Izolacija, antikovid mere, socijalna distanca, doveli su prezaštićenosti. Deca su imala smanjenu mogućnost da razviju uobičajenu otpornost na sezonske viruse, a onda je tokom proleća došlo do popuštanja mera, pa smo povećan broj slučajeva sezonskog respiratornog virusa imali i u toku leta.

Kakve će specifične okolnosti biti u narednim mesecima, zavisiće od situacije sa pandemijom, i aktuealnih antikovid mera, ali svakako je pravo vreme da podsetimo glavnih pravila i saveta za jačanje imuniteta kod dece.

Kvalitetni obroci sa više probiotika

Odavno znamo da “zdravlje na usta ulazi”,  ali vrlo su važni razmaci i termini u kojima se taj unos hrane vrši. Prejedanje u jednom delu dana, uz TV ili knjigu, neće ni detetu, kao ni odraslom čoveku doneti mnogo dobroga. Dinamika unosa hrane podjednako je važna kao i njen kvalitet.

Osnovno je pravilo: pet do šest obroka dnevno – tri glavna i dve-tri užine.

Važna je i raznovrsnost ishrane. Nemojte upasti u zamku “dobrog roditelja” i spremati prečesto detetovu omiljenu hranu, što se naposletku svede na par omiljenih jela i dugoročno osiromašuje ishranu deteta i njegov imunitet.

Pokušajte, u skladu sa mogućnostima, da nijedan dan ne prođe bez voća i povrća na stolu jer su karoteni, flavonoidi i ostali fitonutritijenti veoma važni za izgradnju belih krvnih zrnaca, a potom i za poboljšanje imuniteta. U toku zime dodatno je važno izgraditi i ojačati sistem dobrih bakterija u crevima, a pravi način za to je hrana bogata prirodnim probioticima.

Među najboljim prirodnim probioticima su jogurt, kefir, kiseli kupus, kiseli krastavci, krompir, banane, kombuha.

Ipak, kao i kod odraslih, iako se mogu izvdvojiti generalne preporuke, važno je i kod dece odrediti individualne potrebe, te je uvek dobro periodično se posavetovati sa nutricionistom.

Nutricionističko savetovanje, kao i test intolerancije na hranu građanima Niša i juga Srbije dostupni su u Poliklinici Longa Vita.

Manje nekvalitetne hrane – grickalica, šećera, aditiva

Dokazano je da beli šećer i proizvodi koji ga sadrže u velikoj meri oslabljuju imunitet. Kako bi se šećer metabolisao u organizmu, pa i telu deteta, neophodne su mu hranljive materije. U tom procesu njegove razgradnje troše se korisni minerali iz našeg tela, što lančano dovodi do nutritivnog deficita, a potom i do umanjenog imuniteta.

Takođe, šećer se ne nalazi samo u slatkišima, već ga ima i u pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u energetskim napicima. U njima se pored šećera i drugih štetnih materija nalazi i fosforna kiselina koja utiče na povećano lučenje hormona stresa – kortizola, što takođe oslabljuje inunitet.

Manje sokova više vode

Svi znamo koliko je važna hidratacija, posebno kod dece, tokom toplih letnjih meseci. Međutim, podjednako je važno tu naviku održati i tokom jeseni i zime.

Kada je telo adekvatno hidrirano, može se efikasno osloboditi toksina, uključujući i bakterije koje izazivaju bolest. Voda takođe podržava pravilno funkcionisanje različitih telesnih sistema, uključujući imunološki sistem.

S druge strane, vrlo je važno ukazivati deci na štetnost preterano slatkih i gaziranih napitaka i ne dozvoliti da razviju naviku unošenja istih, jer upravo ovi proizvodi izazivaju zavisnost. Na taj način smanjuje se unos vode, a povećan unos šećera iz sokova utiče na smanjene imuniteta.

O količini vode koja je neophodna za dnevne potrebe u odnosu na telesnu težinu i uzrast govorili smo već detaljno u jednom od naših ranijih tekstova.

Manje antibiotika

Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.

Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.

Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Manje antibiotika

Lošu naviku koju u našem društvu imamo kada je naše zdravlje u pitanju, čini se da u nekim slučajevima, zbog povećane brige i bez mnogo razmišljanja o posledicama, prenosimo i na našu decu.

Ta greška je i da pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima, a u praksi se dešavaju situacije da su roditelji nezadovoljni ukoliko dete nakon pregleda lekara ne dobije antibiotik.

Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Higijena

Pravilna higijena ima značajan uticaj na očuvanje zdravlja dece. Tokom jesenjih i zimskih meseci klice su svuda, te mogu mogu brzo preći od kvake na vratima preko ruku do lica, a zatim ući u telo kroz nos, oči ili usta.

