Bicom biorezonantni aparat sadrži izuzetno delotvorne programe za oslobadjanje od stresa, napetosti i nervoze. On koristi naše lične biofrekvencije u kojima su zapisane, između ostalog, i informacije o našem ličnom doživljaju stresa. To znači da se terapija prilagođava svakom pacijentu individualno, što je jako važno jer svi ljudi ne reaguju isto na stresne situacije niti ih doživljavaju na isti način.
Različiti doživljaji stresa
Reč “stres”, isto kao “uspeh”, “neuspeh” i “sreća”, ima različito značenje za različite ljude. Pod ovim pojmom se podrazumevaju: umor, bol, strah, neophodnost koncentrisanja, nepoštovanje, javne osude, ili čak neočekivani ogromni uspeh koji vodi do rušenja celokupnog načina života.
Bitno je da znamo da je stres nešto što je u nama. On je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete nošenja sa postojećom situacijom.
Biološki odgovor organizma na stres
Iako je stres subjektivno reagovanje, medicinska ispitivanja su pokazala da organizam stereotipno reaguje istim biohemijskim promenama čija je svrha da izađu na kraj s potrebama koje su se pojavile u ljudskom sistemu.
Uzroci i simptomi hroničnog stresa
Hronični stres obično nastaje na dva načina: bilo kao posledica nagle stresne situacije, bilo kao rezultat uticaja na prvi pogled nevažnih, ali brojnih, dugotrajnih i neprijatnih faktora.
Ukoliko epizodični stres često prolazi nezapaženo, onda se hronični stres i preterano razdražen vegetativni nervni sistem ispoljavaju određenim fizičkim simptomima. Prvi simptomi su relativno bezazleni, npr. hronične glavobolje i povećana sklonost prehladama. Međutim, ako je situacija, koja pogoduje hroničnom stresu, i dalje ista, mogu se pojaviti još ozbiljniji problemi sa zdravljem.
U posledice hroničnog stresa spadaju depresija, poremećaj koncentracije, osećaj beznadežnosti uz preteranu brigu, dijabetes, opadanje kose, srčana oboljenja, hipertireoza, gubitak apetita ili povećan apetit, opsesivno-kompulzivni poremećaj, seksualni poremećaji, bolesti zuba i desni, čirevi na želucu.
I zvanična medicina danas prihvata da je stres uzrok 50% – 70% svih oboljenja.
Skriveni signali stresa
Neki od manje očiglednih signala stresa uključuju glavobolje vikendom ili tokom odmora. Kada dođe do naglog smanjenja nivoa stresa van radnog procesa, to može da isprovocira glavobolju. Takođe, moguće je da se javi bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba). Ljudi snažno stiskaju zube kad su pod stresom. To može dovesti ne samo do bola u vilici, već i do pojačanog stanjivanja zuba. Noću, tokom spavanja i zbog nemogućnosti svesne kontrole, proces je aktivniji i dolazi do bruksizma – škrguta zuba.
Još jedan od signala mogu biti noćni košmari. Tokom noći naši snovi imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju, tako da ujutru obično ustajemo bolje raspoloženi, nego pre spavanja. Zbog stresa se češće budimo noću, prekidajući svoje spavanje i provocirajući košmare koji se ponavljaju.
Stres povećava rizik od pojave oboljenja periodontitisa i krvarenja desni. Visok nivo kortizola (hormona stresa) uništava imunitet i omogućava bakterijama u ustima da se neometano razmnožavaju.
Nedavno je istraživanje japanskih naučnika, koje je rađeno na više od 2000 ljudi, pokazalo da su ljudi koji su patili od hroničnog svraba bili dva puta više podložniji stresu. Pored toga što sam svrab može da isprovocira stres, prema mišljenju stručnjaka veoma je verovatno da osećaji uznemirenosti i napetosti pojačavaju uzroke koji se nalaze u osnovi takvih bolesti kože kao što su: dermatitis, ekcemi, psorijaza.
Ako dođe do jačanja alergijskih reakcija – i to je jedan od mogućih pokazatelja da ste pod velikim stresom. Hormoni stresa stimulišu proizvodnju imunoglobulina grupe E, koji sa svoje strane provocira alergijske reakcije.
Uznemirenost i stres mogu da izazivaju bolove u želucu, crevima, a takođe i u drugim delovima tela – glavi, leđima, a mogu i da provociraju nesanicu. Lupanje srca i osećaj unutrašnje uznemirenosti – brige, pozitivna ili negativna uzbudjenja, neizvesnost mogu uzrokovati osećaj unutrašnje uznemirenosti i stezanje u grudima ili grlu.
Značaj pravovremenog lečenja stresa
Izlečimo stres na vreme, kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet stresa postane previsok za naše biće.Pravovremeno prepoznavanje i lečenje stresa je od ključne važnosti za očuvanje zdravlja i sprečavanje razvoja ozbiljnih fizičkih i psihičkih oboljenja.
Rana intervencija omogućava pojedincu da pronađe efikasne načine suočavanja sa stresnim situacijama, smanjujući rizik od dugotrajnih posledica kao što su depresija, srčana oboljenja, oslabljeni imunitet i poremećaji spavanja. Kada se na vreme odredi terapija i počne sa lečenjem, to doprinosi jačanju otpornosti organizma, poboljšanju kvaliteta života i očuvanju emocionalne ravnoteže, omogućavajući osobi da se lakše nosi sa svakodnevnim izazovima i stresnim okolnostima.
