamara Pejić, treba da znaju da ih očekuje detaljan, kompleksan i drugačiji pregled nego što su dosad navikli.

Tokom razgovora i pregleda pacijenta, moraju se ispoštovati ustanovljene procedure koje imaju za cilj da na najkvalitetniji način i sa najmanjim rizikom od greške dovedu lekara do pravog leka. Cilj je utvrđivanje kom homeopatskom leku odgovara  slika  aktuelnog stanja pacijenta.

Na svoj zakazani termin pacijenti mogu doneti kompletnu medicinsku dokumentaciju koju imaju ali isto tako i biti spremni da pričaju i prisete se kako i kada je problem nastao. Kada su se javili prvi simptomi i da li se povezuju sa nekim važnim događajem u njihovom životu. Jer kao što smo utvrdili, homeopatija posmatra čoveka u celini kao mentalno/emotivno/fizički sklop i ne može se lečiti samo manifestacija kao što to konvencionalna medicina radi i određeni skup simptoma definiše kao bolest, smatrajući da je bolest izlečena onda kada se simptomi povuku. Naprotiv, treba pronaći uzrok i zašto se uopšte nešto manifestovalo da bi lečenjem uzroka izlečila pacijenta.

Homeopatski tretman neguje individualni pristup u terapiji, uvek poštujući celovitost i individualnost svakog pacijenta ponaosob. Nakon detaljnog pregleda i analize, homeopata određuje koji homeopatski preparat bi bio najbolji za Vas i tako počinje proces.

Homeopatski lekovi

Homeopatski lekovi su biljnog, mineralnog i životinjskog porekla. To su supstance koje u svom osnovnom, koncentrovanom obliku uglavom nemaju lekovito dejstvo, međutim, posebnom farmaceutskom procedurom od njih nastaju lekovi koji su osnova za homeopatsko lečenje.

Postoje homeopatski lekovi za peroralnu (uzimanje preko usta) upotrebu koji mogu biti u tečnom i čvrstom stanju.

U tečnom stanju su:  matične tinkture, homeopatski rastvori i homeopatski sirupi.

U čvrstom stanju su: homeopatski praškovi i kristali, homeopatske globule i granule (saharozna, laktozna ili skrobna zrnca različite veličine) i tablete.
Takođe, postoje preparati za spoljašnju upotrebu (tinkture, losioni i kreme) koje su pomoćni preparati i njihova upotreba, zbog načina i mesta dejstva, je dopunska a ne homeopatska u pravom smislu.

Homeopatija u Srbiji

Homeopatija se kod nas prvi put pominje u udžbeniku ”Lečenje biljem” profesora Jovana Tucakova 1962. godine. Zatim 1995. godine izlazi ″Prvi homeopatski priručnik″ i ″Homeopatski pristup ličnosti deteta″ autora prof. dr M. Popovića i od tada je napisano i prevedeno nekoliko knjiga i udžbenika homeopatije namenjenih  kako homeopatama i  pacijentima, tako i svima onima koji su zainteresovani za ovaj vid lečenja. Godine 1997.  osnovano je Udruženje za klasičnu homeopatiju ″Hahnemann″ sa sedištem u Novom Sadu, a u okviru Srpskog lekarskog društva se 2002. godine  osnova “Sekcija  za  homeopatiju” koja  radi na edukaciji lekara i širenju homeopatije na našim prostorima i zalaže se da homeopatsko lečenje dobije zasluženo mesto u okviru medicinskih terapijskih disciplina.

Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i zakonom o lekovima i medicinskim produktima iz 2005. godine homeopatija je legalizovana i homeopatski lekovi su uključeni u zvanični Registar lekova.

Januara 2007. godine homeopatsko lečenje je u našoj zemlji zakonski priznato uredbom Ministarstva zdravlja Srbije, a podzakonskim aktima je definisano ko i na koji način može da se bavi homeopatijom.

Poliklinika Longa Vita je ponosna što je prva i jedina na jugu Srbije dobila i zvaničnu dozvolu i rešenje potpisano od strane ministra zdravlja, da naša dr Tamara Pejić može da obavlja tradicionalnu medicinu primenom metoda i postupaka Homeopatije.

Naš pristup je profesionalan, detaljan i posvećen svakom pacijentu ponaosob u cilju što boljih rezultata i na obostrano zadovoljstvo.