Još od početka računanja zimskog vremena a posebno u decembarskim danima počeli ste da osećate da vam se više spava, da imate manje energije i slabije se koncentrišete? Osetili ste povećanu želju za slatkišima i primetili da su vam razmišljanja postala setnija? Ukoliko se prepoznajete u ovim simptomima, vrlo je moguće da patite od sezonske zimske depresije.
Iako je zimska depresija posebno karakteristična za sever Evrope, postoji kraći period u toku godine kada je izražena baš u područjima sa kontitentalnom klimom, kakva je i Srbija. Velika razlika u broju sunčanih sati u letnjem i zimskom periodu, dovodi do istog uzročnika ovog poremećaja, a to je – manjak dnevne svetlosti.
Iako postoje oni koji zimskoj depresiji ne pridaju pažnju kao nekim ozbiljnijim oblicima ovog oboljenja, psihijatar Brenda Memehon, sa Univerziteta u Kopenhagenu, i zimsku depresiju izjednačava sa kliničkom. Kako piše britasnki „Gardijan“, ona tvrdi da su „ljudi koji imaju zimsku depresiju podjednako bolesni kao i oni sa kliničkom depresijom“.
Profesor Robert Levitan, sa Univerziteta u Torontu, tvrdi da se razlozi za ovo nalaze u ljudskoj prirodi i genezi, koja vuče korene iz naše prošlosti, do ledenog doba, kada zima jeste bila period mirovanja i izvesne „hibernacije“ organizma. Savremeni način života ne dozvoljava nam da u zimskom periodu usporimo kao naši preci, da više odmaramo i duže spavamo. Kao psihološka reakcija na to što naš organizam mora da isprati nešto što mu je fiziološki strano, javlja se sezonska depresija.
Primera radi, sve je više dokaza da je lučenje serotonina pod direktnim uticajem dnevne svetlosti. Kako zimi ima manje dnevnog svetla, posledica je manje serotonina, pokretačkog „hormona sreće“ u našem organizmu. Takođe, izostanak svetlost u direktnoj je vezi sa lučenjem melatonina – hormona sna. Profesor Levitan tvrdi i da istraživanja pokazuju da je populacija na severu Evrope uspela da se tokom vremena prilagodi prirodnim uslovima, pa je tako istraživanje na Islandu pokazalo da su ljudi u ovoj zemlji vremenom postali manje skloni sezonskoj depresiji.
Ipak, za nas koji smo na srednjem jugu Evrope, i koji dobar deo godine provodimo pod suncem, prilagođavanje zimsku ritmu i rutini, neretko će izazivati manje ili veće psihofiziloške smetnje.
I kako postupiti u ovakvoj situaciji, kada se par meseci ne osećamo najbolje, iako nam se čini da sve držimo pod kontrolom? Tradicionalno, teže se odlučujemo na savetovanje pa psihijatrom ili psihologom. Baš u ovakvim slučajevima, u pomoć može da priskoči homeopatija.
Velika prednost homeopatije je u njenoj individualnoj terapiji i tome što ona tretira osobu a ne bolest ili stanje.
Više je homeopatskih lekova koji su se pokazali uspešnim u rešavanju problema depresije. Tu svakako spadaju Arsenicum Album, Calcarea Carbonica, Ignatia Amara. Međutim spektar homeopatskih lekova koji deluju na sezonsku depresiju dosta je duži, i to je samo jedna strana prednosti lečenja homeopatijom.
Drugi, još važniji aspekt homeopatskog lečenja, ako se ono sprovodi sa pregledom i savetima kvalifikovanog lekara homeopate je da lek neće biti preporučen samo na osnovu dijagnoze, kao u konvencionalnoj medicini, gde biste za dijagnozu depresije dobili da pijete neki od antidepresiva, koji mogu imati i određene nuspojave.
U homeopatskoj praksi, lek se ne bira samo prema poremećaju, već prema osobi kao celini, prema skupu njenih kompletnih trenutnih simptoma na mentalnom i fiziološkom nivou.
Tako kod homeopatske terapije, jedan isti poremećaj, u ovom slučaju depresija, može biti tretirana različitim homeopatskim lekovima kod različitih osoba.
Zbog ovoga je u homeopatskom lečenju neophodna i iscrpna anamneza, koja zasniva i na dugom, detaljnom i otvorenom razgovoru terapeuta sa pacijentom.
Stoga, iako je homeopatsko lečenje – lečenje prirodnim lekovima, neškodljivim po čoveka, ni njih ne treba uzimati na svoju ruku.
Poliklinika Longa Vita prva je i jedina ustanova na jugu Srbije koja je dobila dozvolu Ministarstva zdravlja Republike Srbije za lečenje pacijenata primenom metoda i postupaka homeopatije.
Za sve savete možete se javiti i na 0691122358 ili na office@longavita.rs
Očekujemo vas i u našoj poliklinici koja se nalazi u mirnom delu centru Niša.
Za zimu bez depresije, za zimu kao nekada.
