Poznato je da su za život i funkcionisanje svakog živog organizma potrebni materija, energija i informacija. Svako živo biće ima individualne nosioce informacija u obliku elektromagnetnih talasa koji su u zdravom organizmu u harmoniji, a u bolesnom su disharmonični.

Do disharmonije dovode različiti spoljašnji i unutrašnji faktori, kao što su virusi, bakterije, gljivice, paraziti, teški metali, pesticidi, elektrosmog, toksini, stres, nepravilna ishrana i drugi štetni obrasci ponašanja, kao i mnogi drugi individualni faktori.

Bicom biorezonantna dijagnostika i terapija je bezbolna, neinvazivna metoda koja koristeći prirodne i individualne fizičke informacije reguliše ćelijsku komunikaciju i aktivira sopstvene potencijala organizma. Rezultat toga je prevencija bolesti i doprinos lečenju ili potpuno izlečenje već postojećih tegoba.

ZAŠTO BICOM DIJAGNOSTIKA?

Važno je da razumete zašto Bicom dijagnostika ne pruža kvantitativne, već kvalitativne informacije o prisustvu različitih opterećenja. Razlog tome nije nikakav nedostatak metode, već sam dinamični koncept biorezonantne medicine, gde prilikom svakog narednog dolaska lekar – terapeut nepogrešivo određuje fizičke parametre terapijskih talasa i vreme trajanja terapije, a u zavisnosti od trenutnog intenziteta opterećenja, trenutnih pacijentovih prioriteta i individualnih karakteristika pacijentovog organizma.

Rezultati Bicom testiranja mogu, ali ne moraju da koreliraju sa rezultatima dobijenim prilikom drugih dijagnostičkih procedura. Ukoliko ste na primer, testirali alergiju na pojedine namirnice iz krvi, može se dogoditi da testiranje kod nas pokaže delimično drugačije rezultate.

To je zbog toga što Bicom biorezonantna metoda istovremeno uzima u obzir i druga opterećenja, kao što su na primer prisustvo Kandide, bakterija, toksina ili teških metala, što u značajnoj meri utiče na propustljivost sluzokože creva i nastanak intolerancije na hranu.

Studije su pokazale da je za više od 75% intolerancija na hranu odgovorno sadejstvo svih ovih (i drugih) faktora, te da pojedine namirnice nisu jedini i isključivi krivac za tegobe povezane sa njihovim konzumiranjem, niti će tegobe u potpunosti nestati isključivo izbegavanjem pojedinih namirnica.

Sam dolazak na dijagnostiku će Vam, nesumnjivo dati neke informacije, ali tek dolaskom na terapije taj skup dobijenih informacija dobija pravi smisao.

Mi negujemo koncept holističkog lečenja usmeren na uzrok. Sva otkrivena opterećenja se kroz individualnu terapiju mogu potpuno otkloniti ili značajno smanjiti, što omogućava organizmu da se se oporavi i aktivira sopstvene odbrambene snage.

Naši lekari – terapeuti imaju dovoljno vremena da Vas saslušaju i procene koji su to faktori koji su doprineli nastanku poremećaja zdravlja, kao i dovoljno iskustva i znanja da zajedno sa Vama pronađu pravi put do isceljenja.

Dodatno, naši lekari Vam mogu izraditi personalizovani plan ishrane u skladu sa rezultatima Bicom testiranja, uzimajući u obzir Vaše poznate medicinske probleme i interakciju hrane i Vaše redovne terapije koju koristite.

Autor teksta: Dr Tatjana Mićić

Dr Tatjana Mićić je specijalista opšte i sertifikovani lekar biorezonantne-kvantne nedicine. Osnovne studije medicine i specijalizaciju završila je na Medicinskom fakultetu u Nišu. Doktorske studije iz kardiologije upisala je na medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U organizaciji međunarodnog udruženja za promociju i razvoj kvantne medicine Quanttes i Srpskog lekarskog društva, u Beogradu je završila edukaciju iz kvantne medicine. Takođe je i licencirani instruktor za prehospitalno zbrinjavanje povređenih osoba i Nacionalni instruktor iz urgentne medicine. U Beču je završila obuku za prehospitalnu primenu terapijske hipotermije.

