Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga?

Verovatno kad čujete reč testosteron prvo pomislite na muškarce. Međutim, ovaj hormon koji koji se proizvodi u testisima i jajnicima, ima svoju funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Zdravi nivoi testosterona važni su za opšte zdravlje organizma i muškaraca i žena. Ovaj hormon smanjuje rizik za nastanak različitih bolesti, a utiče na seksualnu i mnoge druge funkcije u telu.

Testosteron kod dečaka u periodu puberteta omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što je maljavost, zatim utiče na boju glasa, povećava debljinu kože, poboljšava rast i razvoj mišića i kostiju, te utiče na brojne druge funkcije u organizmu.

Kod odraslih muškaraca reguliše sekusalni nagon, koštanu i mišićnu masu, a neophodan je i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i sperme.

Kod žena, u kombinaciji sa estrogenom, ženskim polnim hormonom, pomaže u rastu, održavanju i poboljšanju ženskog reproduktivnog tkiva i koštane mase, te utiče na promene raspoloženja.

Prirodni načini da povećate nivo testosterona

1. Unosite sva tri makronutrijenta

Ono što jedemo ima veliki uticaj na nivo testosterona, kao i na nivoe drugih hormona.

Zbog toga je potrebno da obratite pažnju na način ishrane. Praktikovanje dijeta, koje ne sadrže sve makronutrijente, ali i prejedanje mogu uticati na nivoe testosterona.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti mogu pomoći u optimizaciji nivoa ovog hormona.

Važno je da birate najbolje izvore ovih makronutrijenata. Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, jaja, ribe, mesa i integralnih žitarica.

2. Vežbajte

Pored brojnih zdravstvenih koristi koje vežbanje ima na čovekovo zdravlje, utiče i na nivo testosterona. Naime, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno vežbaju imaju viši nivo testosterona.

Trudite se da svakodnevno budete fizički aktivni, kako bi svi hormoni bili u ravnoteži, ne samo testosteron.

3. Izbegavajte stresne situacije

Hroničan stres utiče na povećanje kortizola, a povišeni nivoi ovog hormona, mogu sniziti nivo testosterona. Stres i visok nivo kortizola takođe mogu povećati unos hrane, te time uzrokovati povećanje telesne težine i skladištenje štetnih masti oko unutrašnjih organa. A to naposletku takođe može negativno uticati na nivo testosterona.

Trudite se da se što manje izlažete stresnim situacijama, te da praktikujete različite tehnike kontrole stresa, kao što su meditacija, duge šetnje i druženje sa ljudima čija vam energija prija.

4. Unosite dovoljne količine vitamina D

Vitamin D ima različite zdravstvene prednosti, a može i da poveća nivo testosterona. Jedna studija je pokazala da se suplementacijom sa oko 3 000 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3 dnevno povećava nivo testosterona za oko 25%.

Ukoliko mislite da nemate dovoljno vitamina D, konsultujete se sa lekarom o uvođenju ovog suplementa. To je važno naročito tokom jeseni i zime, kada nema dovoljno sučeve svetlosti, koja je potrebna organizmu za proizvodnju ovog vitamina.

5. Koristite različite biljke

Postoje određene biljke koje vam mogu pomoći da optimizujete nivoe ovog hormona. Jedna od njih je ašvaganda.

U okviru jedne studije ispitivano je kakve efekte ašvaganda ima na neplodne muškarce i tom prilikom je ustanovljeno da je ova biljka povećala nivo testosterona za 17%, te broj spermatozoida za 167%. Druga studija je pokazala da ova biljka snižava kortizol za oko 25%, što takođe može pomoći testosteronu.

Đumbir je još jedna biljka koja se često dovodi u vezu sa povećanjem testosterona, međutim sva istraživanja koja su rađena u svrhu provere ove tvrdnje, sprovedena su na životinjama. Potrebno je da se sprovedu istraživanja i na ljudima, kako bi ova tvrdnja u potpunosti bila potvrđena.

6. Izbegavajte jedinjenja slična estrogenu

Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona, pa pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu A, parabenima i drugim supstancama, koje se nalaze u nekim vrstama plastike.

The post 6 PRIRODNIH NAČINA ZA PODIZANJE TESTOSTERONA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.

The post Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Biti iznenađeni takvim odogovorom ili ne? U savremenom svetu preplavljenom digitalnim ekranima i stalnim „PINGom“ i/ili vibracijom obaveštenja, nije iznenađenje da se naša pažnja smanjuje na ništa.

Bilo da sanjarite na poslu ili nesvesno proveravate telefon dok gledate televiziju, može vam se činiti skoro nemoguće zadržati fokus na jednom zadatku tokom dužeg vremenskog perioda — a prema članku Neurona iz 2018., to nije vaša greška: Nakon proučavanja i ljudi i majmuna, istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Kaliforniji, Berkli su otkrili da pažnja pulsira i izlazi četiri puta u sekundi, što znači da se suočavate sa teškom borbom ometanja čak i za nekoliko minuta fokusirane koncentracije.

Naučnici pretpostavljaju da je kraći raspon pažnje dao „pra“ ljudima evolucionu prednost da mogu da nadgledaju svoje okruženje u potrazi za opasnostima. Danas se suočavamo sa mnogo manje pretnji nego naši preci; umesto toga, digitalni uređaji posebno dizajnirani da nam ukradu pažnju infiltrirali su se u naš svakodnevni život. Automatska obaveštenja podstiču interakciju sa tehnologijom u nasumičnim intervalima tokom dana, pripremajući vas za dopaminski udar jakog svetla ili društveno pojačanje.

Ovaj stalni multitasking troši našu sposobnost da filtriramo nebitne informacije. Neizbežno, ovi faktori troše našu sposobnost da se fokusiramo tokom dana, iscrpljujući našu ograničenu pažnju i snagu volje.

Ne bojte se: ovo nije poziv da bacite svoj telefon u okean i izgradite novi život van mreže. Umesto toga, to je poriv da više vodite računa o tome gde je vaša pažnja privučena, tako da možete da se suprotstavite evolucionom instinktu ometanja i namerno se usredsredite na zadatak koji imate.

Šta je tačno raspon pažnje?

Definisano kao „vreme za koje je osoba u stanju da se mentalno koncentriše na određenu aktivnost“, pažnja se odnosi na to gde usmeravamo svoje misli (i koliko dugo).

„Pažnja je vrsta sveobuhvatnog, kolokvijalno korišćenog termina, ali može da znači mnogo, mnogo stvari“, kaže Elizabet Riker, neuronaučnik i autor knjige Pametnije sutra: kako vam 15 minuta neurohakinga dnevno može pomoći da radite bolje, mislite brže i Uradite više. „Kada govorimo o izvršnoj funkciji (formalniji termin za šta pažnja često može da potpadne), ona se sastoji od radne memorije (vaša sposobnost da pređete sa jedne ideje na drugu) i inhibicije (sposobnosti da inhibirate neželjene misli ili ponašanja) .”

Postoji beskonačan broj stvari koje se dešavaju oko nas u svakom trenutku, ali mozak može da obradi samo toliko toga. Da bi ilustrovali kako naš mozak odlučuje na šta da obrati pažnju, psiholozi koriste klasičan primer koktela.

