Jačanje imuniteta kod dece prirodnim putem

Jačanje imuniteta kod dece prirodnim putem

S obzirom na to da se nalazimo na početku zime, u doba godine koje donosi brojne respiratorne infekcije, i posebno zbog toga što se nalazimo u godini pandemije, čini se da briga o imunitetu naše dece pred zimski period nikada nije bila opravdanija.

Na savete o ovoj temi naići ćete na svakom koraku. Od roditelja, baka, deka, komšija, do brojnih saveta na internetu. U ovom se tekstu nećemo detaljno baviti pojedinačnim savetima, ni receptima za hranljive napitke i obroke (što ćemo ostaviti za sledeći korak i Vaše savetovanje sa nutricionistom) već ćemo se potruditi da u deset tačaka podsetimo na važne elemente izgradnje imuniteta. Kako za decu, tako i za celu porodicu.

Najvažnije je ne smetnuti s uma da jačanje imunog sistema nije jednokratna akcija, već proces koji traje izvesno vreme. Nema tog “smutija” ili suplementa koji će stvoriti imunitet bez dobre rutine na više životnih polja.

Zaštititi decu od susreta sa svim bakterijama i virusima nije realno, ali je mnogo realnije i pametnije ojačati njihov imunološki sistem, kako bi njihov organizam sam mogao da se bori protiv napadača.

1. Manje antibiotika

Greška koju često u našem društvu pravimo i loša navika koje se teško oslobađamo jeste da i pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima. Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Neretko je pojedinim lekarima “najsigurnije” da deci prepišu antibiotik, ili se pak roditelji osećaju “nesigurno” ako se za antibiotikom ne posegne. Ne ustručavajte se da u razgovoru sa lekarom dođete do odgovora na pitanje – da li je antibiotik zaista neophodan za konkretnu infekciju.

2. Manje loše hrane – grickalica, šećera, aditiva

Mnoge urađene studije potvrdile su da beli šećer i proizvodi koji ga sadrže u velikoj meri oslabljuju imunitet. Kako? Da bi se šećer metabolisao u organizmu, pa i telu deteta, neophodne su mu hranljive materije. U tom procesu njegove razgradnje troše se korisni minerali iz našeg tela, što lančano dovodi do nutritivnog deficita, a potom i do umanjenog imuniteta.

Ovo ne znači da slatkiše treba potpuno izbaciti iz upotrebe, ali njihov unos mora biti kontrolisan i ograničen, naročito zbog činjenice da šećer izaziva zavisnost.

Da podsetimo, šećer se ne nalazi samo u slatkišima, već ga ima i u pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u energetskim napicima. U njima se pored šećera i drugih štetnih materija nalazi i fosforna kiselina koja utiče na povećano lučenje hormona stresa – kortizola, što takođe oslabljuje inunitet.

3. Više dobre hrane – probiotika

Znamo svi mi odavno da “zdravlje na usta ulazi” ali od znanja i ponavljanja ove izreke do njenog poštovanja i sprovođenja u delo, često pokleknemo. Ova zima i ova godina više nego ikada traži da budemo disciplinovani, da istrajemo i stvorimo nove navike ukoliko ih već nemamo.

Pet do šest obroka dnevno – tri glavna i dve-tri užine. Ne odustajte od ovoga ma koliko naporno bilo, jer je veoma važno da vaša deca uzimaju sve ove obroke. Dinamika unosa hrane podjednako je važna kao i njen kvalitet.

Važna je i raznovrsnost ishrane. Nemojte upasti u zamku “dobrog roditelja” i spremati prečesto detetovu omiljenu hranu, što se naposletku svede na par omiljenih jela i dugoročno osiromašuje ishranu deteta i njegov imunitet.

Pokušajte, u skladu sa mogućnostima, da nijedan dan ne prođe bez voća i povrća na stolu jer su karoteni, flavonoidi i ostali fitonutritijenti veoma važni za izgradnju belih krvnih zrnaca, a potom i za poboljšanje imuniteta. U toku zime dodatno je važno izgraditi i ojačati sistem dobrih bakterija u crevima, a pravi način za to je hrana bogata prirodnim probioticima.

Kako kvalitetna ishrana predstavlja široko polje, i vrlo je važno odrediti i individualne potrebe (i kod odraslih i kod dece), uvek je dobro periodično se posavetovati sa nutricionistom.

Savetovanje sa nutricionistom, kao i test intolerancije na hranu dostupni su u Poliklinici Longa Vita.

4. Optimalan unos vode

Nema uzrasta u kojem voda nije životno važna potreba. Iako osećaj žeđi slabi sa godinama, dešava se ipak u određenim situacijama da i deca ne unose dovoljno vode. Onda kada se zaigraju, kada gube više tečnosti disanjem i znojenjem, često baš tada ne unose dovoljno vode. Takođe, dešava se da deca zaborave da piju vodu u periodima kada uče. Zato je važno podsećati ih na unos vode i spremiti im flašicu kada god se igraju ili krenu da uče kako bi i sami stekli važnu naviku redovnog unosa.

O količini vode koja je neophodna za dnevne potrebe u odnosu na telesnu težinu i uzrast govorili smo već detaljno u jednom od naših ranijih tekstova.

