Alergija predstavlja preteranu reakciju imunog sistema, kao odgovor na izloženost na uobičajenu hranu ili supstancu, koja ne izaziva reakciju kod većine ljudi. Imuni sistem je kompleksan sistem koji obično brani telo od stranih napadača, kao što su bakterije i virusi. Imuni sistem stvara supstance poznate kao antitela, u slučaju alergije IgE antitela.
Dok okruženje igra ulogu u razvoju alergije, postoji veći rizik ako osoba ima porodičnu istoriju alergije, naročito kod roditelja ili braće i sestara. Najčešće alergije koje se javljaju kod ljudi su alergijski rhinitis (nazalna alergija), alergijski konjuktivitis (alergija oka), alergijska astma, urtikarija (koprivnjača), alergija na hranu i alergija na lekove.
Alergije su danas jako česte, i sigurno je da će jedna od četiri osoba imati neku vezu sa alergijama u toku života. Posebno su česte kod dece. Neke alergije nestaju kako dete raste, iako su mnoge doživotne. Odrasli mogu razviti alergiju na supstance na koje nisu prethodno bili alergični.
Alergija predstavlja smetnju i utiče na svakodnevne aktivnosti i kvalitet života, ali većina alergijskih reakcija je blaga i mogu se u velikoj meri držati pod kontrolom. Teške reakcije se mogu povremeno pojaviti, ali su one retke.
Uobičajene alergije
Supstance strane telu koje izazivaju alergijske reakcije nazivaju se alergeni. Najčešći alergeni su:
– polen trava i drveća – alergija na njih je poznata kao polenska kijavica (alergijski rhinitis)
– grinje
– perut životinja (sitne ljuspice kože ili dlake)
– hrana – posebno orasi, kikiriki, pšenica, soja, voće, riba, školjke, jaja i kravlje mleko
– ujedi ili ubodi insekata
– lekovi – uključujući često ibuprofen, aspirin i neke antibiotike
– lateks – korišćen najčešće za izradu rukavica i kondoma
– buđ – oslobađa male čestice u vazduhu koje kasnije udišemo
– kućna hemija – uključujući i deterdžente i farbe za kosu
Većina ovih alergena je bezopasna za ljude koji nisu alergični na njih.
Simptomi alergijske reakcije
Alergijska reakcija se obično brzo javi, u roku od nekoliko minuta od izlaganja alergenu, zavisi od supstance i može pogoditi disajne puteve, sinuse i nosne šupljine, kožu i sistem za varenje.
Najčešći simptomi alergija su sledeći:
– polenska kijavica, odnosno alergijski rinitis, može prouzrokovati: kijavicu, svrab nosa i očiju, curenje ili zapušen nos, suzenje, crvene ili otečene oči (konjuktivitis)
– alergija na hranu može izazvati: peckanje usana, oticanje usana, jezika, lica i grla, koprivnjaču, anafilaksu.
– alergija na ubod insekta izaziva: veliku površinu otoka na mestu ujeda, svrab ili urtikariju po celom telu, kašalj, stezanje u grudima, šištanje ili kratak dah, anafilaksu
– alergija na lek može izazvati: koprivnjaču, svrab kože, osip, otok lica, teško disanje, anafilaksu.
– atopijski dermatitis, alergijsko stanje kože nazvano ekcem, može izazvati da koža svrbi, porumeni i ljušti se
Većina alergijskih reakcija je blaga, ali ponekad, neke vrste alergija, uključujući alergiju na hranu ili ubod insekata, imaju potencijal da izazovu ozbiljnu, po život opasnu reakciju organizma zvanu anafilaksa ili anafilaktički šok. Ovo je veoma hitno stanje i zahteva neodložnu terapiju. Znaci i simptomi uključuju: gubitak svesti, pad krvnog pritiska, nedostatak vazduha, osip po koži, nesvesticu, brz, slab puls, mučninu i povraćanje.
Javite se svom lekaru ako mislite da Vi ili Vaše dete možda imate alergijsku reakciju na nešto, specijalista iz ove oblasti, magistar kliničke imunologije sa alergologijom se nalazi u našem timu, dr sci.med. Miloš Filipović, stručnjak za pulmologiju i alergijske bolesti.
Simptomi alergijske reakcije mogu da izazovu i druga stanja ili bolesti. Vaš izabrani lekar može Vam otkloniti sumnju da li je reč o alergiji ili ne. Ukoliko smatrate da imate blagu alergiju, ponudiće Vam savet i tretman kako bi umirili stanje. Ako je alergija posebno teška ili nije jasno na šta ste alergični uputiće vas specijalisti za alergije na testiranje i savete o lečenju.