Na ovoj koktel zabavi možete se fokusirati na bilo koji broj stimulansa u prostoriji: muziku koja svira, zvuk zveckanja čaša, osobu koja prolazi ili razgovor koji se odvija iza vas. Zahvaljujući procesima filtriranja u mozgu, obično ćete podesiti osobu ispred sebe, sa okolnim prizorima i zvucima koji se zamućuju u puku pozadinsku buku. Ali recimo da neko prođe i kaže tvoje ime. Iako ranije niste obraćali pažnju na njihov razgovor, on sada dolazi u fokus kada osoba ispred vas bledi u pozadini.

Naravno, za nekoga sa poremećajem hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili poremećajem iz spektra autizma (ASD), ovaj proces može biti teži. Oba uslova predstavljaju izazove sa funkcionisanjem izvršne vlasti, što uključuje pažnju i fokus. Ovo može biti dodatno pojačano preosetljivim senzornim sistemima, koji olakšavaju fokusiranje na određene zvukove i stimulanse u okruženju i teže isključuju druge.

Kako tehnologija ometa našu pažnju.

Najočigledniji primer kako tehnologija privlači našu pažnju je putem „push“ obaveštenja. Pingovi (zvukovi) i iskačući prozori nas odvraćaju od trenutnog zadatka u naše fidove ili prijemno sanduče. Posle nekog vremena, navika postaje toliko ukorenjena da nam ovi podsetnici nisu potrebni da bismo posegnuli za našim uređajima.

U studiji iz 2015. koju je objavio Computers in Human Behaviors, polovina ispitanika izjavila je da je iskusila „fantomske telefonske signale“ (tj. kada mislite da ste čuli ili osetili telefon, ali niste) barem jednom nedeljno, dok ih je do 63% iskusilo mesečno.

Istraživači su teoretizirali da je to zbog toga što mozak koristi šeme ili okvire za tumačenje složenih informacija. Mozak se oslanja na primere iz prošlosti da bi tumačio nove informacije. Dakle, ako redovno čujete i vidite obaveštenja sa svog telefona, mozak može pogrešno da pripiše drugu vrstu unosa (recimo, zvuk komšijske televizije) vašem telefonu. Studija je takođe otkrila da sa više upotrebe telefona dolazi i više fantomskih telefonskih signala.

U pregledu časopisa Jejl za biologiju i medicinu iz 2019. godine, istraživači su otkrili da čak i najzdraviji mozak može da propusti velike razlike između dve slike kada ih prekine blesak svetlosti. Oni pretpostavljaju da slična ometanja (recimo, iskačuće upozorenje ili druga digitalna obaveštenja) takođe imaju mogućnost da potpuno skrenu vašu pažnju.

Kako poboljšati raspon pažnje.

Jasno je da naše društvo ima ozbiljan problem sa pažnjom. Nemogućnost fokusiranja može smanjiti vašu produktivnost na poslu, otežati obavljanje ličnih poslova, pa čak i uticati na vaše odnose (ako ste ikada bili usred priče svog prijatelja ili ste posegnuli za telefonom tokom večere sa partnerom , znate da je rezultat manje nego poželjan).

Srećom, nedavna istraživanja pokazuju da postoje naučno dokazani načini da ostanete prisutniji i fokusiraniji.

1. BICOM TERAPIJA – ELIMINISANJE ELEKTRO SMOGA-STRESA

Kod nas u poliklinici nakon BICOM dijagnostike i uvida u rezultate – možemo izmeriti i novo Vaše izloženosti oksidativnom smogu, odnosno stresu. Vrlo često nismo svesni koje posledice telefon, TV, ruter, bluetooth…imaju štetan uticaj na nas. Manifestuje se kao rasejanost, nedostatak pažnje, poremećen fokus, stres, zaboravnost, loš san.

Tada nastupa BICOM terapija koja Vas rešava svih oksidativnih toksina i vraća Vaše telo, um u prvobitno, odnposno detoksikovano stanje. Vaše je da se udobno smestite u fotelju i date poverenje ovoj metodi. Za posledicu ćete u početku osetiti veliku potrebu za spavanjem, što je pravi dokaz da telo dobro reaguje na program. Odnosno da se rešava toksina, a samim tim i daje primat odmoru, što je telu najpotrebnije. U prevodu – da napuni baterije.

2. Ograničite koliko često menjate zadatke.

Studija Harvard Business Reviev pokazala je da prosečan radnik menja zadatke 1.200 puta dnevno. Ovo uporno skakanje sa jedne stvari na drugu može imati štetne efekte na naš fokus i performanse.

Primer: Opservaciona studija iz 2005. godine pokazala je da su kancelarijski radnici u proseku proveli samo 11 minuta radeći na jednom projektu pre nego što su prešli na drugi. Nakon prekida, učesnicima je trebalo u proseku 25 minuta i 26 sekundi da nastave sa radom, tek nakon što su prebacili fokus na u proseku 2,2 druga zadatka.

Pokazalo se da ovo dosledno prebacivanje između zadataka značajno smanjuje kvalitet i efikasnost vašeg rada, u onome što istraživači nazivaju „efekat troškova promene“.

Nešto od ovoga je neizbežno i ugrađeno u prirodu posla. U članku Frontiers In Psichologi, istraživači primećuju da „Ova digitalizacija posla sada vezuje sposobnost [radnika] da obavljaju u velikoj meri njihovu sposobnost da se intenzivno fokusiraju na male delove, a zatim „hiper-skoče“ da se fokusiraju na drugi zadatak bez prelaska preko kognitivnog hlađenja ili zagrevanja potrebno da bi se njihov tok misli ponovo konfigurisao sa jednog zadatka na drugi.“

Iako postoji malo istraživanja o popularnim strategijama kao što je blokiranje vremena, jedna studija objavljena u Neuropsichologi otkrila je da pauziranje između dva zadatka smanjuje i vreme koje je potrebno da se pristupi drugom zadatku i broj napravljenih grešaka. Dakle, ako morate da šetate između zadataka, razmislite o tome da se zaustavite da biste udahnuli između svakog od njih — to bi vam moglo uštedeti vreme i poboljšati vašu preciznost na duži rok.

3. Nemojte obavljati više zadataka.
Odavno znamo da multitasking ne funkcioniše, ali istraživanja pokazuju da su za one koji često obavljaju više zadataka, nedostaci dugotrajni (i mogu uticati na performanse čak i kada ne rade više zadataka).

U studiji Psiholoških i kognitivnih nauka iz 2009. godine koja je procenjivala preko 200 studenata, pokazalo se da su ljudi koji obavljaju više zadataka više ometeni nerelevantnim informacijama na ekranu, manje sposobni da filtriraju nebitna sećanja na prošle eksperimente i primere, sporiji da reaguju kada su prisutne ometajuće informacije , i sporije da reaguju kada se od vas traži da promenite zadatke – nešto što ćete zapamtiti kada sledeći put otvorite TikTok ili Tvitter dok gledate TV.

4. Meditirajte.

Meditacija može da promeni hemiju vašeg mozga i ima niz vrednih prednosti: uključujući poboljšanu pažnju. Iako je održavanje redovne prakse meditacije idealno, pregled Frontiers in Human Neuroscience iz 2019. otkrio je da čak i samo jedna desetominutna vođena meditacija može poboljšati vašu sposobnost da duže obraćate pažnju.