Autor je i koautor više od 30 stručnih radova iz urgentne medicine, kardiologije, toksikologije, traumatologije i kvantne medicine koji su prezentovani na brojnim domaćim i međunarodnim stručnim i naučnim skupovima. Zaposlena je u Zavodu za hitnu medicinsku pomoć Niš, gde se u svakodnevnom radu susreće sa najrazličitijom patologijom i vitalno ugroženim pacijentima.
Zalaže se za sveobuhvatni pristup očuvanju zdravlja, tj. za objedinjavanje svih metoda lečenja koje mogu da doprinesu očuvanju zdravlja i izlečenju ili kontroli oboljenja. Smatra da uzroke bolesti treba tražiti u međusobno zavisnoj povezanosti čovekove fiziologije, genetike, načina života i ishrane, psiho-emocionalnog stanja i drugih spoljašnjih i untrašnjih faktora.

Veruje da iako tradicionalna i konvencionalna medicina često ne govore istim jezikom, lekar može i treba da usvoji više uglova posmatranja i da kroz individualni pristup izabere onu metodu lečenja, ili kombinaciju više njih, koje će u datim okolnostima najviše pomoći pacijentu. Smatra da treba lečiti osobu, a ne samo bolest. Kvantnu medicinu vidi kao medicinu budućnosti.

Poliklinika Longa Vita, koja se nalazi u mirnom delu centra grada regionalni je lider u biorezonantnoj medicini, dijagnostici i lečenju.

Ako ste u ovom tekstu prepoznali neke od simptoma ili problema koje imate – javite nam se na 0691122358 ili na office@longavita.rs  i zakažite pregled.

The post Kratak vodič kroz Bicom biorezonantnu dijagnostiku i terapiju appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Međutim, ponekad ljudi imaju osećaj da taj neprijatan zadah dolazi iz stomaka, kao i da nije rezultat niti konzumirane hrane, niti loše oralne higijene. U ovim slučajevima, loš zadah može biti znak nekih od problema sa gastrointestinalnim traktom, odnosno sistemom organa za varenje, koji zapravo počinje ustima čoveka.

Nastavite sa čitanjem kako bi saznali koja to stanja i bolesti digestivnog trakta mogu dovesti do halitoze, odnosno neprijatnog zadaha.

Čir na želucu

Čir na želucu, takođe poznat kao peptički čir, je otvorena rana ili lezija na sluznici želuca.
Obično se javlja kao rezultat neravnoteže između zaštitnih faktora sluznice želuca i agresivnih faktora kao što su želudačna kiselina i heliko bakterija, ali može se javiti i usled prekomerne upotrebe nesteroidnih antiinflamatornih lekova, poput ibuprofena.

Simptomi čira na želucu mogu uključivati bol u gornjem delu stomaka, koji se obično pojačava između obroka ili noću, žgaravica, slab apetit, ali i pojavu neprijatnog zadaha. Čir na želucu do halitoze može dovesti na nekoliko načina.  Ukoliko je prisutna infekcija heliko bakterijom, ona može stvarati amonijak koji dovodi do lošeg zadaha.

Pored toga, vraćanje kiseline i loša probava česti su simptomi ovog peptičnog čira, a oba stanja povećavaju rizik od nastanka halitoze.

Na kraju, kod osoba sa čirom na želucu često se luči manje pljuvačke nego što je to uobičajeno, što dovodi do pojave suvih usta, i povećane akumulacije bakterija i ostakaka hrane u ustima, što u velikoj meri utiče na pojavu zadaha.

Vraćanje kiseline

Vraćanje želudačne kiseline, još jedno je stanje koje se povremeno događa gotovo svima, i ukoliko se ne ponavlja često ili ne ometa normalno funkcionisanje, obično nije razlog za brigu.

No, u nekim slučajevima, posebno kod hroničnog ili veoma intenzivnog vraćanja kiseline, moguće je da se radi o ozbiljnijem stanju, poznatom kao gastroezofagealna refluksna bolest (GERB).

Nezavisno od toga šta je uzrok, kada se kiselina iz želuca vraća u jednjak i usta, može izazvati prisustvo kiselog okruženja koje pogoduje rastu bakterija koje proizvode neprijatan miris.  Često vraćanje kiseline može oštetiti sluznicu jednjaka, stvarajući povoljno okruženje za rast bakterija koje uzrokuju neprijatan zadah. 

Osim toga, kiselo okruženje u ustima, posebno ukoliko je hronično, može dovesti do oštećivanja zubne gleđi, stanja koje se naziva erozija zubne gleđi, a koje otvara put bakterijama da stvore karijes i druge probleme sa zubima.

Inflamatorne bolesti creva

Inflamatorne bolesti creva, kao što su Kronova bolest i ulcerozni kolitis, su stanja koja karakteriše upala crevnog zida.  Ova upala može povezana sa lošim zadahom na različite načine. Kod inflamatornih bolesti creva, upalni proces može dovesti do promena u sastavu crevne flore i izazvati neravnotežu korisnih i patogenih bakterija.  Ova neravnoteža može rezultirati proizvodnjom gasova i neprijatnim mirisima.

