Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Zašto je ovo voće postalo toliko bitno i zdravo, kako ga spremati i kako uopšte proceniti koji je dobar pri kupovini?
Pročitajte u tekstu dalje.

Avokado, poreklom iz srednje i Južne Amerike, obiluje korisnim mononezasićenim masnim
kiselinama koje su blagotvorne za srce i krvne sudove. Osim toga, avokado je bogat
vlaknima, vitaminima (K, E, C, B kompleksa) i mineralima (kalijum, magnezijum, bakar).
Magnezijum ( koji ublažava tegobe vezane za predmenstrualni sindrom, migrene,
anksioznost i druge poremećaje). Vitamin C i folna kiselina (taj važan vitamin B povezan je sa
prevencijom nepravilnosti u razvoju fetusa, kao i s prevencijom raka i srčanih oboljenja kod
odraslih).

Sadrži malo šećera i ima nizak glikemijski indeks. Zamena zasićenih masti u ishrani
mononezasićenim mastima iz avokada može značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Takođe, avokado je bogat beta-sitosterolom, koji smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane, i
antioksidantom glutationom, koji štiti ćelije od oštećenja slobodnih radikala. Ovaj voćni plod
pruža bogatstvo vitamina i minerala koji imaju brojne pozitivne efekte na organizam. S
obzirom na njegovu izuzetnu hranljivost, avokado je postao popularan izbor u savremenim
ishranama.

Lekovita dejstva avokada:

1. Podstiče zdravlje srca: Zahvaljujući monozasićenim masnim kiselinama i kalijumu,
avokado može pomoći u smanjenju lošeg LDL holesterola, čime doprinosi zdravlju srca i
smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

2. Poboljšava varenje: Avokado je bogat vlaknima koja poboljšavaju varenje i održavaju
zdravlje creva.

3. Kontroliše nivo šećera u krvi: Njegova niskokalorična i bogata nutritivna vrednost čini ga
dobrim izborom za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.

4. Antiinflamatorno dejstvo: Avokado sadrži antiinflamatorne fitonutrijente, poput
oleokantalina, koji mogu pomoći u smanjenju upala u organizmu.

Korisna svojstva avokada:

1. Sadrži vlakna: Vlakna iz avokada pomažu u regulaciji probave, održavajući osećaj sitosti i
stabilizujući nivo šećera u krvi.

2. Dobar izvor zdravih masti: Monozasićene masne kiseline, posebno oleinska kiselina,
igraju važnu ulogu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i poboljšavaju opšte zdravlje
organizma.

3. Bogat vitaminima i mineralima: Avokado je izvor vitamina K, E, C i B kompleksa, koji
podržavaju zdravlje kostiju, kože, imunološkog sistema i nervnog sistema.

Kako ga možemo jesti:

Avokado je izuzetno svestran i može se konzumirati na različite načine:

• Sirov, u salatama: Dodajte iseckan avokado u salate kako biste obogatili obrok zdravim
mastima i hranljivim sastojcima.

• Guacamole: Napravite ukusni guacamole, kombinujući avokado, paradajz, luk, limunov
sok i začine po želji.

• Namaz: Napravite kremasti namaz od avokada, dodajući mu začine i začinsko bilje.

• Smoothie: Dodajte avokado u voćne ili zeleni smoothie kako biste ga obogatili hranljivim
sastojcima.

• Sa jajima: na parče hleba premazati ili iseći komad avokada i preko staviti prženo jaje.
Začine staviti po vašem izboru.

Kako kupovati:

Avokado treba biti srednje mekoće i kada ga podignete izaberite onaj koji vam se učini
masivan za svoju veličinu. Držite ih na radnoj površini u kuhinji dok ne dozri ili ga ubaciti u
papirnu kesu da bi brže dozreo. Da bi proverili da li je avokado zreo, nežno ga pritisnite blizu
peteljke da proverite da li je mek ili povucite peteljku. Ako se lako otkine, a plod je unutra
zelen, znači da je zreo. Ako pak na plodu ostanu udubljenja od pritiska, plod je prezreo.

Važno je napomenuti da, iako je avokado izuzetno zdrav, sadrži i kalorije, pa je važno
konzumirati ga u okviru uravnotežene ishrane.

Uzimajući u obzir sve ovo, avokado je odličan izbor koji vam može pomoći u održavanju
zdravlja i unapređenju vaše ishrane. Uključite ga u svoje obroke i uživajte u njegovim
brojnim koristima za vaše telo i dobrobit.

Ko zna, možda vas avokado inspiriše na raznorane recepte, jer je adekvatan i za slane i slatke obroke! 

Poliklinika Longa Vita

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post AVOKADO – sve što treba da znate appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga?

Verovatno kad čujete reč testosteron prvo pomislite na muškarce. Međutim, ovaj hormon koji koji se proizvodi u testisima i jajnicima, ima svoju funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Zdravi nivoi testosterona važni su za opšte zdravlje organizma i muškaraca i žena. Ovaj hormon smanjuje rizik za nastanak različitih bolesti, a utiče na seksualnu i mnoge druge funkcije u telu.

Testosteron kod dečaka u periodu puberteta omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što je maljavost, zatim utiče na boju glasa, povećava debljinu kože, poboljšava rast i razvoj mišića i kostiju, te utiče na brojne druge funkcije u organizmu.