5. Jedite hranu koja podržava mozak.

Iako ne postoji magična pilula koja će vas dovesti u zonu, postoji istraživanje koje povezuje određenu hranu sa poboljšanom pažnjom i kognitivnim funkcijama. Evo nekoliko:

Pregled literature objavljen u Journal of the European Behavioral Pharmacologi Societi otkrio je da kofein poboljšava pažnju i na jednostavne i na složene zadatke.
Čak je i čokolada bila povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom (nezavisno od drugih navika u ishrani) kod zdravih odraslih osoba u velikoj studiji apetita iz 2016.

Ako tražite brz način da ove hranljive materije koje podržavaju mozak uključite u svoju dnevnu rutinu, razmislite o dodatku ciljanog fokusa.

6. Procenite sami – POSTAVITE TARGETE.

Kada pokušavamo da obratimo pažnju, koristimo mnogo noviji deo našeg mozga: prefrontalni korteks. Glukoza, prosti šećeri, glavni su izvori energije za mozak. Služi kao sirovina koje mozak koristi za stvaranje ATP-a, koji obezbeđuje energiju za mnoge metaboličke procese. Kada obraćamo pažnju, koristimo određene mreže koje su mnogo skuplje u smislu glukoze od drugih delova našeg mozga.

Dok su neke funkcije (npr. bežanje od opasnosti) unapred programirane i lako im je pristupiti, sposobnost fokusiranja tokom dužeg vremenskog perioda je veoma složena. Sa ovom složenošću dolazi i varijabilnost—tj. pažnja je veoma promenljiva, menja se tokom dana i zavisi od vašeg raspoloženja i ukupnog zdravlja.

Da biste bolje razumeli svoj raspon pažnje, Ricker preporučuje da vodite dnevnik rada. Odvojite određeno vreme da završite posao i postavite tajmer. Kada vreme istekne, ocenite sebe da li ste završili zadatak, koliko ste bili fokusirani i da li ste bili u stanju toka.

Vremenom ćete početi da prepoznajete obrasce u svojim uspesima – na primer, da li ste produktivniji u određeno doba dana ili u određenom okruženju. Osim toga, dnevnik vaših dobrih dana može biti motivirajući.

TU SMO ZA VAS!

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post 6 stvari za bolji fokus appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Sa dugim nizom godina menstrualnih ciklusa „ispod kaiša“, dolazimo i do epizode kada se sa time pozdravljamo. Čini se i čudnim i na nekim način smešnim, ali za mnoge žene, ideja o životu bez mesečnih grčeva, žudnje za hranom i promena raspoloženja može zvučati ništa drugo do olakšanje.

Međutim, pre nego što osetite olakšanje, moraćete da doživite menopauzu – simptome i sve ostalo.

Kratki osvrt: Menopauza je period u životu žene kada se menstruacija završava – javlja se 12 meseci nakon poslednje menstruacije.

Obeležava ga prirodni pad reproduktivnih hormona (estrogena i progesterona) koje proizvode jajnici. Kolektivno, godine koje su dovele do tačke menopauze poznate su kao perimenopauza, ili tranzicija u menopauzia.

Hormonske promene koje se dešavaju tokom ovog vremena odgovorne su za naporne simptome kao što su talasi vrućine, anksioznost i problemi sa spavanjem, tek da pomenemo neke.

Menopauza je sasvim normalna i prirodna.

Ali čak i dalje, to može biti zbunjujuće vreme za mnoge žene, posebno ako nikada nisu razgovarale sa prijateljicama ili rođacima o tome. Nažalost, razgovori o menopauzi su prilično ograničeni – što znači da postoji mnogo mitova i zabluda. Da bismo vam pomogli da se snađete u ovoj velikoj (i neizbežnoj!) životnoj tranziciji, razotkrivamo neke od najčešćih mitova o menopauzi, uz pomoć lekara i zdravstvenih stručnjaka.

Mit: Menopauza (i simptomi) uvek počinje u vašim 50-im godinama.

Iako je tačno da je prosečna starost menopauze 51 godina, „normalni“ raspon za menopauzu je veći nego što mislite – ona je između 45 i 55 godina. (Ovo je nezavisno od starosti u vašoj prvoj menstruaciji i trudnoće, kao i istorije kontrole rađanja.) ​​Štaviše, promene menstrualnog ciklusa i rani simptomi mogu se pojaviti i u kasnim 30-im ženama [izazivajući različite simptome].

Neki faktori, uključujući pušenje ili prethodnu histerektomiju (uklanjanje materice) mogu dovesti do menopauze u mlađoj dobi, [dok] uklanjanje jajnika u bilo kom dobu dovodi do trenutne menopauze. Inače, porodična istorija može igrati ulogu u doba prirodne menopauze ili menopauze bez specifičnog uzroka.

Simptomi menopauze traju zauvek.

Srećom, ovo je laž. Kao što je ranije pomenuto, menopauzu karakteriše pad nivoa estrogena. Tokom ovog vremena, osetićete simptome menopauze dok vaše telo polako pokušava da povrati ravnotežu. Međutim, pošto se ova tranzicija dešava sporo, simptomi se često zadržavaju neko vreme – ali ne zauvek. U proseku, simptomi traju četiri i po godine nakon poslednje menstruacije (i oko sedam godina ukupno).

Pored toga, najproblematičniji simptomi imaju tendenciju da budu najuočljiviji tokom prvih nekoliko godina tranzicije, [na kraju] se s vremenom smanjuju, dodajući da su svi različiti, tako da je nemoguće predvideti koliko dugo će simptomi menopauze trajati za svakog određenog pojedinca.

Ali imajte na umu: Vaše životne navike mogu igrati ulogu. Redovna fizička aktivnost može umanjiti ozbiljnost simptoma menopauze. Sa druge strane, navike poput pušenja cigareta i pijenja alkohola zapravo mogu povećati učestalost i težinu simptoma. Takođe je utvrđeno da emocionalni stres pogoršava simptome menopauze. Ipak, nikada nije kasno da fino prilagodite svoje navike u ime upravljanja menopauzom.

Mit: Ako ste izostali nekoliko menstruacija, u menopauzi ste.

Da biste se smatrali u menopauzi, morate da ostanete bez menstruacije jednu punu godinu. Međutim, tokom perimenopauze, uobičajeno je da imate preskočene ili neredovne menstruacije nekoliko meseci ili godina, dodaje ona. Nepravilnost ciklusa u ovoj fazi je zbog varijabilnosti i nedoslednosti [funkcionisanja] jajnika.

Mit: Menopauza je bolest.

Ne, ne, i ne. Nije neuobičajeno da se o menopauzi govori kao da je poremećaj ili bolest. I dok tipični simptomi mogu poremetiti svakodnevni život, to je sve samo ne bolest. To je prirodna tranzicija kroz koju će proći svaka žena, baš kao i pubertet. [Medicinski profesionalci u Ženevi] vide menopauzu kao početak druge polovine života, za koju očekujemo da će biti ispunjena i živahna uz pravi pogled i podršku.

Mit: Žene moraju samo da se nose sa simptomima menopauze.

Društvo je naučilo mnoge [žene] da trpe i to podnose. Međutim, sa više dostupnih prirodnih rešenja na recept, moguće je minimizirati uticaj simptoma i napredovati tokom tranzicije menopauze. Žene ne moraju da čekaju da leče simptome menopauze dok ne postanu nepodnošljive. Zato je od ključnog značaja da redovno posećujete svog ginekologa, bez obzira na godište

Mit: Menopauza izaziva samo valunge.