5. Higijena ruku

Nije nam bila potrebna pandemija COVID-a da postanemo svesni važnosti higijene ruku za naše zdravlje. Ipak, možda je dobro što smo utvrdili ovu staru i neizostavnu naviku. Čiste ruke neće same po sebi povećati otpornost deteta, ali smanjiće rizike po imuni sistem. Osigurajte da dete pere ruke pre i posle jela, a obavezno nakon igranja napolju, dolaska iz škole ili vrtića, maženja životinja, odlaska u toalet.

6. Dnevna rutina

Možda i mnogo više nego što bi vam se to učinilo, deci je u gotovo svakoj životnoj aktivnost neophodan ustaljen dnevni ritam. Stabilno okruženje, i uspostavljanje porodične rutine može im to obezbediti. Redovni obroci, redovno vreme za kupanje, učenje i domaće zadatke, sve ovo sa jedne strane deci daje osećaj sigurnosti, a sa druge strane pomaže u primeni ostalih mera za jačanje imuniteta.

7. Manje stresa

Možda će vam i ovo zvučati čudno, ali i deca imaju stres. Posebno kod školske dece, svakodnevni stres uzrokovan prenatrpanim reasporedom i obavezama utiče na njih na isti način kao i na odrasle. Razdražljivot i neraspoloženje su spoljašnje manifestacije, ali ono što se dešava unutar organizma jeste rast nivoa adrenalina i kortizola, što uzrokuje pad imuniteta. Ne zaboravite da je i deci potreban odmor, slobodno vreme, kao i vreme za kreativnu igru.

8. Ograničeno vreme gledanja u ekrane

Mobilni telefoni, televizori, tableti, laptop, desktop računari… Svi su ovi uređaji sastavni deo današnjice. Prag uzrasta u kojem deca počinju da barataju tehnikom sve je niži. Lepo je što ovi moderni uređaji mogu pomoći pri učenju, savladavanju gradiva, u aktuelnim uslovima i pri učenju na daljinu.

Ipak, istraživanja nedvosmisleno potvrđuju štetnost prekomernog gledanja u ekrane svake vrste. Neispavanost, gojaznost, manje provedenog vremena na otvorenom, samo su neke od posledica prekomerne upotrebe modernih uređaja, a svaka od pobrojanih stavki itekako utiče na umanjenu otpornost organizma

9. Svež vazduh

Ma koliko je i ovo postalo upitno u doba pandemije, kao i visoke zagađenosti gradskog vazduha, jedna je stvar još uvek jasna – svež vazduh nema alternativu. U vremenu kada povećana socijalizacija, na igralištima ili u parkovima, predstavlja dodatni rizik za zaražavanje, koristite maksimalno dvorište (ukoliko ga imate) ili prošetajte sa svojom decom, redovno, uz poštovanje svih zaštitnih mera.

Sem neophodme prirodne i dnevne svetlosti za sintezu vitamina D, boravak na “spoljnom” vazduhu znatno povećava otpornost vašeg detata. Sa druge strane, prekomerni boravak u zatvorenom i sterilnom prostoru bitno umanjuje imunitet. U zavisnosti od uzrasta deteta i vremenskih prilika može se prilagođavati dužina šetnje, odnosno igre na otvorenom, ali potrudite se da vaše dete nema dane koje će od jutra do mraka provoditi samo u zatvorenom. Izleti u prirodu prava su dragocenost, ne koštaju mnogo i gledajte da ih bude što više

10. Kvalitetno spavanje

Današnji užurban način života neretko doprinosi uskraćivanju sna čak i za najmlađe. S druge strane, vrlo je važno uspostaviti rutinu u vremenu odlaska u krevet.

Zavisno od uzrasta deci je potrebno 10 do 14 sati sna dnevno, ali veoma je važan i njegov kvalitet. Za odgovarajuće lučenje melatonina, hormona sna, potrebno je da dete spava u mraku, bez noćne lampe, upaljenog televizora ili monitora na računaru. Takođe je važno da u sobi nije uključen nijedan električni uređaj kako bi se umanjio “elektrosmog“ (elektromagnetene frekvencije koje emituju uređaji) i na taj način obezbedio kvalitetan san.

Nedostatak sna može urokovati gojaznost, kako kod odraslih, tako i kod dece. Retrogradno delovanje manjka sna na hormone izaziva otpornost na insulin što dalje uzrokuje nemogućnost primanja glukoze koja u krajnjem dovodi do pojačanog osećaja gladi. Gojaznost dalje nedvosmisleno dovodi do pada imuniteta.

Iako smo se potrudili da u deset tačaka sažmemo najosnovnije preporuke koje bi trebalo primeniti kako bi se unapredio i održavao imunitet deteta, baš kao i svaki odrasli čovek, svako je dete osobena ličnost, sa svojim individualnim karakteristikama.

Zato su preventivni pregledi i savetovanje sa pedijatrom dobar način da se omogući najkvalitetniji razvoj i rast deteta i održi njegov imunitet. Tim iskusnih pedijatara čeka vas u Poliklinici Longa Vita u Nišu. Kroz programe za zdravu i bolesnu decu, sistematske i kućne preglede, vakcinaciju, lečenje alergija, kao i pulmologiju za decu, zakružili smo sistem brige o odojčadi, deci i adolescentima.

Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs

Za zdravlje Vaše dece, na našu zajedničku radost.