Kod odraslih muškaraca reguliše sekusalni nagon, koštanu i mišićnu masu, a neophodan je i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i sperme.

Kod žena, u kombinaciji sa estrogenom, ženskim polnim hormonom, pomaže u rastu, održavanju i poboljšanju ženskog reproduktivnog tkiva i koštane mase, te utiče na promene raspoloženja.

Prirodni načini da povećate nivo testosterona

1. Unosite sva tri makronutrijenta

Ono što jedemo ima veliki uticaj na nivo testosterona, kao i na nivoe drugih hormona.

Zbog toga je potrebno da obratite pažnju na način ishrane. Praktikovanje dijeta, koje ne sadrže sve makronutrijente, ali i prejedanje mogu uticati na nivoe testosterona.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti mogu pomoći u optimizaciji nivoa ovog hormona.

Važno je da birate najbolje izvore ovih makronutrijenata. Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, jaja, ribe, mesa i integralnih žitarica.

2. Vežbajte

Pored brojnih zdravstvenih koristi koje vežbanje ima na čovekovo zdravlje, utiče i na nivo testosterona. Naime, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno vežbaju imaju viši nivo testosterona.

Trudite se da svakodnevno budete fizički aktivni, kako bi svi hormoni bili u ravnoteži, ne samo testosteron.

3. Izbegavajte stresne situacije

Hroničan stres utiče na povećanje kortizola, a povišeni nivoi ovog hormona, mogu sniziti nivo testosterona. Stres i visok nivo kortizola takođe mogu povećati unos hrane, te time uzrokovati povećanje telesne težine i skladištenje štetnih masti oko unutrašnjih organa. A to naposletku takođe može negativno uticati na nivo testosterona.

Trudite se da se što manje izlažete stresnim situacijama, te da praktikujete različite tehnike kontrole stresa, kao što su meditacija, duge šetnje i druženje sa ljudima čija vam energija prija.

4. Unosite dovoljne količine vitamina D

Vitamin D ima različite zdravstvene prednosti, a može i da poveća nivo testosterona. Jedna studija je pokazala da se suplementacijom sa oko 3 000 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3 dnevno povećava nivo testosterona za oko 25%.

Ukoliko mislite da nemate dovoljno vitamina D, konsultujete se sa lekarom o uvođenju ovog suplementa. To je važno naročito tokom jeseni i zime, kada nema dovoljno sučeve svetlosti, koja je potrebna organizmu za proizvodnju ovog vitamina.

5. Koristite različite biljke

Postoje određene biljke koje vam mogu pomoći da optimizujete nivoe ovog hormona. Jedna od njih je ašvaganda.

U okviru jedne studije ispitivano je kakve efekte ašvaganda ima na neplodne muškarce i tom prilikom je ustanovljeno da je ova biljka povećala nivo testosterona za 17%, te broj spermatozoida za 167%. Druga studija je pokazala da ova biljka snižava kortizol za oko 25%, što takođe može pomoći testosteronu.

Đumbir je još jedna biljka koja se često dovodi u vezu sa povećanjem testosterona, međutim sva istraživanja koja su rađena u svrhu provere ove tvrdnje, sprovedena su na životinjama. Potrebno je da se sprovedu istraživanja i na ljudima, kako bi ova tvrdnja u potpunosti bila potvrđena.

6. Izbegavajte jedinjenja slična estrogenu

Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona, pa pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu A, parabenima i drugim supstancama, koje se nalaze u nekim vrstama plastike.

The post 6 PRIRODNIH NAČINA ZA PODIZANJE TESTOSTERONA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Činjenica da je svako zračenje koje je napredkom tehnologije polako ušlo i u naše spavaće sobe, može i te kako da naruši naše zdravlje. Svako od nas može da čuje i pročita iz raznih upozorenja koje nam upućuju i lekari i naučnici i svi oni koji su, nažalost, osetili efekte ovih zračenja i narušili svoje zdravlje, koliko je to uzelo maha i odmaklo kontroli. Postali smo potrošačko društvo, jurimo za najnovijom tehnologijom, postali smo i zavisnici od društvenih mreza.

Vreme na poslu provodimo uglavnom uz kompjuter, a ostatak dana uz mobilni telefon. Ni mala deca nisu pošteđena i veliki deo dana su uz televizijske ekrane ili uz tablet. Internet je dostupan 24/7 ( non stop).

Šta je posledica svega toga?

Da bismo shvatili efekte ovih zračenja prvo ćemo da objasnimo kako naše telo radi.

Ljudski organizam čini 37 triliona ćelija koje su sposobne da odrade nezamislivo mnogo biohemijskih procesa u samo jednoj sekundi. Klasičnom medicinom imamo saznanje kako to radi, ali odgovor na pitanje zašto se to dešava ima kvantna medicina.

Ona nije nešto nepoznato u ovo moderno vreme. Prvi put je primenjena još krajem 19. i pocetkom 20. veka u dijagnostičke i terapijske svrhe u obliku elektromagnetnih talasa. Da pomenemo našeg Nikolu Teslu koji je napravio prvi emiter visoko frekventnih elektromagnetnih talasa (EMT) koji su korišćeni u terapijske svrhe još 1889. godine. Dr Rajf je koristio niskofrekventne talase, dr Zorz LAhkovski itd.

