Ako vam nikada nisu dijagnostikovane alergije, ali mislite da ih možda imate ili ako niste sigurni šta uzrokuje simptome alergije, posetite alergologa. Uz brigu specijaliste, pravilno postavljenu dijagnozu i određenu terapiju mogli biste se osećati mnogo bolje.
Dijagnostika alergija – prva poseta alergologu
Poseta alergologu podrazumeva najpre uzimanje anamneze. Lekar će porazgovarati o vašoj medicinskoj istoriji – postaviće pitanja o vašem zdravlju, simptomima, ali i porodičnim bolestima, tj. da li članovi vaše porodice imaju astmu ili alergije kao što su peludna groznica, koprivnjača ili osip na koži poput ekcema.
Ujedno će vas ispitati kada se simptomi javljaju, koliko često se dešavaju i na šta sumnjate da ih izaziva. Osim simptoma mogu ga interesovati i vaše životno i radno okruženje, kakve su vam navike u ishrani, kako bi stekao što bolji uvid u vaše zdravstveno stanje i lakše postavio dijagnozu. Potom se obavlja fizički pregled i testovi.
Šta da očekujete od pregleda?
Da bi procenio da li imate alergiju, lekar će vas detaljno ispitati o glavnim znacima i simptomima koje imate, nakon toga obaviti fizički pregled i po potrebi zatražiti od vas precizan dnevnik o simptomima i mogućim pokretačima alergija. Ako imate alergiju na hranu, zamoliće vas za detaljan dnevnik hrane koju jedete, pitati da li ste probali sa eliminacionom dijetom (eliminisali određenu hranu iz ishrane, a onda je opet vratili), i pratili reakciju organizma. Savetujemo vam da razmislite o odgovorima I dođete spremni na zakazan termin u cilju lakše i preciznije dijagnostike vaše alergije.
Zbog preciznije dijagnostike preporuka je uraditi jedan ili oba sledeća testa:
- Kožni test – lekar ili medicinska sestra izložiće vas malim količinama proteina koji se nalaze u potencijalnim alergenima, blagim ubodom u kožu. Ako ste alergični, verovatno će se razviti otok na test lokaciji na koži.
- Test krvi– Specifični IgE test iz krvi, koji meri količinu alergijom izazvanih antitela u krvotoku.
Možda će biti potrebno da odradite i druge testove kao što su na primer spirometrija i b>bronhodilatatorni test, da bi se isključilo neko drugo stanje ili bolest kao što je npr. Bronhijalna astma i odredila što bolja terapija u cilju bržeg oporavka.
Kožni test – precizna metoda
Kožni test na alergije je brza, precizna i efikasna dijagnostička metoda i jedna od tehnika koje imaju najčešću primenu. Procedura je jednostavna i gotovo bezbolna – lekar ili medicinska sestra stave kap alergena na kožu, uglavnom na unutrašnju stranu ruke ili na leđa. Zatim se napravi ubod ili ogrebotina na kožu, na površini, kako bi alergen ušao ispod nje. (Uobičajeni alergeni uključuju buđ, polen, kožu i krzno kućnih ljubimaca, hranu i neke lekove.)
Ubod je površinski i ne izaziva krvarenje, osetićete blagi bol. U nekim slučajevima može se malom iglom staviti alergen ispod prvih slojeva kože. Najčešće se na nekoliko područja nanose različiti alergeni – ako neko od tretiranih mesta nabrekne i pocrveni kao od uboda komarca, to znači da je osoba alergična na taj alergen. Obično je potrebno oko 15 minuta da se efekti vide.
Kada se test završi, lekar ili medicinska sestra će očistiti kožu i staviti malo kreme na nju kako bi se ublažio svrab. Svaki otok od reakcije obično nestaje u roku od 30 minuta do nekoliko sati.
Test krvi – za osobe sa osetljivom kožom
Test krvi se preporučuje ako osoba uzima lekove koji mogu da utiču na rezultate testova na alergiju, ima osetljivu kožu ili je pak imala lošu reakciju na kožni test. Kod ove dijagnostičke metode rezultati se čekaju malo duže – nekoliko dana, jer se uzorak krvi šalje u laboratoriju na analizu.
Alergije na hranu
Ako lekar misli da je pacijent alergičan na određenu hranu ili hranu, može preporučiti eliminacionu dijetu. Ovo podrazumeva da osoba prestane da jede one namirnice za koje se sumnja da izazivaju reakciju, i to u periodu od 2 do 4 nedelje. Tokom ovog vremena se prati hoće li biti simptoma, a onda ako alergija izostaje, iste namirnice se ponovo uvode – kako bi se videlo da li se znaci vraćaju. U slučaju da se simptomi alergije jave, velike su šanse da je osoba alergična na određenu hranu.
Sami rezultati testa krvi i kožnih testova ne dijagnostikuju alergije. Lekar zapravo tumači sve rezultate testova zajedno sa medicinskom istorijom pacijenta. Kada su u pitanju alergijske bolesti, veoma je važno da se čitav problem sagleda holistički – alergologu su dragocene informacije o zdravlju pacijenta u celini, njegovim iskustvima sa mogućim alergenima, simptomima u različito doba godine, i slično.
Ako rezultati testova na alergiju na kožu i krv nisu jasni ili nisu u skladu sa medicinskom istorijom pacijenta, alergolozi mogu tražiti da se analize ponove. Oslanjajući se na svoje znanje i iskustvo uz pomoć savremenih dijagnostičkih metoda postaviće konačnu dijagnozu i napraviti strategiju lečenja alergija.