Osim toga, inflamatorne bolesti creva mogu uticati na normalnu probavu i apsorpciju hranljivih materija što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u crevima, što stvara neprijatan zadah. Inflamatorne bolesti creva su ozbiljna stanja koja zahtevaju medicinsko lečenje. U suprotnom, mogu se javiti ozbiljne komplikacije i posledice po zdravlje.

Infekcija heliko bakterijom

Infekcija heliko bakterijom je izuzetno često stanje, i kod većine ljudi ne izaziva nikakve simptome, i oni čak nisu ni svesni da je bakterijska infekcija prisutna.

Procenjuje se da je oko 45% ljudi inficirano ovom bakterijom. No, kod nekih ljudi, ova infekcija može razviti različite simptome. Glavni simptomi heliko bakterije su bol u stomaku, nadimanje, mučnina i slab apetit, no ponekad i halitoza može biti jedan od pratećih tegoba. Do ovoga dolazi kao posledica činjenice da heliko bakterija proizvodi amonijak kao nusproizvod svog metabolizma, što može izazvati neprijatan miris iz usta.  Lečenje heliko bakterije uobičajeno podrazumeva antibiotsku terapiju, nakon čega dolazi do povlačenja tegoba.

Gastropareza

Na kraju, treba pomenuti i stanje koje se naziva gastropareza.

Gastropareza je stanje koje karakteriše usporena pokretljivost želuca i otežano pražnjenje hrane iz želuca u creva, što može dovesti do produženog zadržavanja hrane u želucu. Ovo stvara idealno okruženje za rast bakterija koje proizvode neprijatan miris. Osim toga, usporena pokretljivost želuca može otežati normalnu probavu hrane, što dovodi do fermentacije i truljenja hrane u želucu, što ponovo doprinosi neprijatnom zadahu.

Ovaj zadah se ne poboljšava ni nakon pranja zuba ili korišćenja tečnosti za ispiranje usta niti žvakaćih guma, pa ga ljudi sa pravom opisuju kao zadah iz stomaka.

KAKO OTKRITI UZROKE LOŠEG ZADAHA ?

Kod nas u poliklinici Longa Vita pregledom na BICOM aparatu brzo i precizno demistifikujemo potencijalne uzroke lošeg zadaha. Prednost ovog pregleda je što se uzima u obzir celokupno stanje tela pacijenta i znatno skraćujete proces otkrivanja uzroka. Tačnije, ne idete od lekara do lekara pod pretpostavkom. Već u toku jednog pregleda otkrivamo uzrok i upućujemo na ili specijalistu ili na konkretnu terapiju shodno rezultatima dijagnostike.

BICOM biorezonantna metoda poseban je dijagnostički i terapeutski postupak koji se temelji na najnovijim dostignućima biofizike, odnosno kvantne medicine. Primena ove metode otpočela je pre 30 godina u Nemačkoj da bi do danas bila prisutna u većini zemalja Evrope i Amerike. Biorezonantna terapija, poznata još i kao BRT, nežna je i neinvazivna terpija pomoću vibracija, odnosno frekvencija, koja nema negativnih sporednih efekata na čoveka.

 

Svaka supstanca, svaka ćelija, svaki deo našeg tela, ali takođe i svaki virus ili bakterija zrače određenom energijom. Imaju jednu tačno određenu i za njih tipičnu frekvenciju s potpuno individualnim karakteristikama. Čovek ima svoje elektromagnetno polje koje se može identifikovati i na koje se može delovati terapijom.

 

Uz pomoć Bicom aparata, najsavremenijeg aparata ovog tipa u svetu, i naših stručnih lekara i terapeuta koji su Vam svakodnevno dostupni, opušteni uz udobnosti koje Vam pruža naša poliklinika, oslobodite se svih psiho fizičkih opterećenja i njima izazvanih tegoba.

 

Na današnjeg čoveka ali i decu deluju mnoga opterećenja: hemijski dodaci hrani i vodi za piće, zagađenje sredine, opterećenja prouzrokovana zračenjem, teškim metalima, bezbrojne hemijske supstance i slično. Ova opterećenja deluju na imuni sistem čoveka što kod njega dovodi do nejasnih osećajnih smetnji, hroničnog umora, alergija, autoimunih i hroničnih bolesti pa sve do ozbiljnih telesnih smetnji. Interesantno je da se kod pacijenata sa istim simptomima često mogu utvrditi potpuno različiti uzroci bolesti. Nažalost, uobičajenim metodama često nije moguće otkriti upravo ove različite i individualne uzroke.