Ekspanzija kvantne medicine u poslednjih 30 godina je omogućila da se ozbiljno pristupi lečenju ljudi i životinja. Svaki organ, ćelija, organela, emocija, ima svoj EM talas (određene frekvencije, talasne dužine i amplitude).  Svako odstupanje od te određene frekvencije dovodi do bolesnog stanja. Ti talasi se kreću određenim putanjama (međućelijski matriks, akupunkturni kanali, cakre, hologramske projekcije…) stvarajući jedno koherento energetsko polje (aura, elektromagnetno polje, bioenergetsko polje…).

To polje je informativno skladište koje nam daje informacije o svakom delu i funkcijama našeg tela, a u isto vreme prima informacije i iz prirode koja nas okružuje, kao i i iz Kosmosa.

Interesantno je i to da se na svakih sedam godina telo potpuno obnovi, zameni sve ćelije novim ćelijama, a da smo ostali potpuno jedinstveni. To je zato što ćelija ima informacije kako da to uradi. Informacije prenose talasi. Za sad govorimo da su to elektromagnetni talasi jer su oni za sada jedini merljivi, ali je priča o kvantumu mnogo složenija.

Svaka individua je jedinstven i neponovljiv energetski sistem.

Sistemi biorezonantne terapije, kao što je i naš Bicom aparat, registruju EM talase ljudskog organizma, upoređujući je sa softverskom bazom u aparatu i izdvajaju talase koji odstupaju od zdravog tkiva ili funkcije, a zatim upućuju EM talase koji poništavaju talase metastabilnog stanja (jednostavno rečeno, podseća svaku ćeliju da se vrati u zdravu vibraciju). Ukoliko je organizam zdrav, njegov proces samoisceljenja funcioniše i imunitet je sposoban da punim kapacitetom obradi svaku informaciju koja uđe u telo, bilo da se radi o nekom patogenu ( virusi, bakterije, gljivice, paraziti) ili se radi o zagađenju iz spoljašnje sredine( teški metali, negativna zemljina zračenja, radioaktivnost, UV zračenja, elektrosmog. vakcine, aditivi iz hrane, lekovi…)

Elektrosmog koji emituju moderni uređaji je veliko opterećenje za naš organizam jer je način na koji oni rade upravo put kojim se direktno utiče na vibracije našeg tela. Tako je npr. nakon uvođenja radiosignala došlo do čestih simptoma kao što su glavobolje, gubitak apetita, umor, emocionalna nestabilnost, pad koncentracije, oslabljen kardiovaskularni sistem, a kod nekih se razvio i kancer. Uvođenjem radarskih uređaja došlo se do novih oštećenja zdravlja ljudi. To su uređaji sa niže frekventnim nejonizujućim zračenjem i pokrivaju veći deo zemljine površine.

Radarsko zračenje, kao i druga nejonizujuća zračenja (kao što su mikrotalasne pećnice, mobilni telefoni, televizija, radio, sateliti) širi se prostorom i prvo ozračuje površinu tela. Deo se reflektuje, a dobar deo prodire u telo i dubina prodiranja zavisi od jaćine frekvence. Što je manja frekvenca, talasna dužina je veća pa ce prodreti dublje, i obrnuto.

Npr. Ukoliko je frekvenca opsega 1 MHz moze prodreti u telo između 10 i 30 cm, a ako je 1 GHz onda elektromagnetno polje prodire samo par cm. Iznad 10GHz prodire samo na površinu kože do dubine od 1mm i izaziva opekotine. Kod akutnog izlaganja ovim EM talasima može doći i do elektrošoka i do smrti, ukoliko čovek ima ugrađen pejsmejker.

Dužem izlaganju mogu nastati mutageni efekti kod ljudi i životinja. Sve više obolelih ljudi od dijabetesa i kardiomiopatija, mentalnih bolesti, kancera, dobija epidemijske razmere. Vidljivo je povećan procenat samoubistava, upotrebe narkotičkih sredstava i oružja. Nauka potvrđue da je sve posledica sve većeg ozračivanja tela elektrosmogom.

U poslednje vreme se govori o uvođenju 5G mreže. Možemo samo zamisliti kako će to uticati na naše zdravlje. Daleko je opasnije to što je ljudska populacija sad opijena novim tehnologijama i svaki novi uređaj se proda skoro istog dana. Deca u osnovnoj školi izbegavaju drugare koji nemaju dobar mobilni telefon ili kompjuter kojim se online igraju neke agresivne igrice. Pogledajte malo oko sebe kada ste u parku. Tinejdžeri ne izlaze iz sobe, danima i noćima igraju video igrice. Sada i penzioneri po parkovima više ne razgovaraju, sede jedan pored drugog i gledaju u svoje mobilne telefone.

Potpuno smo se udaljili od prirode. Kupili su nas brzinom interneta!

U našoj poliklinici se putem biorezonantne terapije može očistiti svaki vid elektromagnetnog opterećenja i ojačati imunitet. Preventivno se treba čisititi od svakog vida opterećenja bar jednom u par meseci. Tako ćemo sačuvati naše zdravlje. Činjenica je da smo preterali sa lošim navikama, kako u ishrani, ponašanju, nemarnošću prema sopstvenom zdravlju i brizi oko svoje okoline.

