Bicom biorezonantni aparat sadrži izuzetno delotvorne programe za oslobadjanje od stresa, napetosti i nervoze. On koristi naše lične biofrekvencije u kojima su zapisane, između ostalog, i informacije o našem ličnom doživljaju stresa. To znači da se terapija prilagođava svakom pacijentu individualno, što je jako važno jer svi ljudi ne reaguju isto na stresne situacije niti ih doživljavaju na isti način.
Reč “stres”, isto kao “uspeh”, “neuspeh” i “sreća”, ima različito značenje za različite ljude. Pod ovim pojmom se podrazumevaju: umor, bol, strah, neophodnost koncentrisanja, nepoštovanje, javne osude, ili čak neočekivani ogromni uspeh koji vodi do rušenja celokupnog načina života. Bitno je da znamo da je stres nešto što je u nama. On je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete nošenja sa postojećom situacijom.
Iako je stres subjektivno reagovanje, medicinska ispitivanja su pokazala da organizam stereotipno reaguje istim biohemijskim promenama čija je svrha da izađu na kraj s potrebama koje su se pojavile u ljudskom sistemu.
Hronični stres obično nastaje na dva načina: bilo kao posledica nagle stresne situacije, bilo kao rezultat uticaja na prvi pogled nevažnih, ali brojnih, dugotrajnih i neprijatnih faktora.
Ukoliko epizodični stres često prolazi nezapaženo, onda se hronični stres i preterano razdražen vegetativni nervni sistem ispoljavaju određenim fizičkim simptomima. Prvi simptomi su relativno bezazleni, npr. hronične glavobolje i povećana sklonost prehladama. Međutim, ako je situacija, koja pogoduje hroničnom stresu, i dalje ista, mogu se pojaviti još ozbiljniji problemi sa zdravljem.
U posledice hroničnog stresa spadaju:
– Depresija
– Poremećaj koncentracije
– Osećaj beznadežnosti uz preteranu brigu
– Dijabetes
– Opadanje kose
– Srčana oboljenja
– Hipertireoza
– Gubitak apetita ili povećan apetit
– Opsesivno-kompulzivni poremećaj
– Seksualni poremećaji
– Bolesti zuba i desni
– Čirevi na želucu
I zvanična medicina danas prihvata da je stres uzrok 50% – 70% svih oboljenja.
Skriveni signali vašeg stresa:
– Glavobolja vikendom ili tokom odmora – naglo smanjenje nivoa stresa van radnog procesa može da isprovocira glavobolju.
– Bruksizam (škrgutanje ili stiskanje zuba) – ljudi snažno stiskaju zube kad su pod stresom. To može dovesti ne samo do bola u vilici, već i do pojačanog stanjivanja zuba. Noću, tokom spavanja i zbog nemogućnosti svesne kontrole, proces je aktivniji i dolazi do bruksizma – škrguta zuba.
– Noćni košmari – tokom noći naši snovi imaju tendenciju da se postepeno poboljšavaju, tako da ujutru obično ustajemo bolje raspoloženi, nego pre spavanja. Zbog stresa se češće budimo noću, prekidajući svoje spavanje i provocirajući košmare koji se ponavljaju.
– Krvarenje desni – stres povećava rizik od pojave oboljenja periodontitisa. Visok nivo kortizola (hormona stresa) uništava imunitet i omogućava bakterijama u ustima da se neometano razmnožavaju.
– Svrab kože – nedavno je istraživanje japanskih naučnika, koje je rađeno na više od 2000 ljudi, pokazalo da su ljudi koji su patili od hroničnog svraba bili dva puta više podložniji stresu.
Pored toga što sam svrab može da isprovocira stres, prema mišljenju stručnjaka veoma je verovatno da osećaji uznemirenosti i napetosti pojačavaju uzroke koji se nalaze u osnovi takvih bolesti kože kao što su: dermatitis, ekcemi, psorijaza.
– Jačanje alergijskih reakcija – hormoni stresa stimulišu proizvodnju imunoglobulina grupe E, koji sa svoje strane provocira alergijske reakcije.
– Bolovi u stomaku – uznemirenost i stres mogu da izazivaju bolove u želucu, crevima, a takođe i u drugim delovima tela – glavi, leđima, a mogu i da provociraju nesanicu.
– Lupanje srca i osećaj unutrašnje uznemirenosti – brige, pozitivna ili negativna uzbudjenja, neizvesnost mogu uzrokovati osećaj unutrašnje uznemirenosti i stezanje u grudima ili grlu.
Izlečimo stres na vreme, kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet stresa postane previsok za naše biće.