 

Važno je napomenuti da telo raspolaže velikim potencijalom snaga za samoizlečenje. Ono poseduje fenomenalni regulacioni sistem uz čiju pomoć stalno iznova harmonizuje neuobičajene uticaje na njega. Naravno, kada je telo u dužem vremenskom periodu izloženo isuviše velikom broju ili preteškim opterećenjima, ona mogu delovati na njega tako što sputavaju ili čak blokiraju njegove regulacione sposobnosti kao i samoizlečujuće snage.

 

Od velikog je značaja slušati svoje telo i bol, loš osećaj ili neraspoloženje su jasan znak da se telo ne nalazi u potpuno zdravom stanju jer su se na taj način aktivirali urođeni odbrambeni mehanizmi kod čoveka. Tada telo sugeriše da organizam ne funkcioniše dobro.

The post Zadah iz stomaka? 5 bolesti GI trakta koja mogu dovesti do halitoze appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Biti iznenađeni takvim odogovorom ili ne? U savremenom svetu preplavljenom digitalnim ekranima i stalnim „PINGom“ i/ili vibracijom obaveštenja, nije iznenađenje da se naša pažnja smanjuje na ništa.

Bilo da sanjarite na poslu ili nesvesno proveravate telefon dok gledate televiziju, može vam se činiti skoro nemoguće zadržati fokus na jednom zadatku tokom dužeg vremenskog perioda — a prema članku Neurona iz 2018., to nije vaša greška: Nakon proučavanja i ljudi i majmuna, istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Kaliforniji, Berkli su otkrili da pažnja pulsira i izlazi četiri puta u sekundi, što znači da se suočavate sa teškom borbom ometanja čak i za nekoliko minuta fokusirane koncentracije.

Naučnici pretpostavljaju da je kraći raspon pažnje dao „pra“ ljudima evolucionu prednost da mogu da nadgledaju svoje okruženje u potrazi za opasnostima. Danas se suočavamo sa mnogo manje pretnji nego naši preci; umesto toga, digitalni uređaji posebno dizajnirani da nam ukradu pažnju infiltrirali su se u naš svakodnevni život. Automatska obaveštenja podstiču interakciju sa tehnologijom u nasumičnim intervalima tokom dana, pripremajući vas za dopaminski udar jakog svetla ili društveno pojačanje.

Ovaj stalni multitasking troši našu sposobnost da filtriramo nebitne informacije. Neizbežno, ovi faktori troše našu sposobnost da se fokusiramo tokom dana, iscrpljujući našu ograničenu pažnju i snagu volje.

Ne bojte se: ovo nije poziv da bacite svoj telefon u okean i izgradite novi život van mreže. Umesto toga, to je poriv da više vodite računa o tome gde je vaša pažnja privučena, tako da možete da se suprotstavite evolucionom instinktu ometanja i namerno se usredsredite na zadatak koji imate.

Šta je tačno raspon pažnje?

Definisano kao „vreme za koje je osoba u stanju da se mentalno koncentriše na određenu aktivnost“, pažnja se odnosi na to gde usmeravamo svoje misli (i koliko dugo).

„Pažnja je vrsta sveobuhvatnog, kolokvijalno korišćenog termina, ali može da znači mnogo, mnogo stvari“, kaže Elizabet Riker, neuronaučnik i autor knjige Pametnije sutra: kako vam 15 minuta neurohakinga dnevno može pomoći da radite bolje, mislite brže i Uradite više. „Kada govorimo o izvršnoj funkciji (formalniji termin za šta pažnja često može da potpadne), ona se sastoji od radne memorije (vaša sposobnost da pređete sa jedne ideje na drugu) i inhibicije (sposobnosti da inhibirate neželjene misli ili ponašanja) .”

Postoji beskonačan broj stvari koje se dešavaju oko nas u svakom trenutku, ali mozak može da obradi samo toliko toga. Da bi ilustrovali kako naš mozak odlučuje na šta da obrati pažnju, psiholozi koriste klasičan primer koktela.

Na ovoj koktel zabavi možete se fokusirati na bilo koji broj stimulansa u prostoriji: muziku koja svira, zvuk zveckanja čaša, osobu koja prolazi ili razgovor koji se odvija iza vas. Zahvaljujući procesima filtriranja u mozgu, obično ćete podesiti osobu ispred sebe, sa okolnim prizorima i zvucima koji se zamućuju u puku pozadinsku buku. Ali recimo da neko prođe i kaže tvoje ime. Iako ranije niste obraćali pažnju na njihov razgovor, on sada dolazi u fokus kada osoba ispred vas bledi u pozadini.