Priroda se buni, kao i mnogo puta pre. Uvek nas je podsećala da zastanemo malo i okrenemo se ka pozitivnim stvarima kako bi nastavili dalje. Zato iskoristite ovaj trenutak da odlučite kojim ćemo putem svi mi krenuti zajedno. Do tada učinite prvi korak ka zdravlju. To je jedino bogatstvo koje se ne može kupiti, ako ga jednom izgubimo.

Preuzmite stvar u svoje ruke, niko to neće umesto Vas!

I dobro nam došli!
Vaš Longa vita tim

The post Kako elektrosmog utiče na naše zdravlje? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.

The post Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Akne nisu samo problem tinejdžera, već se vrlo često pojavljuju i kasnije u zrelijim godinama.

 Uzroci pajava akni ili bubuljica, šta uraditi kada dođe do toga i zašto je bitno krenuti od dermatologa, a ne okrenuti se kućnim radinostima?!

Akne su veoma često stanje kože koje uzrokuju bubuljice. Obično ćete dobiti bubuljice na licu. Začepljene pore izazivaju akne. Tinejdžeri i odrasli najčešće dobijaju akne, ali se kod mnogih ljudi mogu javiti i u  odraslom dobu. Srećom, danas je dostupno puno tretmana za uklanjanje akni sa kože i sprečavanje ožiljaka.

Šta su akne?

Akne su uobičajeno stanje kože gde se pore vaše kože začepljuju. Začepljenja pora stvaraju mitisere, bele tačke i druge vrste bubuljica. Bubuljice su pune gnoja, ponekad bolne, kvržice na koži. Medicinski izraz za akne je acne vulgaris.

Koje su vrste akni?

Postoji nekoliko vrsta akni, uključujući:

• Gljivične akne (pitirosporum folikulitis): Gljivične akne nastaju kada se kvasac nakuplja u vašim folikulima malja/dlaka. One mogu biti upaljene i pod svrabom.
• Cistične akne: Cistične akne izazivaju duboke bubuljice i čvorove pune gnoja. Ovo može izazvati ožiljke.
• Hormonske akne: Hormonske akne pogađaju odrasle osobe koje imaju prekomernu proizvodnju sebuma koji začepljuje pore.
• Nodularne akne: Nodularne akne su teški oblik akni koji izazivaju bubuljice na površini vaše kože i nežne, nodularne kvržice ispod kože.

Svi ovi oblici akni mogu uticati na vaše samopouzdanje, a i cistične i nodularne akne mogu dovesti do trajnog oštećenja kože u vidu ožiljaka. Najbolje je što ranije potražiti pomoć od dermatologa kako bi on mogao da odredi najbolju opciju lečenja za vas.

Koga pogađaju akne?

Akne obično pogađaju svakoga u nekom trenutku svog života. Najčešća je među tinejdžerima i mlađim odraslim osobama koje prolaze kroz hormonske promene, ali akne se mogu pojaviti i u odraslom dobu. Akne kod odraslih su češće kod žena. Možda ste u većem riziku od razvoja akni, ako imate porodičnu istoriju akni (genetika).

Koliko su česte akne?

Ako imate akne, znajte da niste sami. Akne su najčešće stanje kože koje ljudi prolaze. Procenjuje se da će 80% ljudi starosti od 11 do 30 godina imati bar blagi oblik akni.

Gde se akne pojavljuju?

Najčešća mesta na kojima možete imati akne su:

• Lice.
• Čelo.
• Grudi.
• Ramena.
• Gornji deo leđa.

Uljne žlezde postoje po celom telu. Uobičajene lokacije akni su tamo gde su masne žlezde najviše.

Koji su simptomi akni?

Simptomi akni na vašoj koži uključuju:

• Bubuljice (pustule): Kvržice ispunjene gnojem (papule).
• Papule: Male, promenjene kvrge, često crvene do ljubičaste ili tamnije od vaše prirodne boje kože.
• Mitiseri: Zapušene pore sa crnim vrhom.
• Bele glave: Zapušene pore sa belim vrhom.
• Čvorovi: Velike kvržice ispod kože koje su bolne.
• Ciste: Bolne kvržice ispunjene tečnošću (gnoj) ispod vaše kože.
• Akne mogu biti blage i izazvati nekoliko povremenih bubuljica ili mogu biti umerene i izazvati upalne papule. Teške akne izazivaju čvorove i ciste.

Šta uzrokuje akne?

Začepljeni folikuli dlake ili pore uzrokuju akne. Vaši folikuli dlake su male cevi koje drže pramen vaše kose. Postoji nekoliko žlezda koje se prazne u folikule kose. Kada je previše materijala unutar vašeg folikula dlake, dolazi do začepljenja.

Vaše pore se mogu začepiti sa:

• Sebum: Uljana supstanca koja pruža zaštitnu barijeru za vašu kožu.
• Bakterije: Male količine bakterija prirodno žive na vašoj koži. Ako imate previše bakterija, može vam to začepiti pore.
• Mrtve ćelije kože: Vaše ćelije kože se često osipaju kako bi napravile prostor za rast više ćelija. Kada vaša koža oslobodi mrtve ćelije kože, one se mogu zaglaviti u vašim folikulima dlake. Kada vam se pore začepe, supstance zapuše vaš folikul dlake, stvarajući bubuljicu. Ovo izaziva upalu, koju osećate kao bol i otok. Takođe možete videti upalu kroz promenu boje kože poput crvenila oko bubuljice.