Ako Vaš lekar posumnja da su Vaši problemi uzrokovani nečim drugim osim alergije, možda bi trebalo da odradite i druge testove za identifikaciju ili da biste odbacili drugi zdravstveni problem. Kod nas u poliklinici Longa vita radimo bronhodilatatorno testiranje, spirometriju spirometrom najnovije generacije, alergotest, kožne probe.
Šta izaziva alergiju?
Alergije se javljaju kada imuni sistem pogrešno reaguje na određene bezopasne supstance kao da su štetne. Još uvek nije potpuno jasno zašto se to dešava, ali većina pogođenih, ima porodičnu istoriju alergija ili boluju od usko povezanih stanja kao što su astma ili ekcem.
Broj ljudi sa alergijama je u porastu svake godine. Razlozi za to nisu poptuno jasni, ali jedna od glavnih teorija je da je to rezultat života u čistijem okruženju bez mikroorganizama, čime se smanjuje broj bakterija kojima naš imuni sistem mora da se bavi. I zbog toga dolazi do preterane reakcije na bezopasnu supstancu kada dođemo u dodir sa njom.
Dijagnostika
Da bi procenio da li imate alergiju, informišite Vašeg lekara o glavnim znacima i simptomima, nakon čega će on obaviti fizički pregled, zatražiće od Vas precizan dnevnik o simptomima i mogućim pokretačima. Ako imate alergiju na hranu, zamoliće Vas za detaljan dnevnik hrane koju jedete. Pitaće Vas da li ste probali sa eliminacionom dijetom (eliminisali određenu hranu iz ishrane a onda je opet vratili), i pratili reakciju organizma. Dobro je takođe, da uradite jedan ili oba sledeća testa:
– Kožni test –lekar ili medicinska sestra izložiće Vas malim količinama proteina koji se nalaze u potencijalnim alergenima, blagim ubodom u kožu. Ako ste alergični, verovatno ćete razviti otok na test lokaciji na koži.
– Test krvi. Specifični IgE test iz krvi, koji meri količinu alergijom izazvanih antitela u krvotoku.
Možda će biti potrebno da odradite i druge testove kao što su na primer spirometrija i bronhodilatatorni test, da bi se isključilo neka drugo stanje ili bolest kao što je npr. Bronhijalna astma.
Kako prepoznati da li je reč o alergiji, osetljivosti ili intoleranciji?
Alergija – reakcija koju proizvodi imuni sistem organizma kada je izložen, u normalnim uslovima, bezopasnoj supstanci
Osetljivost – preuveličavanje normalnih efekata određene supstance; na primer, kofein u šoljici kafe može dovesti do ekstremnih simptoma, kao što su palpitacije i drhtavica
Intolerancija – supstanca izaziva neprijatne simptome, kao što su dijareja, ali ne aktivira imuni sistem; ljudima sa ovim problemom dopušteno je da konzumiraju određene namirnice, samo u manjoj količini, bez bilo kakvih problema.
Kako upravljati alergijom?
U mnogim slučajevima, najefikasniji način upravljanja alergijom je izbegavanje alergena koji izaziva reakciju, kad god je to moguće. Na primer, ako imate alergiju na hranu, trebalo bi da proverite deklaraciju proizvoda o alergenima u hrani pre jela.
Takođe, postoji nekoliko lekova na raspolaganju koji pomažu u kontroli simptoma alergijske reakcije, uključujući:
– antihistaminici – mogu se uzeti kada primetite simptome reakcije, ili pre izlaganja alergenu, da bi se na vreme sprečila reakcija koja je u najavi
– dekongestanti – tablete, kapsule, sprejevi za nos ili tečnosti koje se mogu koristiti za kratkoročno lečenje kod blokiranog nosa
– losioni i kreme – kao npr. hidratantne kreme – mogu da smanje crvenilo kože i svrab
– steroidni lekovi – u vidu sprejeva, kapi, krema, inhalatora i tableta, mogu pomoći smanjenju crvenila i otoka izazvanih alergijskom reakcijom
Za neke ljude sa veoma teškim alergijama, preporučuje se tretman koji se zove imunoterapija. To uključuje izloženost alergenu na kontrolisan način preko niza godina, tako da se telo navikne i ne reaguje tako ozbiljno.
U timu poliklinike Longa vita imamo dvojicu vrsnih stručnjaka, Dr sci. med. Miloša Filipovića, magistra kliničke imunologije sa alergologijom i Dr sci. Zorana Petrovića, pedijatra pulmologa, te ukoliko imate problem sa alergijama kontaktirajte nas i zakažite pregled.