Naravno, za nekoga sa poremećajem hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili poremećajem iz spektra autizma (ASD), ovaj proces može biti teži. Oba uslova predstavljaju izazove sa funkcionisanjem izvršne vlasti, što uključuje pažnju i fokus. Ovo može biti dodatno pojačano preosetljivim senzornim sistemima, koji olakšavaju fokusiranje na određene zvukove i stimulanse u okruženju i teže isključuju druge.

Kako tehnologija ometa našu pažnju.

Najočigledniji primer kako tehnologija privlači našu pažnju je putem „push“ obaveštenja. Pingovi (zvukovi) i iskačući prozori nas odvraćaju od trenutnog zadatka u naše fidove ili prijemno sanduče. Posle nekog vremena, navika postaje toliko ukorenjena da nam ovi podsetnici nisu potrebni da bismo posegnuli za našim uređajima.

U studiji iz 2015. koju je objavio Computers in Human Behaviors, polovina ispitanika izjavila je da je iskusila „fantomske telefonske signale“ (tj. kada mislite da ste čuli ili osetili telefon, ali niste) barem jednom nedeljno, dok ih je do 63% iskusilo mesečno.

Istraživači su teoretizirali da je to zbog toga što mozak koristi šeme ili okvire za tumačenje složenih informacija. Mozak se oslanja na primere iz prošlosti da bi tumačio nove informacije. Dakle, ako redovno čujete i vidite obaveštenja sa svog telefona, mozak može pogrešno da pripiše drugu vrstu unosa (recimo, zvuk komšijske televizije) vašem telefonu. Studija je takođe otkrila da sa više upotrebe telefona dolazi i više fantomskih telefonskih signala.

U pregledu časopisa Jejl za biologiju i medicinu iz 2019. godine, istraživači su otkrili da čak i najzdraviji mozak može da propusti velike razlike između dve slike kada ih prekine blesak svetlosti. Oni pretpostavljaju da slična ometanja (recimo, iskačuće upozorenje ili druga digitalna obaveštenja) takođe imaju mogućnost da potpuno skrenu vašu pažnju.

Kako poboljšati raspon pažnje.

Jasno je da naše društvo ima ozbiljan problem sa pažnjom. Nemogućnost fokusiranja može smanjiti vašu produktivnost na poslu, otežati obavljanje ličnih poslova, pa čak i uticati na vaše odnose (ako ste ikada bili usred priče svog prijatelja ili ste posegnuli za telefonom tokom večere sa partnerom , znate da je rezultat manje nego poželjan).

Srećom, nedavna istraživanja pokazuju da postoje naučno dokazani načini da ostanete prisutniji i fokusiraniji.

1. BICOM TERAPIJA – ELIMINISANJE ELEKTRO SMOGA-STRESA

Kod nas u poliklinici nakon BICOM dijagnostike i uvida u rezultate – možemo izmeriti i novo Vaše izloženosti oksidativnom smogu, odnosno stresu. Vrlo često nismo svesni koje posledice telefon, TV, ruter, bluetooth…imaju štetan uticaj na nas. Manifestuje se kao rasejanost, nedostatak pažnje, poremećen fokus, stres, zaboravnost, loš san.

Tada nastupa BICOM terapija koja Vas rešava svih oksidativnih toksina i vraća Vaše telo, um u prvobitno, odnposno detoksikovano stanje. Vaše je da se udobno smestite u fotelju i date poverenje ovoj metodi. Za posledicu ćete u početku osetiti veliku potrebu za spavanjem, što je pravi dokaz da telo dobro reaguje na program. Odnosno da se rešava toksina, a samim tim i daje primat odmoru, što je telu najpotrebnije. U prevodu – da napuni baterije.

2. Ograničite koliko često menjate zadatke.

Studija Harvard Business Reviev pokazala je da prosečan radnik menja zadatke 1.200 puta dnevno. Ovo uporno skakanje sa jedne stvari na drugu može imati štetne efekte na naš fokus i performanse.

Primer: Opservaciona studija iz 2005. godine pokazala je da su kancelarijski radnici u proseku proveli samo 11 minuta radeći na jednom projektu pre nego što su prešli na drugi. Nakon prekida, učesnicima je trebalo u proseku 25 minuta i 26 sekundi da nastave sa radom, tek nakon što su prebacili fokus na u proseku 2,2 druga zadatka.