Netačno. Dok su talasi vrućine „klasični“ simptomi, menopauza može uticati na temperaturu vašeg tela na bezbroj načina. Nakon bljeska vrućine, možete osetiti hladnoću dok znoj isparava. Ovo može da preraste u naizmenične osećaje toplote i hladnoće, što rezultira fenomenom „pokriva se, pokrije“ noću. U drugim slučajevima, neke žene doživljavaju hladne talase bez ikakvih vrućina. Sve ovo potiče od hipotalamusa, dela mozga koji zbog hormonalnih promena neadekvatno reaguje na male promene temperature jezgra tela.

Mit: Nema menstruacije znači nema grčeva.

Ovo nije najbolja vest, ali je korisno znati u šta se upuštate. Tokom perimenopauze moguće je doživeti grčeve u karlici čak i ako nemate menstruaciju, materica je napravljena od snažnog mišićnog tkiva koje može da se stisne i skuplja, kako funkcija jajnika opada. Međutim, ako i dalje imate grčeve uprkos tome što nemate menstruaciju, preporučuje se da posetite svog lekara radi ginekološke procene, za svaki slučaj. Ako sve izgleda dobro, možete koristiti uobičajene lekove za grčeve (mislite: ibuprofen, jastučići za grejanje, itd.), ali i niz homeopatskih rešenja za to stanje,  da biste dobili olakšanje.

Mit: Ne možete zatrudneti neposredno pre menopauze.

Iako plodnost opada kako starite, to ne znači nužno da trudnoća ne dolazi u obzir. To je zato što i dalje možete ovulirati tokom perimenopauze, čak i ako imate preskočene ili neredovne menstruacije. Dakle, neplanirana trudnoća je realna mogućnost, čak i ako ste blizu menopauze.

Da biste sprečili neželjenu trudnoću, i dalje ćete morati da koristite „zaštitu“ dok ne prođete godinu dana bez menstruacije – što je, opet, zvanična definicija menopauze. Ovo može biti posebno važno za svakoga ko ima hronična oboljenja kao što su srčana oboljenja, hipertenzija ili dijabetes, koji mogu predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike kod trudnica.

Mit: Ne možete koristiti pilulu nakon 35 godina.

Ovo je mit! Osim ako ne pušite cigarete ili imate određena medicinska stanja, možete koristiti nisku dozu pilule za kontrolu rađanja da biste upravljali simptomima tokom perimenopauze. Pored toga, možete nastaviti da uzimate pilulu do 55. godine, jer „sadrži estrogen i progestin, koji mogu da uravnoteže hormone, kontrolišu cikluse i obezbede kontracepciju. Ali uvek, uvek razgovarajte sa svojim lekarom, koji može da potvrdi da li je ovo pravi potez za vas.

MENPAUZA I HOMEOPATIJA

U menopauzi možete pomoći dosta sebi korišćenjem biljaka i prirodnih preparata. Otrkivamo vam 5 najdragocenijih preparata.

ŽALFIJA TERA VALUNGE

Žalfija se tradicionalno koristi za ublažavanje talasa vrućine, tj. valunga. Bogata je taninima, zahvaljujući kojima smanjuje preterano lučenje telesnih sokova. Osim valunga, može da ublaži i noćno znojenje i obilne menstruacije. Potopite 1–4 g suve žalfije u ključalu vodu i pijte tri šolje dnevno. Čaj od žalfije ponekad izaziva nadraženost usta, pa ako vam se to desi, pijte više vode tokom dana. Žalfija može i da smanji apsorpciju kalcijuma i gvožđa, pa napravite pauzu od dva sata između dve doze.

SOJA UBLAŽAVA SIMPTOME

Proizvodi od soje glavni su izvor fitoestrogena, biljnih jedinjenja koja imaju blago estrogeno dejstvo na organizam. Oni mogu da ublaže simptome menopauze i da štite od nekih zdravstvenih problema koji prate menopauzu. Uzimanje sojinih fitoestrogena u količinama većim nego onima u hrani može da izazove probleme kod žena koje pate od nekih oboljenja ili uzimaju određene lekove. Zato se prvo konsultujte s lekarom.

KANTARION BRIŠE NERVOZU

Osim valunga, noćnog znojenja i nesanice česti simptomi menopauze su i depresija i uznemirenost. Valunge i znojenje ublažava cimicifuga, poznatija kao ženski koren, dok kod emotivne rastrojenosti pomaže kantarion. U dogovoru s lekarom možete da uzimate suplemente koji se kupuju u apotekama.

CRVENA DETELINA SREĐUJE HORMONE

Najnovija istraživanja pokazuju da listovi crvene deteline sadrže fitoestrogene slične onima u soji. Međutim, klinička testiranja dejstva fitoestrogena u crvenoj detelini dala su kontradiktorne rezultate, pa je neophodno još istraživanja. Smatra se da bi ova biljka mogla da spreči pogoršanje stanja kardiovaskularnog sistema i kostiju, kojima su izložene mnoge žene posle menopauze. U dogovoru sa lekarom uzimajte preparate na bazi izoflavona crvene deteline u dozama 40–86 mg dnevno.

MATIČNJAK ZA BOLJI SAN

Matičnjak je idealan za žene koje su zabrinutije i osetljivije na stres, tokom menopauze. Pošto opušta, može da pomogne i protiv poremećaja sna. Matičnjak umiruje i poboljšava raspoloženje kada imate osećaj da ste potonuli. Koristi se i za poboljšavanje umnih sposobnosti, a preliminarna istraživanja ukazuju da je odličan za pamćenje i koncentraciju. Potopite u ključalu vodu 1–2 kašičice svežih nadzemnih delova matičnjaka. Pijte po jednu šolju dva-tri puta dnevno, a poslednju dozu uzmite 60 minuta pre spavanja. Pošto može da utiče na dejstvo nekih lekova, posavetujte se s lekarom pre uzimanja.

Kod nas možete zakazati pregled, kako bi Vas infotmisali o homeopatskom pristupu ublažavanja simptoma menopauze, ali i odlaganja te neminovne epizode. Kvantna medicina za imperativ ima poboljšanje kvaliteta života, samim tim kod nas mnogo pacijenata dolazi da se reši loših navika (cigareta, alkohola, lošeg načina ishrane, problem kilograma… loš san) što automatski utiče i na same simptome menopauze, kao što je gore već navedeno.

Našim BICOM terapijama vas dosta brže i kvalitetnije dovodimo u što zdravije stanje tela.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može puno pomoći kako da vam olakšamo proces menopauze i neometano vodite što kvalitetniji život!

U samom centru Niša

The post MENOPAUZA – mitovi appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Kada smo pod stresom, brigama, pritiskom… generalno imamo dve polarne suprotne reakcije na hranu. Ili se prejedamo ili jednostavno prestanemo da jedemo.

Dok većina ljudi povezuje stres sa prejedanjem i debljanjem, gubitak težine pod stresom je takođe uobičajen. Gubitak težine može zvučati kao pozitivna komponenta stresa, ali nije.

Značajan gubitak težine od stresa može dovesti do problema kao što su nedostatak ishrane, slabost, gubitak mišića i još mnogo toga. Dakle, ako ste na strani spektra gubitka težine od stresa, anksioznosti, briga, šta možete učiniti povodom toga?

Simptomi gastrointestinalnog distresa i IBS-a obično dovode do smanjenog unosa hrane, što zauzvrat dovodi do gubitka težine.

