Koliko ste samo u prethodnih mesec i po dana od nekoga čuli da se oseća anksiozno. Ili da je neko u njegovoj porodici nervozan, razdražljiv. Da li se i vama lično takvo stanje desilo ili ste ga možda iskusili u svom bliskom okruženju i porodici?
I ne, anksioznost nije nešto što se pojavilo tek u poslednje dve decenije, kada se na globalnom nivou usled ubrzanja kolektivnog tempa života počelo više govoriti o mentalnom zdravlju, i kada je skinuta stigma sa razgovora o psihičkom stanju svakoga od nas. Anksioznost se nije javila ni sa pandemijom COVID-19, ali su je specifičan način života poslednjih nedelja i meseci, zabrinust za egzistenciju i ograničenje kretanja, očekivano umnogostručili.
Da se razumemo, u određenim životnim situacijama – pred bitne događaje poput ispita, javnog nastupa, intervjua za posao, pa i pred ljubavni sastanak – stanje povećane nervoze je sasvim prirodno i očekivano.
Anksioznost se međutim odlikuje kako pojačanim simptomima u onim situacijama kada to jeste očekivano, ali i pojavom sličnih reakcija i obrazac ponašanja u onim situacijama kada razloga za povećan stres nema.
Kako se anksiozna osoba može prepoznati?
Najpre, tako što pored pojačanih simptomima stresa u onim situacijama kada to jeste očekivano, ona ispoljava ovu vrstu reakcija i u onim situacijama kada razloga za povećan stres nema.
Ovo se često objašnjava i kao osećaj straha od nečega što se neće ni dogoditi.
Pored ove vrste iracionalnog straha od nepoznatog ali lošeg događaja koji sledi, anksiozne osobe su neretko i u konstantnom strahu od smrti, od gubitka bližnjih, od reakcije drugih ljudi na njihovo ponašanje, posebno na javnim mestima.
Ovakvo ponašanje donosi i fiziološke posledice po organizam, a to su ubrzan puls, lupanje srca, ubrzano disanje i gušenje, znojenje, nesanica i slaba koncentracija, a ponekad i dijareja ili opstipacija.
Kako se anksiozna osoba može prepoznati?
Najpre, tako što pored pojačanih simptomima stresa u onim situacijama kada to jeste očekivano, ona ispoljava ovu vrstu reakcija i u onim situacijama kada razloga za povećan stres nema.
Ovo se često objašnjava i kao osećaj straha od nečega što se neće ni dogoditi.
Pored ove vrste iracionalnog straha od nepoznatog ali lošeg događaja koji sledi, anksiozne osobe su neretko i u konstantnom strahu od smrti, od gubitka bližnjih, od reakcije drugih ljudi na njihovo ponašanje, posebno na javnim mestima.
Ovakvo ponašanje donosi i fiziološke posledice po organizam, a to su ubrzan puls, lupanje srca, ubrzano disanje i gušenje, znojenje, nesanica i slaba koncentracija, a ponekad i dijareja ili opstipacija.
Ansioznost u toku i nakon pandemije
Za statistku i predviđanja o tome koliko će se nakon završetka pandemije uvećati psihički poremećaji, još uvek je rano. Kao najmerodavniji sud za sada ćemo uzeti ocenu Svetske zdravstvene organizacije (SZO) koja je odmah nakon proglašenja pandemije ukazala i na to da će i pandemija i restriktivne mere koje se preduzimaju na njenom sprečavanju negativno uticati na mentalno zdravlje ljudi.
Homeopatija kao odgovor na anksiozonst
Mnoge su države, instuticije, i pojedinci psihijatrijske struke otvorili svoje telefone za ljude sa psihičkim problemima i nelagodama u prethodnim nedeljama. Nesumnjivo je i da će broj poseta psihijatrima nakon završetka epidemije porasti.
Ipak, postoji još jedna metoda vrlo uspešna u tretiranju anksioznosti, a to je homeopatija. Velika prednost homeopatije je u individualnoj terapiji i tome što ona tretira osobu a ne bolest.
Da pojasnimo, ovo znači da određeni homeopatski lek neće biti preporučen samo na osnovu dijagnoze, kao u konvencionalnoj medicini, gde biste za dijagnozu anksioznosti dobili da pijete neki od anksiolitika, koji mogu imati i određene nuspojave.
U homeopatskoj praksi, lek se ne bira samo prema dijagnozi i poremećaju, već prema osobi kao celini, prema skupu njenih kompletnih trenutnih simptoma na mentalnom i fiziološkom nivou.
Tako da kod homeopatske terapije, jedan isti poremećaj – u ovom slučaju anksioznost, može biti tretirana različitim homeopatskim lekovima kod različitih osoba.
Zbog ovoga je u homeopatskom lečenju neophodna i iscrpna anamneza, a koja se, uz eventualne postojoće dijagnostičke nalaze iz drugih grana poput biohemije ili kvantne dijagnostike, zasniva i na dugom, detaljnom i otvorenom razgovoru terapeuta sa pacijentom.
O vrstama i principima delovanja homeopatskih lekova govorili smo i ranije. Ono na šta ćemo i i ovom prilikom posebno podsetiti je to da je homeopatsko lečenje – lečenje prirodnim lekovima, zasnovanim na principu „slično se sličnim leči“ čiji je zadatak da podstaknu čovekov organizam na samoodbranu.
Međutim, iako se radi o prirodnim lekovima, koji su potpuno neškodljivi kada se pravilno koriste, ipak ih ne treba uzimati na svoju ruku. I premda ćete naći mnogo tekstova koji grupišu homeopatske lekove i dosta detaljno govore o njihovoj nameni i dejstvu – ne zaboravite da jednu od osnova za uspešno lečenje ovom metodom predstavlja već razgovor sa lekarom homeopatom.
Poliklinika Longa Vita prva je i jedina ustanova ovog tipa na jugu Srbije koja je dobila dozvolu Ministarstva zdravlja Republike Srbije za lečenje pacijenata primenom metoda i postupaka homeopatije.
Za sve savete možete se javiti i na 0691122358 ili na office@longavita.rs , a nakon što to bude dozvoljeno od strane nadležnih organa Republike Srbije, a po ukidanju dela vanrednih mera koje se odnose na naš rad, očekujemo vas i u našoj poliklinici koja se nalazi u samom centru Niša.
Da pobeda bude potpuna, i da joj se svi radujemo podjednako, i zajedno.