Pokazalo se da ovo dosledno prebacivanje između zadataka značajno smanjuje kvalitet i efikasnost vašeg rada, u onome što istraživači nazivaju „efekat troškova promene“.

Nešto od ovoga je neizbežno i ugrađeno u prirodu posla. U članku Frontiers In Psichologi, istraživači primećuju da „Ova digitalizacija posla sada vezuje sposobnost [radnika] da obavljaju u velikoj meri njihovu sposobnost da se intenzivno fokusiraju na male delove, a zatim „hiper-skoče“ da se fokusiraju na drugi zadatak bez prelaska preko kognitivnog hlađenja ili zagrevanja potrebno da bi se njihov tok misli ponovo konfigurisao sa jednog zadatka na drugi.“

Iako postoji malo istraživanja o popularnim strategijama kao što je blokiranje vremena, jedna studija objavljena u Neuropsichologi otkrila je da pauziranje između dva zadatka smanjuje i vreme koje je potrebno da se pristupi drugom zadatku i broj napravljenih grešaka. Dakle, ako morate da šetate između zadataka, razmislite o tome da se zaustavite da biste udahnuli između svakog od njih — to bi vam moglo uštedeti vreme i poboljšati vašu preciznost na duži rok.

3. Nemojte obavljati više zadataka.
Odavno znamo da multitasking ne funkcioniše, ali istraživanja pokazuju da su za one koji često obavljaju više zadataka, nedostaci dugotrajni (i mogu uticati na performanse čak i kada ne rade više zadataka).

U studiji Psiholoških i kognitivnih nauka iz 2009. godine koja je procenjivala preko 200 studenata, pokazalo se da su ljudi koji obavljaju više zadataka više ometeni nerelevantnim informacijama na ekranu, manje sposobni da filtriraju nebitna sećanja na prošle eksperimente i primere, sporiji da reaguju kada su prisutne ometajuće informacije , i sporije da reaguju kada se od vas traži da promenite zadatke – nešto što ćete zapamtiti kada sledeći put otvorite TikTok ili Tvitter dok gledate TV.

4. Meditirajte.

Meditacija može da promeni hemiju vašeg mozga i ima niz vrednih prednosti: uključujući poboljšanu pažnju. Iako je održavanje redovne prakse meditacije idealno, pregled Frontiers in Human Neuroscience iz 2019. otkrio je da čak i samo jedna desetominutna vođena meditacija može poboljšati vašu sposobnost da duže obraćate pažnju.

5. Jedite hranu koja podržava mozak.

Iako ne postoji magična pilula koja će vas dovesti u zonu, postoji istraživanje koje povezuje određenu hranu sa poboljšanom pažnjom i kognitivnim funkcijama. Evo nekoliko:

Pregled literature objavljen u Journal of the European Behavioral Pharmacologi Societi otkrio je da kofein poboljšava pažnju i na jednostavne i na složene zadatke.
Čak je i čokolada bila povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom (nezavisno od drugih navika u ishrani) kod zdravih odraslih osoba u velikoj studiji apetita iz 2016.

Ako tražite brz način da ove hranljive materije koje podržavaju mozak uključite u svoju dnevnu rutinu, razmislite o dodatku ciljanog fokusa.

6. Procenite sami – POSTAVITE TARGETE.

Kada pokušavamo da obratimo pažnju, koristimo mnogo noviji deo našeg mozga: prefrontalni korteks. Glukoza, prosti šećeri, glavni su izvori energije za mozak. Služi kao sirovina koje mozak koristi za stvaranje ATP-a, koji obezbeđuje energiju za mnoge metaboličke procese. Kada obraćamo pažnju, koristimo određene mreže koje su mnogo skuplje u smislu glukoze od drugih delova našeg mozga.

Dok su neke funkcije (npr. bežanje od opasnosti) unapred programirane i lako im je pristupiti, sposobnost fokusiranja tokom dužeg vremenskog perioda je veoma složena. Sa ovom složenošću dolazi i varijabilnost—tj. pažnja je veoma promenljiva, menja se tokom dana i zavisi od vašeg raspoloženja i ukupnog zdravlja.

Da biste bolje razumeli svoj raspon pažnje, Ricker preporučuje da vodite dnevnik rada. Odvojite određeno vreme da završite posao i postavite tajmer. Kada vreme istekne, ocenite sebe da li ste završili zadatak, koliko ste bili fokusirani i da li ste bili u stanju toka.