-Stres može izazvati anksioznost i depresiju
Hronični stres može dovesti do mnogih psiholoških poremećaja, uključujući i opšti anksiozni poremećaj. I opšti anksiozni poremećaj i manje ozbiljni nivoi anksioznosti često dovode do gubitka težine.

Anksioznost nije jedini rezultat stresa; stres je takođe povezan sa razvojem depresije. Za neke ljude, depresija može uzrokovati smanjenje apetita, što može dovesti do gubitka težine.

Stres može dovesti do više aktivnosti
Kada smo pod stresom ili uznemireni, pokret uvek pomaže, hodanje, trčanje, joga, kretanje tela na bilo koji način.
Poznato je da fizička aktivnost smanjuje stres, a istovremeno poboljšava raspoloženje i samopouzdanje. Osim toga, nervozni pokreti poput vrpoljenja, drhtanja nogu, pejsinga i još mnogo toga obično su povezani sa stresom. U mnogim situacijama, upotreba fizičke aktivnosti u borbi protiv efekata stresa je zdrava i preporučljiva. Ali ako ste previše aktivni, posebno dok ne jedete dovoljno, to može brzo dovesti do značajnog gubitka težine pod stresom.Stres vas može učiniti previše iscrpljenim da biste jeli. Poznajemo svi stres i anksioznost dovoljno dobro da smo doživeli više od  poštenog dela besanih noći ležeći u krevetu, iznutra izbezumljeni. Svi smo bili tamo u nekom trenutku.
Poznato je da stres uzrokuje smanjeno trajanje sna i povećane poremećaje sna.

Kako se nositi sa gubitkom težine pod stresom, brigom, anksioznošću?

Hrana je zaista lek, i iako je lek za telo, takođe je lek za isceljenje uma.

5. Uvek napunite gorivo nakon vežbanja

Pojedite nešto čim završite sa vežbanjem, da ne zaboravite. Ovo ne mora da bude veliki obrok, ali se fokusirajte na hranu sa visokim sadržajem proteina ili ugljenih hidrata, kao što su avokado, orasi, jogurt, banana, jabuka sa puterom od oraha, kolači od pirinča ili proteinski smoothie.Možete čak kupiti i gotova proteinska pića u prodavnici, kako biste to učinili što jednostavnijim.

Jedenje nakon vežbanja će pomoći u sprečavanju gubitka težine pod stresom, a ima i drugih prednosti, kao što je povećana sinteza mišićnih proteina, smanjena razgradnja proteina i efikasnije obnavljanje mišića.

6. Odmorite se i oslobodite se stresa

Zakažite jedan sat dnevno gde ćete se fokusirati na uklanjanje stresa. Znamo da je to ponekad nemoguće, posebno kada imate milju dugu listu obaveza, ali jedan sat je tako mali deo vašeg dana. Čak i ako to znači da ćete se probuditi sat ranije da biste imali više vremena u danu, odlaganje vremena koje je samo da biste se usredsredili na uklanjanje stresa je veoma važno.

Evo nekoliko načina na koje možete svakodnevno da se oslobodite stresa:

• Provedite vreme napolju: Provođenje vremena uronjeno u prirodu smanjuje stres i anksioznost i poboljšava opšte zdravlje, čak i ako je to samo 20 minuta.
• Vežbajte jogu: Ima toliko prednosti joge, uključujući smanjenje stresa. Zavolećete da tonete u opuštajući restorativni ili jin tok na kraju dugog dana.
• Vežbajte brigu o sebi: Postoji toliko mnogo korisnih navika za negu sebe koje možete praktikovati svakodnevno. Jedna od , svima, omiljenih je sparna topla kupka sa svećama u kombinaciji sa inspirativnom literaturom.
• Oslobodite svoju kreativnost: Kreativnost smanjuje nivoe kortizola. Crtajte, slikajte, popunite bojanku, napišite pesmu itd.

7. Dođite do korena problema

Iako će vam svi ovi saveti pomoći da se izborite sa gubitkom težine od stresa, morate doći do korena svog stresa. Obično, da biste bili pod stresom dovoljno dugo da izazovete gubitak težine pod stresom, nešto mora da ima prilično veliki uticaj na vaš život. Da li je to dugoročni projekat za rad? Nova životna situacija? Nezdrava veza? Stalno imate previše toga na leđima.

Ako gore navedeni saveti i druge promene načina života i metode upravljanja stresom ne pomognu, možda je vreme da razmotrite druge potencijalne uzroke gubitka težine.
Tačnije, obratite se stručnoj osobi. Lekaru, nutricionisti, psihoterapeutu.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može demistifikovati i uzroke stresa!
Uz adekvatan pristup/pregled, garantujemo Vam nalaženje uzroka i pravilnu terapiju! 

U samom centru Niša

Učitelj Tasina 9a

zakazati termin na:

office@longavita.rs

069 1122358 | 018 307 251

The post Gubitak težine pod stresom? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Evo naših Bahovih cvetnih kapi za smanjenje stresa, panike i brige

U ovakvim vremenima nije neobično da nivoi stresa i anksioznosti rastu. Trenutno je u vazduhu mnogo negativnosti i to kod mnogih može izazvati paniku i strah. Ako se osećate uznemireno, pod stresom ili zabrinuto, zašto ne probate neke Bahove cvetne kapi?!

Bahovo cveće je fantastično za emocionalno isceljenje jer se bavi mnogim negativnim osećanjima, uključujući nesreću i strah od nepoznatog. U ovom blogu objašnjavamo šta su Bahovi cvetni lekovi, kako deluju i zašto su jedni od najboljih lekova za paniku, stres i anksioznost.

Šta su Bahovi cvetni lekovi?

Čini se da osećaj nesreće, straha i brige stvara fizičke simptome u telu.

Dr Bah je želeo da pronađe nežan i neinvazivan pristup da izleči svoje pacijente. I sam je uživao u šetnji prirodom i primetio je da pojedine biljke imaju sličnu energiju kao i njegovi pacijenti. Dr Bah je otkrio da određeno cveće i biljke imaju isceljujuću moć da ublaže emocionalne simptome.

Počeo je da pravi lekove od cveća koje je sakupio i testirao ih na svojim pacijentima. Rezultati su bili izvanredni; kada im je dao cvetni lek, njegovi pacijenti su počeli da se oporavljaju, prvo emocionalno, a zatim su i fizički simptomi nestali.

Kako funkcionišu Bahovi cvetni lekovi?

Lekovi Bahovog cveća su kategorisani u sedam emocionalnih grupa:

• strah
• neizvesnost
• apatija/nedostatak interesovanja za život
• usamljenost
• preosetljivost
• malodušnost ili očaj
• preterana briga za dobrobit drugih

Deluju tako što proteruju negativne emocije tako da se ravnoteža u umu i telu može vratiti. Lekovi čine da se osećate mirnije i srećnije, omogućavajući vašem telu da se samo izleči. Svaki cvetni lek je povezan sa emocijom; uzimanje leka može vam pomoći da prevaziđete određenu situaciju ili strah povezan sa tom emocijom. Neke od emocija  kojima Bachove kapi mogu pomoći uključuju:

• tuga
• napadi panike i anksioznost
• emocionalna ishrana
• briga o sebi
• ljutnja i ozlojeđenost
• trauma
• nedostatak fokusa

Bahovo cveće za paniku i strah

• Aspen je kada se osećate uplašeno bez posebnog razloga, kao što je strah od nepoznatog.
• Mimulus je indikovan za određeni strah kao što je bolest ili gubitak posla.
• Beli kesten pomaže kada vam je um opterećen ili preopterećen.Bahovo cveće protiv stresa

Rescue je, takođe, najbolji lek za stresne situacije u kojima se osećate preopterećeno i vaše emocije su van kontrole.