Okidači akni

Određene stvari u vašem okruženju doprinose nastanku akni ili mogu pogoršati pojavu akni, uključujući:

• Nošenje uske odeće i pokrivala za glavu, poput šešira i sportskih kaciga.
• Zagađenje vazduha i određeni vremenski uslovi, posebno visoka vlažnost.
• Korišćenje masnih ili masnih proizvoda za ličnu negu, kao što su teški losioni i kreme, ili rad u oblastima gde rutinski dolazite u kontakt sa masnoćom, kao što je rad u restoranu sa uljem za prženje.
• Stres, koji povećava hormon kortizol.
• Neželjeni efekat leka.
• Kada vi „kopate“ po vašim aknama.

Hrana koja izaziva akne

Neke studije povezuju određenu hranu i dijete sa aknama, kao što su:

• Obrano mleko.
• Whei protein.
• Dijeta sa visokim sadržajem šećera.

Dok dijete sa visokim sadržajem šećera mogu dovesti do izbijanja akni, čokolada nije direktno povezana sa aknama. Da biste smanjili rizik od akni, odlučite da jedete uravnoteženu, hranljivu ishranu sa puno svežeg voća i povrća, posebno onog bogatog vitaminom C i beta-karotenom, koji pomaže u smanjenju upale.

Hormoni i akne

Akne su uglavnom hormonsko stanje koje pokreću androgeni hormoni (testosteron). Ovo obično postaje aktivno tokom tinejdžerskih i mladih odraslih godina. Takođe možete primetiti da se akne formiraju u vreme menstruacije kao rezultat hormonske aktivnosti. Osetljivost na ovaj hormon – u kombinaciji sa površinskim bakterijama na vašoj koži i supstancama koje se oslobađaju iz žlezda vašeg tela – može dovesti do akni.

Kako se leče akne?

Postoji nekoliko načina za lečenje akni. Svaka vrsta tretmana varira u zavisnosti od vašeg uzrasta, vrste akni koje imate i težine.Dermatolog može preporučiti uzimanje oralnih lekova, korišćenje lekova za spoljnu upotrebu ili korišćenje medicinskih terapija za lečenje vaše kože. Cilj lečenja akni je da spreči nastanak novih bubuljica i da zaleči postojeće fleke na koži.

Kako mogu sprečiti akne?

Ne možete u potpunosti sprečiti akne, posebno tokom hormonskih promena, ali možete smanjiti rizik od razvoja akni:

• Svakodnevno perite lice toplom vodom i sredstvom za čišćenje lica.
• Korišćenje hidratantne kreme bez ulja.
• Nošenje „nekomedogenih“ proizvoda za šminkanje i uklanjanje šminke na kraju svakog dana.
• Držite ruke dalje od lica.

Kada treba da vidim svog dermatologa?

Posetite lekara čim primetite bubuljice kako biste mogli da započnete lečenje neposredno pre nego što nastane ožiljak. Ako koristite tretman za akne koji ne radi na uklanjanju akni ili izaziva iritaciju kože poput svraba ili promene boje kože, posetite dermatologa.

Koja pitanja treba da postavim svom lekaru?

• Koju vrstu akni imam?
• Koliko su teške moje akne?
• Da li treba da posetim dermatologa?
• Koje lekove bez recepta preporučujete?
• Koje lekove na recept preporučujete?

 Akne mogu uticati na vaše mentalno zdravlje i samopoštovanje. Ako imate tvrdoglave akne, posetite lekara ili dermatologa da biste lečili akne. Ponekad je vašim aknama potrebna dodatna pomoć da bi se povukle uz pomoć lekova ako tretmani za negu kože kod kuće ne rade. Iako može biti primamljivo, pokušajte da ne čačkate svoje akne ili bubuljice kako biste sprečili stvaranje ožiljaka. Zapamtite da su akne privremene i da će nestati uz pravi tretman kreiran za vašu kožu.

Poliklinika LONGA VITA nudi više deramtoloških tipova pregleda i tretmana

Opšta dermatologija

Dečija dermatologija

Pregled specijaliste

TRETMANI

Hemijski piling

Mezoterapija

Laserska epilacija

PRP tretman – podmlađivanje kože 

TU SMO ZA VAS!

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post AKNE nisu samo problem tinejdžera appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Biti iznenađeni takvim odogovorom ili ne? U savremenom svetu preplavljenom digitalnim ekranima i stalnim „PINGom“ i/ili vibracijom obaveštenja, nije iznenađenje da se naša pažnja smanjuje na ništa.

Bilo da sanjarite na poslu ili nesvesno proveravate telefon dok gledate televiziju, može vam se činiti skoro nemoguće zadržati fokus na jednom zadatku tokom dužeg vremenskog perioda — a prema članku Neurona iz 2018., to nije vaša greška: Nakon proučavanja i ljudi i majmuna, istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Kaliforniji, Berkli su otkrili da pažnja pulsira i izlazi četiri puta u sekundi, što znači da se suočavate sa teškom borbom ometanja čak i za nekoliko minuta fokusirane koncentracije.