Vremenom ćete početi da prepoznajete obrasce u svojim uspesima – na primer, da li ste produktivniji u određeno doba dana ili u određenom okruženju. Osim toga, dnevnik vaših dobrih dana može biti motivirajući.

TU SMO ZA VAS!

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post 6 stvari za bolji fokus appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Većina fizičkih simptoma, bolova i bolesti često su uzrokovani emocionalnim i mentalnim traumama i samoograničavajućim sistemima verovanja koji su potisnuti i zadržani u telu i podsvesti tokom nekog vremena, ponekad čak i decenijama. Doživljeni fizički i emocionalni simptomi su takođe rezultat akumulacije energetskih neravnoteža i poremećaja u protoku energije kroz energetske centre i puteve, kao što prvobitna trauma može izazvati neravnoteže i poremećaje u samim tokovima energetskih puteva.

Zbog simptoma koji su rezultat energetskih blokada i neravnoteže, fizički simptomi i tegobe se mogu ublažiti ili izlečiti ispravljanjem ovih energetskih neravnoteža. Ispravljajući ove energetske neravnoteže i blokade, takođe može da počne da ispravlja i oslobađa skrivene blokade i ograničavajuća uverenja koja su izazvana traumom i negativnim iskustvima, a zauzvrat, pomoći da poboljšate svoj život i izgled, a ne samo otkloniti fizički simptom ili bolest.

Energije koje teku kroz naše telo, protiču kroz energetske centre poznate kao čakre i puteve poznate kao meridijani, kao i unutar i oko ljudskog tela poznatog kao ljudsko energetsko polje (HEF) ili aura. Najčešće korekcije počinju sa čakrama koje su vrtlozi koji se vrte i distribuiraju određene frekvencije energije unutar i oko tela i aure. Sedam glavnih čakri je povezano sa fizičkim organima i funkcijama tela, kao i različitim emocionalnim i mentalnim stanjima. Svaka pojedinačna čakra vibrira različitim brzinama i frekvencijama i rezonira različitim bojama i frekvencijama zvuka.  Kada čakra akumulira stres, postaje manje sposobna da asimiluje i usmeri odgovarajuću energiju u povezane delove tela. U zavisnosti od stresa i traume i koliko dugo se stres drži ili doživljava, neravnoteža koja rezultira energetskim putevima može biti neaktivna, stagnirajuća, zatvorena ili blokirana čakra, koju korigujemo u okviru svakog tretmana – kako se menja u telu se poboljšavaju misli, emocije i život.

Iako svaka čakra ima poseban fokus delovanja, sve su međusobno povezane, tako da kada jedna čakra postane poremećena ili van ravnoteže, to može poremetiti funkcionisanje svih drugih čakri, a vremenom to može doprineti i rezultirati različitim bolovima i nelagodama, bolestima, ili emocionalnom uznemirenošću. Kada vršimo procenu čakri, da bi otkrili stanje čakri pacijenta, često u početku pronađemo više od jedne čakre na koju utiču bilo koji emocionalni i mentalni uzroci i rezultirajući fizički simptom. Kakva god da se neravnoteža nađe, ona ukazuje na to šta se dešava fizički, emocionalno, mentalno, a često i spolja u njihovim životima i kako njihovi životi utiču na tok energija.
U daljim tretmanima, procene čakri ukazuju na količinu poboljšanja koja su se dogodila od prethodnog tretmana i energetske korekcije, i kako su te energetske korekcije pozitivno uticale na njihovo telo, misli i život uopšte.
Sa sledećim opisima čakri i njihovih fizičkih i emocionalnih veza, dobićete predstavu o tome šta i gde možda imate neravnoteže u vašem sistemu od 7 čakri, u zavisnosti od vaših trenutnih simptoma i okolnosti.

Crvena bazna ili korenska čakra se nalazi u dnu kičme i usko je povezana sa ‘fizičkim’ jer je povezana sa našim osećajem osnove, sigurnosti, opstanka, finansija, novca, materijalnih dobara, posla, karijere, i sve naše fizičke potrebe, kao što su hrana, voda i odeća itd. Povezana je sa stopalima, gležnjevima, nogama, kolenima, donjim delom, kukovima, karlicom, donjim delom leđa i išijadičnim nervom.

Narandžasta sakralna čakra se nalazi odmah ispod pupka i okreće se brže od osnovne čakre. Centar je seksualnog zdravlja, senzualnosti, osećaja poželjnosti, vitalnosti, nivoa energije, kreativnosti, želja i apetita i uživanja u životu. On upravlja reproduktivnim sistemom i svim reproduktivnim organima – matericom, jajnicima i genitalijama, testisima kao i bešikom.