Bahovo cveće za anksioznost i brigu

• Impatiens je za one koji su uznemireni kada su bolesni i žele brz oporavak.
• Mimulus je indikovan kada se osećate anksiozno i zabrinuti zbog određene stvari kao što je bolest ili nemogućnost da izađete napolje.
• Rescue lek je savršen za trenutke kada ste pogođeni anksioznošću i kada vam srce ubrzano kuca. Smiruje vaš nervni sistem.
• Beli kesten je za negativno „brbljanje“ uma, pomaže vam da se opustite.

Kod nas možete zakazati pregled i uz stručnu i moralnu podršku, sa jasno izolovanim vašim „cvetovima“ dođete do balansa, mirnog sna…a samim tim i fizičko stanje organizma dovedete u red.

U samom centru Niša

The post Ovo umiruje anksioznost, brigu, stres! appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Visoko prenosiv Omicron soj COVID-19 izaziva neviđen nalet infekcija širom sveta.

Prikupili smo najnovije stručne informacije o ovoj varijanti i nastavićemo da se edukujemo kako više informacija bude dostupno.

Šta je soj Omicron?

Omicron soj COVID-19 SZO je nazvala sojem koji izaziva zabrinutost na osnovu dokaza da ima nekoliko mutacija koje mogu uticati na to kako se ponaša. Postoje dosledni dokazi da se Omicron širi znatno brže od Delta varijante u zemljama sa dokumentovanim prenosom u zajednici, sa vremenom udvostručavanja od 2-3 dana. Ukupan rizik vezan za ovaj novi soj ostaje veoma visok.

Kako se razvio soj Omicron?

Kada virus široko cirkuliše i izaziva brojne infekcije, povećava se verovatnoća da virus mutira. Što više mogućnosti za širenje virusa ima, to je više mogućnosti da se podvrgne promenama. Nove varijante kao što je Omicron su podsetnik da je pandemija COVID-19 daleko od kraja.

Gde je prisutan soj Omicrona?

Omicron je sada otkriven u većini zemalja, nakon što je prvi put otkriven u Južnoj Africi u novembru 2021.

Da li je soj Omicrona zarazniji?

Da, Omicron soj je zarazniji od prethodnih varijanti. Međutim, ili vakcinacija ili preduzimanje mera predostrožnosti kao što su izbegavanje prepunih mesta, držanje distance od drugih i nošenje maske su od ključne važnosti za sprečavanje širenja COVID-19, a znamo da su ove akcije bile efikasne protiv drugih sojeva.

Kako mogu da zaštitim sebe i svoju porodicu od Omicron soja?

Najvažnija stvar koju možete da uradite je da smanjite rizik od izlaganja virusu. Da biste zaštitili sebe i svoje voljene, obavezno:

• Nosite masku koja vam pokriva nos i usta.
• Uverite se da su vam ruke čiste kada stavljate i skidate masku.
• Držite fizičku udaljenost od najmanje 1 metar od drugih.
• Izbegavajte loše provetrene ili pretrpane prostore.
• Otvorite prozore da biste poboljšali ventilaciju u zatvorenom prostoru.
• Redovno perite ruke.
• Vakcina (kao svojevoljni izbor)

Omicron je zarazniji i brže se širi, ali na svu sreću postoje indicije da ostaje u grlu i nosu, manje napada pluća, on se menja, menja i neke svoje osobine što se tiče organa koje napada. Dobro je da se sklanja od pluća, što je bio glavni problem sa delta sojem. 

POST-COVID TERAPIJA BIOREZONANTNOM METODOM

Sve veći broj naših pacijenata dolazi sa potrebom za post-kovid lečenjem.
Najizraženije posledice kovida su umor, otežano disanje, zaboravnost, poremećeni receptori čula (hrana ima drugačiji ukus/miris), bolovi u grudima, zglobovima…

Biorezonantna metoda je dala izuzetne rezultate kada je u pitanju vraćanje kvaliteta života ugrožen nakon kovida.

BICOM biorezonantnom metodom moguće je otkriti stvarne, ali i često prikrivene uzroke/posledice bolesti.

Nakon uzete detaljne anamneze i urađenog testiranja na Bicom aparatu, lekar – terapeut pravi terapijsku šemu za svakog pacijenta ponaosob. Broj terapija je individualan i zavisi od opšteg stanja organizma, tegoba koje tretiramo i saradnje sa pacijentom. Terapija se doživljava kao prijatna i potpuno je bezbolna. Cilj terapije je da se umanje svi uticaji koji izazivaju bolest i tako ponovo aktiviraju sopstvene odbrambene snage.

Prve terapije podrazumevaju eliminisanje energetskih blokada a u narednim se deluje na aktiviranje rada organa za izlučivanje koji, uz pomoć programa za detoksikaciju, počinju da izbacuju nagomilane toksine iz tela. Iz tog razloga, neophodno je da pacijent svakodnevno unosi minimum dva litra slabomineralne vode, kako bi se toksini uspešno izbacili iz organizma.

Kako izgleda terapija?

Terapije traju 30-60 min.Bezbolne su i komforne. Rade se u intervalu 7 – 14 dana. Neki terapijski programi mogu da se rade svakog dana. Pacijent sedi ili leži, može da čita, sluša muziku ili da se opušta u smirujućem ambijentu. Leđima je, preko svoje odeće,  prislonjen na elektrodu putem koje prima terapiju, a lekar-terapeut postavlja na telo pacijenta elektrode preko kojih aparat uzima informacije.

Nakon terapije možete osećati umor, pospanost, vrućinu ili hladnoću. To su pozitivni odgovori organizma na terapiju i nestaće brzo.

Bicom dijagnostika i terapija, nema nikakvog štetnog delovanja na čoveka, niti tokom lečenja izaziva bilo kakve nus pojave. Njom se mogu tretirati i bebe, mala deca kao i adolescenti.

Dajte šansu sebi da Vaš proces oporavka bude lakši i brži.
U borbi protiv ove pošasti smo svi zajedno i osećamo privilegiju što mi možemo, zapravo i pomoći!

Nalazimo se u mirnom delu centra. Možete nas lako naći.

office@longavita.rs

069 1122358 | 018 307 251

The post ŠTA ZNAMO O OMICRON SOJU I POST-COVID TERAPIJA BIOREZONANTNOM METODOM appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Ipak poslednje decenije prošlog, a naročito početak 21. veka doneli su i brojna nova oboljenja. Ne mislimo na pandemiju COVID-19 virusa, jer kako istorijsko iskustvo kaže – čak i bez adekvatne vakcine (koju danas ipak imamo) trajanje ovakvih epidemija najčešće je ograničeno na period do četiri kalendarske godine.

Međutim, ono što je obeležilo poslednjih pola veka jeste epidemija masovnih nezaraznih bolesti.  I u svetu i u Srbiji povećana je raprostanjenost kardiovaskularnih i koronarnih oboljenja, malignih bolesti, dijabetesa i cerebrovaskularnih bolesti.