Naučnici pretpostavljaju da je kraći raspon pažnje dao „pra“ ljudima evolucionu prednost da mogu da nadgledaju svoje okruženje u potrazi za opasnostima. Danas se suočavamo sa mnogo manje pretnji nego naši preci; umesto toga, digitalni uređaji posebno dizajnirani da nam ukradu pažnju infiltrirali su se u naš svakodnevni život. Automatska obaveštenja podstiču interakciju sa tehnologijom u nasumičnim intervalima tokom dana, pripremajući vas za dopaminski udar jakog svetla ili društveno pojačanje.

Ovaj stalni multitasking troši našu sposobnost da filtriramo nebitne informacije. Neizbežno, ovi faktori troše našu sposobnost da se fokusiramo tokom dana, iscrpljujući našu ograničenu pažnju i snagu volje.

Ne bojte se: ovo nije poziv da bacite svoj telefon u okean i izgradite novi život van mreže. Umesto toga, to je poriv da više vodite računa o tome gde je vaša pažnja privučena, tako da možete da se suprotstavite evolucionom instinktu ometanja i namerno se usredsredite na zadatak koji imate.

Šta je tačno raspon pažnje?

Definisano kao „vreme za koje je osoba u stanju da se mentalno koncentriše na određenu aktivnost“, pažnja se odnosi na to gde usmeravamo svoje misli (i koliko dugo).

„Pažnja je vrsta sveobuhvatnog, kolokvijalno korišćenog termina, ali može da znači mnogo, mnogo stvari“, kaže Elizabet Riker, neuronaučnik i autor knjige Pametnije sutra: kako vam 15 minuta neurohakinga dnevno može pomoći da radite bolje, mislite brže i Uradite više. „Kada govorimo o izvršnoj funkciji (formalniji termin za šta pažnja često može da potpadne), ona se sastoji od radne memorije (vaša sposobnost da pređete sa jedne ideje na drugu) i inhibicije (sposobnosti da inhibirate neželjene misli ili ponašanja) .”

Postoji beskonačan broj stvari koje se dešavaju oko nas u svakom trenutku, ali mozak može da obradi samo toliko toga. Da bi ilustrovali kako naš mozak odlučuje na šta da obrati pažnju, psiholozi koriste klasičan primer koktela.

Na ovoj koktel zabavi možete se fokusirati na bilo koji broj stimulansa u prostoriji: muziku koja svira, zvuk zveckanja čaša, osobu koja prolazi ili razgovor koji se odvija iza vas. Zahvaljujući procesima filtriranja u mozgu, obično ćete podesiti osobu ispred sebe, sa okolnim prizorima i zvucima koji se zamućuju u puku pozadinsku buku. Ali recimo da neko prođe i kaže tvoje ime. Iako ranije niste obraćali pažnju na njihov razgovor, on sada dolazi u fokus kada osoba ispred vas bledi u pozadini.

Naravno, za nekoga sa poremećajem hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili poremećajem iz spektra autizma (ASD), ovaj proces može biti teži. Oba uslova predstavljaju izazove sa funkcionisanjem izvršne vlasti, što uključuje pažnju i fokus. Ovo može biti dodatno pojačano preosetljivim senzornim sistemima, koji olakšavaju fokusiranje na određene zvukove i stimulanse u okruženju i teže isključuju druge.

Kako tehnologija ometa našu pažnju.

Najočigledniji primer kako tehnologija privlači našu pažnju je putem „push“ obaveštenja. Pingovi (zvukovi) i iskačući prozori nas odvraćaju od trenutnog zadatka u naše fidove ili prijemno sanduče. Posle nekog vremena, navika postaje toliko ukorenjena da nam ovi podsetnici nisu potrebni da bismo posegnuli za našim uređajima.

U studiji iz 2015. koju je objavio Computers in Human Behaviors, polovina ispitanika izjavila je da je iskusila „fantomske telefonske signale“ (tj. kada mislite da ste čuli ili osetili telefon, ali niste) barem jednom nedeljno, dok ih je do 63% iskusilo mesečno.

Istraživači su teoretizirali da je to zbog toga što mozak koristi šeme ili okvire za tumačenje složenih informacija. Mozak se oslanja na primere iz prošlosti da bi tumačio nove informacije. Dakle, ako redovno čujete i vidite obaveštenja sa svog telefona, mozak može pogrešno da pripiše drugu vrstu unosa (recimo, zvuk komšijske televizije) vašem telefonu. Studija je takođe otkrila da sa više upotrebe telefona dolazi i više fantomskih telefonskih signala.

U pregledu časopisa Jejl za biologiju i medicinu iz 2019. godine, istraživači su otkrili da čak i najzdraviji mozak može da propusti velike razlike između dve slike kada ih prekine blesak svetlosti. Oni pretpostavljaju da slična ometanja (recimo, iskačuće upozorenje ili druga digitalna obaveštenja) takođe imaju mogućnost da potpuno skrenu vašu pažnju.

Kako poboljšati raspon pažnje.

Jasno je da naše društvo ima ozbiljan problem sa pažnjom. Nemogućnost fokusiranja može smanjiti vašu produktivnost na poslu, otežati obavljanje ličnih poslova, pa čak i uticati na vaše odnose (ako ste ikada bili usred priče svog prijatelja ili ste posegnuli za telefonom tokom večere sa partnerom , znate da je rezultat manje nego poželjan).

Srećom, nedavna istraživanja pokazuju da postoje naučno dokazani načini da ostanete prisutniji i fokusiraniji.