Žuta čakra solarnog pleksusa nalazi se odmah ispod grudnog koša i centar je naše unutrašnje moći i snage, samopouzdanja, samopoštovanja i sopstvene vrednosti, hrabrosti, emocionalne stabilnosti, zdravih granica, motivacije i naše sposobnosti da postignemo željene ciljeve. Povezana je i upravlja želucem, jetrom, slezinom, žučnom kesom, pankreasom, bubrezima, stomakom, digestivnim sistemom i asimilacijom hrane.

Zelena srčana čakra se nalazi u sredini grudnog koša i odnosi se na davanje i primanje ljubavi, bezuslovnu ljubav, sve oblike odnosa, saosećanja i oproštaja, a povezana je sa srcem, rebrima, grudima, gornjim delom leđa, plućima, bronhijama, imunim sistemom, sistemom cirkulacije, respiratornim sistemom, timusom i štitnom žlezdom. Pomaže u integraciji i mešanju nižih energija i fizičkih aspekata života, i viših energija i duhovnih aspekata života. Ovde se takođe održavaju negativne emocije kao što su emocionalne povrede, ogorčenost, mržnja, osveta, krivica, okrivljavanje, a ove negativne emocije mogu izazvati mnoge različite fizičke simptome, ne samo u predelu grudi, već i na drugim mestima u telu.

Plava grlena čakra, očigledno je smeštena u grlu, tačno u donjem delu grudne kosti i odnosi se na sve oblike komunikacije, iskrenosti, govorenja i življenja svoje istine, i življenja ili kretanja ka svojoj životnoj svrsi. Povezana je sa ustima, zubima, grlom, larinksom, jednjakom, vilicom i ušima, pa čak i vratom i ramenima.

Na sredini čela između vaša dva oka nalazi se indigo čakra obrva, i vaše treće oko, koje je povezano sa našim intuitivnim i psihičkim sposobnostima, psihičkom percepcijom, vidovitošću, viđenjem i saznanjem istine, kao i sagledavanjem prošlosti, sadašnjost i budućnost, samorefleksija i samospoznaja. Povezana je sa vašim fizičkim očima, sinusima i celim licem, kao i epifizom i hipofizom.

Ljubičasta krunska čakra se nalazi neposredno iznad vrha glave i takođe je povezana sa epifizom i hipofizom. Kao i sa mozgom, lobanjom i malim mozgom. To je centar duhovnosti, veze sa višim sopstvom, duhovne mudrosti, znanja i veze sa božanskim vođstvom, kao i centar intuitivne uverenosti.

Mnogima je ova materija apstraktna i potpuno razumljivo da nailazi na otpor prihvatanja ovakve percepcije ljudskog duha i tela.
Za oni koji su upoznati sa čakrama, njihovom moći – znaju i bitnost povezanosti disanja, meditacije i konekcija sa bojom.

Za vas koji niste sigurni kako pristupiti ovome i potrebna vam je pomoć u balansiranju čakri – BICOM tretman je prijatelj baš za ovo polje delovanja. 

Pored namere da naučite da dišete utičući na čakru koje počinje da leči i daje energiju čakri, dublje disanje pomaže vašem telu i mentalnim mislima da se opuste i oslobode napetosti, što kasnije omogućava vašem telu da počne da se leči. Pošto telo ne može da se izleči dok je u stresnom stanju, uz biorezonantnu medicinu, tehnike disanja i opuštanja će takođe pomoći vašem telu da se izleči, a vaše misli i izgledi da se poboljšaju.

Mnogima ovo zvuči apstraktno. Mnogima jedini vid legitimnog lečenja je lekar u belom mantilu, sa stetoskopom, šaka lekova, pa i redovi ispred ordinacije dok čekamo taj papir koji demistifikuje naše stanje. 

No, pođimo od činjenice da je i razgovor sa nekim jedno prijatno iskustvo, zagrljaj još delotvorniji, zaljubljenost motiviše, osmeh razoružava – kako to objasniti drugačije, a da nije protok energije i moć iste. Iako se samo golim okom vidljivo čini istinitim – nekada je daleko realniji osećaj koji imamo. Pružite priliku ovom pristupu lečenja sebe.
Videćete i fizički oblik, rezultat ovakve posvećenosti sebi. Tu smo za vas.

Baš kao ovaj prijatelj koji razgovorom, za početak, prija.

069 1122358 | 018 307 251 
Učitelj Tasina 9a, Niš
office@longavita.rs

The post Čuli ste za čakre, ali se niste još upoznali sa njima. appeared first on Poliklinika Longa Vita.