U ovom tekstu izdvojićemo nekoliko najčešćčih modernih bolesti i grupa bolesti.

PREKOMERNA TEŽINA I GOJAZNOST je bolest sama po sebi, a takođe predstavlja i faktor rizika i može biti okidač za čitav niz drugih oboljenja. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, broj gojaznih ljudi se za poslednjih pola veka utrostručio, dok svake godine od posledica gojaznosti u svetu umre tri miliona ljudi.Dijagnostikovanje ovih oboljenja vrši se putem izračunavanja indeksa telesne mase (BMI) – numeričke vrednosti koja se dobija podelom telesne težine i visine osobe.

Ovi parametri međutim nisu dovoljni kako bi se sprovelo adekvatno lečenje i odredila delotvorna dijeta, te je poželjno odrediti precizan odnos mišića i masti, kao i index skeletnog mišića (SMI) – ovi podaci mogu se dobiti merenjem na poesbnoj InBody vagi.

Pored genetske predispozicije, loše i nekvalitetne ishrane i fizičke neaktivnosti, uzrok gojaznosti može biti i intoleranciju na određenu namirnicu koja izaziva usporavanje metabolizma i gomilanje kilograma, kao i loš status hormona i žlezda.

Nutricionistima u ovom slučaju, za uspostavljanje prave dijete, od velike pomoći može biti kvantna (biorezonantna) medicina, koja preciznom dijagnostikom ukazuje na postojeće intolerancije i opterećenja, a kvantnom terapijom ta ista opterećenja uklanja.

Precizan i sveobuhvatan test intolerancije, kao i plan ishrane sačinjen na osnovu takvog testa mogu biti ključni i borbi protiv viška kilograma.

EKCEMI I DRUGE FORME DERMATITISA

– takođe spadaju u bolesti modernog doba. Ekcem je preterana imunološka reakcija kože na uobičajene alergene iz spoljašnje sredine. Ispoljava se kao upalni proces koji prate simptomi crvenila, svraba i isušenosti kože.

Postoje dva glavna tipa ekcema, odnosno dermatitisa: atopijski i kontaktni.

Atopijski ekcem predstavlja prekomernu reakciju na alergene iz spoljašnje sredine poput prašine, grinja ili alergije na prehrambene proizvode.

Kontaktni ekcem se javlja usled dodira sa supstancama na koje postoji preosetljivost, kao što su različite vrste metala, aditivi, deterdženti, sapuni i druga kozmetička sredstva, pa čak i biljke.

Nasledni faktor, ali i prezaštićenost u modernom dobu koja povećava sklonost ka alergijama (alergijski rinitis, astma, osetljivost kože) mogu biti dodatni faktor rizika za pojavu ekcema. Takođe, to mogu biti i određene namirnice koje se unose u organizam.

Baš zbog toga se uspešno lečenje ove moderne bolesti takođe najbolje može sprovesti u kombinaciji grana medicine, dermatologije i kvantne medicine, koja pre samog lečenja može dati dodatne značajne informacije o uzroku bolesti.

PUŠENJE

– i dalje predstavlja jednu od najčešćih bolesti (zavisnosti) modernog doba. Uprkos brojnim antipušačkim kampanjama i sve strožijim zakonskim regulativama vezano za pušenje u zatvorenom i otvorenom javnom prostoru – broj pušača u Srbiji i dalje je visok.

Sa čak 7000 štetnih i preko 50 dokazano kancerogenih sastojaka, pušenje predstavlja bolest zavisnosti koja ujedno i jedan od najvećih faktora rizika za pojavu onkoloških i kardiovaskularnih oboljenja.

Biorezonantna terapija predstavlja izuzetno efikasan vid odvikavanja od pušenja, sa uspešnošću od 70% nakon jednog tretmana, ili čak 98% nakon tri do pet tretmana.

U uspešnom smanjenju i odvikavanju od pušenja, kao i ublažavanju tegoba od značajne pomoći može biti i akupunktura. Osim što pomaže u ublažavanju želje za cigaretama i smanjenju razdražljivosti, ova metoda tradicionalne medicine podstiče obnavljanje plućnog tkiva i detoksikaciju organizma.

ANKSIOZNOST

 – je jedna od sve češćih modernih bolesti čiji su pojedini simptomi deo uobičajenih ljudskih raspoloženja i ponašanja, te se ljudi najčešće teško i relativno kasno odlučuju da zatraže stručnu pomoć.

Ovih dana aktuelan je i termin pandemijska i postpandemijska anksioznost.

Ono što prethodi anksioznosti zapravo jeste konstantno stanje stresa – izazvanog stalno pristunom napetošću, strepnjom ili strahom.

Posledice stresa i ankisoznosti su kako mentalne tako i fiziološke a spisak je dug.

Depresija, dijabetes, srčana oboljenja, čir na želucu, opadanje kose, impotencija…

Iako se pri pomenu anksioznosti i stresa, najpre pomisli na obraćanje za pomoć psihijatru, pa i na komzumiranje određenih medikamenata – u ublažavanju posledica ovih poremećaja uspešnim su pokazale prirodne i neškodljive metode kao što su homeopatija i akupunktura.

Dodatno, uspešnom u oslobađanju od stresa pokazala se i biorezonantna (kvantna) terapija.

BURNOUT SINDROM ili SINDROM SAGOREVANJA

– još jedna je moderna bolest sa kojom se suočavaju ljudi koji žive u gradskoj sredini, ubrzanim dnevnim tempom, opterećeni kratkim vremenskim rokovima, odgovornim pozicijama na poslu.

Na duže staze ovo stanje, koje i samo po sebi predstavlja novu vrstu oboljenja, može biti okidač za čitav niz ozbiljnijih poremećaja i bolesti.

Od nesanice, glavobolje, poremećaja sna, preko čira na želucu do povišenog krvnog pritiska i povećanog rizika za kardiovaskularna oboljenja i pojavu karcinoma.

Pored razgovora sa psihoterapuetom, i kod ove moderne bolesti veoma korisne mogu biti homeopatija i akupunktura, kao i biorezonantna terapija.

Spisak bolesti modernog doba svake godine sve je duži. Čini se da je ipak na ove bolesti najbolje regovati pravovremenim i kombinovanim odgovorom u vidu spoja savremene i tradicionalne medicine, koji ne samo da leči posledice, već otklanja i uzroke bolesti i poremećaja, i vraća naš organizam u stanje prirodnog balansa.

Usluge kvantne (biorezonantne medicine) medicine, dermatologije, nutricionističkog savetovaja, homeopatije i akupunkture, kao i drugih intergrativnih grana, građanima Niša i juga Srbije dostupne su u Poliklinici Longa Vita gde vas čeka tim iskusnih i posvećenih lekara i terapeuta.

Javite se na 0691122358 ili na office@longavita.rs i zakažite pregled.

Sačuvajte zdravlje i povratite svoj balans, kako biste uživali u prednostima modernog doba. 

The post Oboljenja modernog načina života i kako ih nazdravije lečiti appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Izolacija, antikovid mere, socijalna distanca, doveli su prezaštićenosti. Deca su imala smanjenu mogućnost da razviju uobičajenu otpornost na sezonske viruse, a onda je tokom proleća došlo do popuštanja mera, pa smo povećan broj slučajeva sezonskog respiratornog virusa imali i u toku leta.