1. BICOM TERAPIJA – ELIMINISANJE ELEKTRO SMOGA-STRESA

Kod nas u poliklinici nakon BICOM dijagnostike i uvida u rezultate – možemo izmeriti i novo Vaše izloženosti oksidativnom smogu, odnosno stresu. Vrlo često nismo svesni koje posledice telefon, TV, ruter, bluetooth…imaju štetan uticaj na nas. Manifestuje se kao rasejanost, nedostatak pažnje, poremećen fokus, stres, zaboravnost, loš san.

Tada nastupa BICOM terapija koja Vas rešava svih oksidativnih toksina i vraća Vaše telo, um u prvobitno, odnposno detoksikovano stanje. Vaše je da se udobno smestite u fotelju i date poverenje ovoj metodi. Za posledicu ćete u početku osetiti veliku potrebu za spavanjem, što je pravi dokaz da telo dobro reaguje na program. Odnosno da se rešava toksina, a samim tim i daje primat odmoru, što je telu najpotrebnije. U prevodu – da napuni baterije.

2. Ograničite koliko često menjate zadatke.

Studija Harvard Business Reviev pokazala je da prosečan radnik menja zadatke 1.200 puta dnevno. Ovo uporno skakanje sa jedne stvari na drugu može imati štetne efekte na naš fokus i performanse.

Primer: Opservaciona studija iz 2005. godine pokazala je da su kancelarijski radnici u proseku proveli samo 11 minuta radeći na jednom projektu pre nego što su prešli na drugi. Nakon prekida, učesnicima je trebalo u proseku 25 minuta i 26 sekundi da nastave sa radom, tek nakon što su prebacili fokus na u proseku 2,2 druga zadatka.

Pokazalo se da ovo dosledno prebacivanje između zadataka značajno smanjuje kvalitet i efikasnost vašeg rada, u onome što istraživači nazivaju „efekat troškova promene“.

Nešto od ovoga je neizbežno i ugrađeno u prirodu posla. U članku Frontiers In Psichologi, istraživači primećuju da „Ova digitalizacija posla sada vezuje sposobnost [radnika] da obavljaju u velikoj meri njihovu sposobnost da se intenzivno fokusiraju na male delove, a zatim „hiper-skoče“ da se fokusiraju na drugi zadatak bez prelaska preko kognitivnog hlađenja ili zagrevanja potrebno da bi se njihov tok misli ponovo konfigurisao sa jednog zadatka na drugi.“

Iako postoji malo istraživanja o popularnim strategijama kao što je blokiranje vremena, jedna studija objavljena u Neuropsichologi otkrila je da pauziranje između dva zadatka smanjuje i vreme koje je potrebno da se pristupi drugom zadatku i broj napravljenih grešaka. Dakle, ako morate da šetate između zadataka, razmislite o tome da se zaustavite da biste udahnuli između svakog od njih — to bi vam moglo uštedeti vreme i poboljšati vašu preciznost na duži rok.

3. Nemojte obavljati više zadataka.
Odavno znamo da multitasking ne funkcioniše, ali istraživanja pokazuju da su za one koji često obavljaju više zadataka, nedostaci dugotrajni (i mogu uticati na performanse čak i kada ne rade više zadataka).

U studiji Psiholoških i kognitivnih nauka iz 2009. godine koja je procenjivala preko 200 studenata, pokazalo se da su ljudi koji obavljaju više zadataka više ometeni nerelevantnim informacijama na ekranu, manje sposobni da filtriraju nebitna sećanja na prošle eksperimente i primere, sporiji da reaguju kada su prisutne ometajuće informacije , i sporije da reaguju kada se od vas traži da promenite zadatke – nešto što ćete zapamtiti kada sledeći put otvorite TikTok ili Tvitter dok gledate TV.

4. Meditirajte.

Meditacija može da promeni hemiju vašeg mozga i ima niz vrednih prednosti: uključujući poboljšanu pažnju. Iako je održavanje redovne prakse meditacije idealno, pregled Frontiers in Human Neuroscience iz 2019. otkrio je da čak i samo jedna desetominutna vođena meditacija može poboljšati vašu sposobnost da duže obraćate pažnju.

5. Jedite hranu koja podržava mozak.

Iako ne postoji magična pilula koja će vas dovesti u zonu, postoji istraživanje koje povezuje određenu hranu sa poboljšanom pažnjom i kognitivnim funkcijama. Evo nekoliko:

Pregled literature objavljen u Journal of the European Behavioral Pharmacologi Societi otkrio je da kofein poboljšava pažnju i na jednostavne i na složene zadatke.
Čak je i čokolada bila povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom (nezavisno od drugih navika u ishrani) kod zdravih odraslih osoba u velikoj studiji apetita iz 2016.

Ako tražite brz način da ove hranljive materije koje podržavaju mozak uključite u svoju dnevnu rutinu, razmislite o dodatku ciljanog fokusa.

6. Procenite sami – POSTAVITE TARGETE.

Kada pokušavamo da obratimo pažnju, koristimo mnogo noviji deo našeg mozga: prefrontalni korteks. Glukoza, prosti šećeri, glavni su izvori energije za mozak. Služi kao sirovina koje mozak koristi za stvaranje ATP-a, koji obezbeđuje energiju za mnoge metaboličke procese. Kada obraćamo pažnju, koristimo određene mreže koje su mnogo skuplje u smislu glukoze od drugih delova našeg mozga.

