Malo je tema koje se tiču opšteg zdravlja, pa i estetike o kojima se toliko govori i piše, posebno krajem proleća i početkom leta, kao što je to izlaganje sunčevim zracima. Od onoga da “bez sunca nema života”, preko aktivnosti za koju se govorilo da je “zdrava samo ako je umerena”, do toga da sunčanje u potpunosti treba izbegavati.
Nova saznanja iz oblasti dermatologije i zaštite kože, kao i oštećenje ozonskog omotača i sve veće UV zračenje, doveli su sunčanje u red “rizičnih aktivnosti” kojima ugrožavamo sopstveno zdravlje, pa i život.
Takođe, ljudi često misle da je boravak u hladovini potpuna zaštita od lošeg UV zračenja, ili da je izlaganje “planinskom suncu” manje štetno od sunčanja na moru. Zapravo, ni jedna ni druga tvrdnja ne stoje.
Sunčevi zraci prolaze i kroz oblake, posebno kroz tanji sloj oblaka (do 80%), a ljudi su UV zračenju tokom sunčanog dana izloženi i u hladovini, pod krošnjama drveća ili suncobranima, kroz koje može proći i do 50% UV zraka. Posebno kada se nalazite u senci, ali pored površine vode – tada refleksija sunca može količinu zračenja učiniti još većom.
Takođe, indeks UV zračenja veći je što je veća nadmorska visina, pa je tako u planinskim krajevima on veći nego na obali mora, a visok je i u zimskim mesecima.
Da li sunčanje i dalje ima svojih blagodeti?
Baš kao što je to važilo oduvek, važi i dalje – čoveku je za sintezu Vitamina D neophodno sunce. 90% potrebe za ovim vitaminom proizvodi naša koža, a taj proces nije moguć bez ultraljubičaste svetlosti. Sunce tako indirektno čuva naš koštani i nervni sistem, jača imunitet, čak doprinosi i borbi protiv više vrsta karcinoma – raka dojke i raka prostate.
Još od časova biologije iz osnovne škole znamo da bez vitamina D nema pravilnog rasta i razvoja naših kostiju ali ni njihovog očuvanja. Dovoljno vitamina D omogućava i pravilnu apsorpciju i skladištenje kalcijuma i fosfora.
Takođe, samo pod uticajem sunčeve svetlosti, odnosno sintetisanog vitamina D, pankreas luči dovoljno insulina. Kada dođe do poremećaja u ovom procesu, raste nivo šećera u krvi, što na duži rok izaziva oboljevanje od dijabetesa.
Naposletku, proizvodnja serotonina, poznatijeg kao “hormon sreće”, takođe zavisi od količine sunčeve svetlosti, a istraživanja sprovedena u severnim zemljama pokazala su da nedostatak sunca može da dovede do i sezonskog afektivnog poremećaja, usled kojeg ljudi postaju depresivni.
Može li sunčanje biti zdravo, koliko i kako se treba sunčati?
Koje god relavantno mišljenje svetskih stručnjaka iz oblasti dermatologije da pogledamo, jedno je sigurno – na sunčanje kakvo smo nekada praktikovali, u vidu višečasovnog izlaganja suncu u centralnom delu dana, što ležanjem na suncu ili boravkom u vodi – na takvu vrstu sunčanja bismo trebali da zaboravimo.
Pravila za koja nam se čini da ih znamo, ali ih mnogi i dalje ne primenjuju:
Izbegavanje sunca u periodu od 10 do 16 sati, a ako u to vreme moramo biti na suncu, onda bi trebalo nositi laganu odeću dugih nogavica i rukava i šešire sa širokim obodom. I ljudi koji su zbog posla za volanom automobila u periodu jakog sunca, takođe bi trebalo da budu adekvatno odeveni.
Izbegavanje solarijuma, jer emituju zračenje i do tri puta jače od najsnažnijeg sunčevog zračenja. Istraživanja su pokazala da rizik od stvaranja melanoma povećavaju za 45%, a kod mlađih od 30 godina i do čak 75%
Korišćenje krema sa zaštitinim faktorom, u odnosu na tip kože. U toku leta neophodno je da ona bude sa jačim faktorom (SPF 30+). Međutim, prilikom sunčanja kremu je neophodno iznova nanositi na svaka dva sata, kao i svaki put nakon izlaska iz vode, ako smo na kupanju. Ni kreme sa najjačim zaštitinim faktorom ne znače da ste bezbedni u periodu najjačeg sunca.
Zaštita za oči podjednako je važna, a posebno za ljude sa svetlim očima. Trebalo bi korisiti tamne naočare, ali samo one sa filterom za UVA i UVB zračenje. U suprotnom, naočare mogu pojačati štetno dejstvo jakih zraka i povećati rizik od stvaranja melanoma u oku.
Zaštita dečije kože posebna je tema, ali kratko ćemo pomenuti da decu do jedne godine starosti ne bi nikako trebalo izlagati suncu, a decu do tri godine samo van perioda od 11 do 17 sati.
NAJVAŽNIJE PRAVILO OD SVIH – radite česte samopreglede kože a jednom godišnje uradite dermatološki pregled.
Koža ne samo da je najveći ljudski organ, već je i organ sa najviše individualnih karakteristika kod svake osobe. Zbog toga nijedna lista “univerzalnih saveta” ne može u podjednakoj meri da važi za svakoga.
Stručno određivanje tipa kože, praćenje promena, novih pigmentacija, izgleda i oblika mladeža, dodatni saveti za brigu o koži i kompletnom zdravlju u odnosu na trenutno stanje vaše kože – sve ovo možete dobiti u razgovoru sa dermatologom.
Dermatolog će vam možda, pre početka letnje sezone i sunčanja, savetovati i uklanjanje određenih mladeža.
Iako je to nekada obavezno značilo hiruršku intervenciju, danas je dostupna i savremena radiotalasna metoda uklanjanja mladeža, čime se bitno smanjuje mogućnost od nastanka melanoma.
U susret letu, pozivamo Vas da dermatološki pregled obavite u Poliklinici Longa Vita, u kojoj su najsavremenije usluge iz oblasti dermatologije dostupne građanima Niša i juga Srbije.
Javite nam se na 0691122358 ili na office@longavita.rs, i zakažite pregled.
Za leto puno sunca i zdravlja.