Kakve će specifične okolnosti biti u narednim mesecima, zavisiće od situacije sa pandemijom, i aktuealnih antikovid mera, ali svakako je pravo vreme da podsetimo glavnih pravila i saveta za jačanje imuniteta kod dece.

Kvalitetni obroci sa više probiotika

Odavno znamo da “zdravlje na usta ulazi”,  ali vrlo su važni razmaci i termini u kojima se taj unos hrane vrši. Prejedanje u jednom delu dana, uz TV ili knjigu, neće ni detetu, kao ni odraslom čoveku doneti mnogo dobroga. Dinamika unosa hrane podjednako je važna kao i njen kvalitet.

Osnovno je pravilo: pet do šest obroka dnevno – tri glavna i dve-tri užine.

Važna je i raznovrsnost ishrane. Nemojte upasti u zamku “dobrog roditelja” i spremati prečesto detetovu omiljenu hranu, što se naposletku svede na par omiljenih jela i dugoročno osiromašuje ishranu deteta i njegov imunitet.

Pokušajte, u skladu sa mogućnostima, da nijedan dan ne prođe bez voća i povrća na stolu jer su karoteni, flavonoidi i ostali fitonutritijenti veoma važni za izgradnju belih krvnih zrnaca, a potom i za poboljšanje imuniteta. U toku zime dodatno je važno izgraditi i ojačati sistem dobrih bakterija u crevima, a pravi način za to je hrana bogata prirodnim probioticima.

Među najboljim prirodnim probioticima su jogurt, kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci, krompir, banane, kombuha.

Ipak, kao i kod odraslih, iako se mogu izvdvojiti generalne preporuke, važno je i kod dece odrediti individualne potrebe, te je uvek dobro periodično se posavetovati sa nutricionistom.

Nutricionističko savetovanje, kao i test intolerancije na hranu građanima Niša i juga Srbije dostupni su u Poliklinici Longa Vita.

Manje nekvalitetne hrane – grickalica, šećera, aditiva

Dokazano je da beli šećer i proizvodi koji ga sadrže u velikoj meri oslabljuju imunitet. Kako bi se šećer metabolisao u organizmu, pa i telu deteta, neophodne su mu hranljive materije. U tom procesu njegove razgradnje troše se korisni minerali iz našeg tela, što lančano dovodi do nutritivnog deficita, a potom i do umanjenog imuniteta.

Takođe, šećer se ne nalazi samo u slatkišima, već ga ima i u pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u energetskim napicima. U njima se pored šećera i drugih štetnih materija nalazi i fosforna kiselina koja utiče na povećano lučenje hormona stresa – kortizola, što takođe oslabljuje inunitet.

Manje sokova više vode

Svi znamo koliko je važna hidratacija, posebno kod dece, tokom toplih letnjih meseci. Međutim, podjednako je važno tu naviku održati i tokom jeseni i zime.

Kada je telo adekvatno hidrirano, može se efikasno osloboditi toksina, uključujući i bakterije koje izazivaju bolest. Voda takođe podržava pravilno funkcionisanje različitih telesnih sistema, uključujući imunološki sistem.

S druge strane, vrlo je važno ukazivati deci na štetnost preterano slatkih i gaziranih napitaka i ne dozvoliti da razviju naviku unošenja istih, jer upravo ovi proizvodi izazivaju zavisnost. Na taj način smanjuje se unos vode, a povećan unos šećera iz sokova utiče na smanjene imuniteta.

O količini vode koja je neophodna za dnevne potrebe u odnosu na telesnu težinu i uzrast govorili smo već detaljno u jednom od naših ranijih tekstova.

Manje antibiotika

Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.

Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.

Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Manje antibiotika

Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.

Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.

Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Higijena

Pravilna higijena ima značajan uticaj na očuvanje zdravlja dece. Tokom jesenjih i zimskih meseci klice su svuda, te mogu mogu brzo preći od kvake na vratima preko ruku do lica, a zatim ući u telo kroz nos, oči ili usta.

Decu svih uzrasta treba podsticati da redovno peru ruke tokom dana. Takođe je važno učiti ih da svoja lica dodiruju što je manje moguće, posebno kada su u blizini druge dece, kao i pre jela.

Opuštanje

Opuštanje nije potrebno samo odraslim osobama koje rade. Deca svih uzrasta takođe mogu biti pod stresom, što može naštetiti njihovom imunološkom sistemu i sposobnosti da se bore protiv virusa. Tokom jesenjkih i zimskih meseci deca su posebno osetljiva na stres zbog kombinacije škole, vannastavnih programa, treniga i drugih obaveza.

Decu bi trebalo ohrabriti da se opuste, posebno kada se osećaju napeto, tužno ili preopterećeno. U takvim trenucima trenucima trebalo bi im omogućiti da u svom prostoru u okviru kuće, tamo gde se osećaju ugodno, pogledaju omiljeni film ili pročitaju novu knjigu.

Opuštanje je važno ne samo za mentalno zdravlje dece svih uzrasta, već i zbog toga što pozitivno utiče i jača njihov imunološki sistem.

Dovoljno kvalitetnog sna

Deca koja ne spavaju dovoljno ili imaju nekvalitetan san, mnogo su podložnija  bolestima.

Zavisno od uzrasta deci je potrebno 10 do 14 sati sna dnevno, ali veoma je važan i njegov kvalitet. Za odgovarajuće lučenje melatonina, hormona sna, potrebno je da dete spava u mraku, bez noćne lampe, upaljenog televizora ili monitora na računaru. Takođe je važno da u sobi nije uključen nijedan električni uređaj kako bi se umanjio “elektrosmog“ (elektromagnetene frekvencije koje emituju uređaji) i na taj način obezbedio kvalitetan san.

Nedostatak sna može urokovati gojaznost, koja i kod dece, baš kao i kod odraslih, dovodi do pada imuniteta.

Boravak na svežem vazduhu  

Sem neophodne prirodne i dnevne svetlosti za sintezu vitamina D, boravak na “spoljnom” vazduhu znatno povećava otpornost detata. Sa druge strane, prekomerni boravak u zatvorenom i sterilnom prostoru bitno umanjuje imunitet. U zavisnosti od uzrasta deteta i vremenskih prilika može se prilagođavati dužina šetnje, odnosno igre na otvorenom, ali dete ne bi trebalo da ima dane koje će od jutra do mraka provesti samo u zatvorenom.

Ukoliko nastavak pandemije donese nova ograničavanja u kretanju, ili onlajn časove i izostanke treninga, deci bi trebalo omogućiti da nadoknade taj manjak boravka na otvorenom.

Svakako, pored objektivnih okolnosti koje važe za svu decu, baš kao i svaki odrasli čovek, svako je dete osobena ličnost, sa svojim individualnim karakteristikama.

Zato su preventivni pregledi i savetovanje sa pedijatrom dobar način da se omogući najkvalitetniji razvoj i rast deteta i održi njegov imunitet i u još jednoj godini pandemije i mesecima koji nam predstoje.

Tim iskusnih pedijatara čeka vas u Poliklinici Longa Vita u Nišu. Kroz programe za zdravu i bolesnu decu, sistematske i kućne preglede, vakcinaciju, lečenje alergija, kao i pulmologiju za decu, zakružili smo sistem brige o odojčadi, deci i adolescentima.

Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs

Za detinjstvo kakvo zaslužuju.

The post Kako sačuvati zdravlje dece tokom jeseni i zime appeared first on Poliklinika Longa Vita.