Dok su neke funkcije (npr. bežanje od opasnosti) unapred programirane i lako im je pristupiti, sposobnost fokusiranja tokom dužeg vremenskog perioda je veoma složena. Sa ovom složenošću dolazi i varijabilnost—tj. pažnja je veoma promenljiva, menja se tokom dana i zavisi od vašeg raspoloženja i ukupnog zdravlja.

Da biste bolje razumeli svoj raspon pažnje, Ricker preporučuje da vodite dnevnik rada. Odvojite određeno vreme da završite posao i postavite tajmer. Kada vreme istekne, ocenite sebe da li ste završili zadatak, koliko ste bili fokusirani i da li ste bili u stanju toka.

Vremenom ćete početi da prepoznajete obrasce u svojim uspesima – na primer, da li ste produktivniji u određeno doba dana ili u određenom okruženju. Osim toga, dnevnik vaših dobrih dana može biti motivirajući.

TU SMO ZA VAS!

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post 6 stvari za bolji fokus appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Pijte toplu vodu sa limunom.

Započnite dan toplom vodom sa limunom i pijte je tokom dana. Limun pruža nekoliko zdravstvenih prednosti, koje u kombinaciji sa toplom vodom mogu da podstiču hidrataciju i stimulišu varenje tokom celog dana. Hidratacija ne sme biti zapostavljena tokom ovog vremena – konzumiranje dovoljno vode je od suštinskog značaja da pomogne vašoj jetri i bubrezima da filtriraju toksine.

Pokušajte da pijuckate topli zeleni čaj pre i posle jela da biste održali metabolizam i probavu jakim. Čaj od komorača je takođe odličan izbor, jer ublažava probavne probleme kao što su loše varenje, nadimanje, zatvor, crevni gasovi, žgaravica, pa čak i nadražena creva. Ova prelepa biljka stimuliše varenje i ima karminativno dejstvo koje smiruje probavni trakt i sprečava stvaranje gasova.

Fokusirajte se na obroke na bazi biljaka.

Iako ćete možda biti u iskušenju da jedete vrlo malo nakon takvog prejedanja, važno je da se fokusirate na hranljive, zdrave obroke. Razmislite o voću, povrću i biljnim proteinima. Možete pronaći sjajnu inspiraciju za recepte online sa puno hranljivih, biljnih obroka koji su bez glutena i mlečnih proizvoda. 

Isprekidan post ili kod nas poznatiji kao autofagija

Povremeni post je jednostavan način da dobijete prednosti posta bez osećaja da ste lišeni hrane. Poslednji obrok pojedite najkasnije do 19 časova, uveče, i probajte sa kafom ili zelenim čajem ujutru umesto doručka sledećeg dana. Kafa, biljni puter ostaviće vas sitim dok vaše telo nastavlja da posti. U ovom stanju posta vaše telo je u mnogo boljem stanju da sagoreva masti kao gorivo. Kada vreme za ručak prođe, postili ste više od 16 sati, što će vašem digestivnom sistemu značiti potpuni reset.

Masaža stomaka esencijalnim uljem

 Ako se posle Božića osećate kao nabujali beli slez, uzmite malo ulja za telo  i dajte sebi masažu stomaka ili zamolite nekoga da vam pomogne. Ulje peperminta je neverovatno umirujuće, a limunska trava, geranijum i tamjan upalu isteraju „na vrata“!

Joga

Joga je najbrži način da vratite svoj energetski sistem u ravnotežu, plus podiže raspoloženje. Ukoliko ste početnik i ne znate vežbe, na internetu postoji niz početnih kurseva, koji vas mogu uvesti u svet joge. Pokušajte da uključite 20 do 30 minuta ujutro da biste se vratili na stazu za vežbanje. Ubrzo ćete se osećati kao kod kuće u svom telu!

Jedite sa namerom

 Jedenje sa namerom je krajnji savet da izbegnemo osećanja žaljenja koja prate preterano uživanje u praznicima. Da biste sprečili štetu na predstojećim zabavama ove praznične sezone, izbegavajte preterano uživanje u hrani koju inače ne biste jeli. Na primer, ako obično izbegavate gluten ili mlečne proizvode, možda se nećete osećati dobro ako jedete veliku količinu „jer su praznici“.

Oduprite se mentalitetu „kada ste u Rimu“ i nećete se u januaru toliko boriti sa razmišljanjem o detoksikaciji prepunom krivice. Prepustite se kašiki-dve ruske salate ili generalno maloj porciji hrane koju su s ljubavlju pripremili vaša porodica i prijatelji i uživajte u onome što vam je na tanjiru, bez sramote! Što više budete pod stresom zbog malih stvari, to će biti gore za vaše telo od same hrane!

Jedite sa zahvalnošću i namerom, i negujte ljubav koja je ulivena u vaše obroke. Ne morate ići u krajnosti da biste resetovali svoje telo nakon svečane gozbe. Brinite o svom telu sa namerom pažnje, ishrane i ljubavi prema sebi.

Ukoliko vam ništa od predloženih saveta ne pomogne, poliklinika LONGA VITA ima izuzetne nutricioniste, kao i vrlo efektne BICOM terapije koje će vas rešiti toksina, gasova, bolova u stomaku.

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post Nežni načini „čišćenja“ tela nakon praznika appeared first on Poliklinika Longa Vita.