Decu svih uzrasta treba podsticati da redovno peru ruke tokom dana. Takođe je važno učiti ih da svoja lica dodiruju što je manje moguće, posebno kada su u blizini druge dece, kao i pre jela.

Opuštanje

Opuštanje nije potrebno samo odraslim osobama koje rade. Deca svih uzrasta takođe mogu biti pod stresom, što može naštetiti njihovom imunološkom sistemu i sposobnosti da se bore protiv virusa. Tokom jesenjkih i zimskih meseci deca su posebno osetljiva na stres zbog kombinacije škole, vannastavnih programa, treniga i drugih obaveza.

Decu bi trebalo ohrabriti da se opuste, posebno kada se osećaju napeto, tužno ili preopterećeno. U takvim trenucima trenucima trebalo bi im omogućiti da u svom prostoru u okviru kuće, tamo gde se osećaju ugodno, pogledaju omiljeni film ili pročitaju novu knjigu.

Opuštanje je važno ne samo za mentalno zdravlje dece svih uzrasta, već i zbog toga što pozitivno utiče i jača njihov imunološki sistem.

Dovoljno kvalitetnog sna

Deca koja ne spavaju dovoljno ili imaju nekvalitetan san, mnogo su podložnija  bolestima.

Zavisno od uzrasta deci je potrebno 10 do 14 sati sna dnevno, ali veoma je važan i njegov kvalitet. Za odgovarajuće lučenje melatonina, hormona sna, potrebno je da dete spava u mraku, bez noćne lampe, upaljenog televizora ili monitora na računaru. Takođe je važno da u sobi nije uključen nijedan električni uređaj kako bi se umanjio “elektrosmog“ (elektromagnetene frekvencije koje emituju uređaji) i na taj način obezbedio kvalitetan san.

Nedostatak sna može urokovati gojaznost, koja i kod dece, baš kao i kod odraslih, dovodi do pada imuniteta.

Boravak na svežem vazduhu  

Sem neophodne prirodne i dnevne svetlosti za sintezu vitamina D, boravak na “spoljnom” vazduhu znatno povećava otpornost detata. Sa druge strane, prekomerni boravak u zatvorenom i sterilnom prostoru bitno umanjuje imunitet. U zavisnosti od uzrasta deteta i vremenskih prilika može se prilagođavati dužina šetnje, odnosno igre na otvorenom, ali dete ne bi trebalo da ima dane koje će od jutra do mraka provesti samo u zatvorenom.

Ukoliko nastavak pandemije donese nova ograničavanja u kretanju, ili onlajn časove i izostanke treninga, deci bi trebalo omogućiti da nadoknade taj manjak boravka na otvorenom.

Svakako, pored objektivnih okolnosti koje važe za svu decu, baš kao i svaki odrasli čovek, svako je dete osobena ličnost, sa svojim individualnim karakteristikama.

Zato su preventivni pregledi i savetovanje sa pedijatrom dobar način da se omogući najkvalitetniji razvoj i rast deteta i održi njegov imunitet i u još jednoj godini pandemije i mesecima koji nam predstoje.

Tim iskusnih pedijatara čeka vas u Poliklinici Longa Vita u Nišu. Kroz programe za zdravu i bolesnu decu, sistematske i kućne preglede, vakcinaciju, lečenje alergija, kao i pulmologiju za decu, zakružili smo sistem brige o odojčadi, deci i adolescentima.

Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs

Za detinjstvo kakvo zaslužuju.

The post Kako sačuvati zdravlje dece tokom jeseni i zime appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Na savete o ovoj temi naići ćete na svakom koraku. Od roditelja, baka, deka, komšija, do brojnih saveta na internetu. U ovom se tekstu nećemo detaljno baviti pojedinačnim savetima, ni receptima za hranljive napitke i obroke (što ćemo ostaviti za sledeći korak i Vaše savetovanje sa nutricionistom) već ćemo se potruditi da u deset tačaka podsetimo na važne elemente izgradnje imuniteta. Kako za decu, tako i za celu porodicu.

Najvažnije je ne smetnuti s uma da jačanje imunog sistema nije jednokratna akcija, već proces koji traje izvesno vreme. Nema tog “smutija” ili suplementa koji će stvoriti imunitet bez dobre rutine na više životnih polja.

Zaštititi decu od susreta sa svim bakterijama i virusima nije realno, ali je mnogo realnije i pametnije ojačati njihov imunološki sistem, kako bi njihov organizam sam mogao da se bori protiv napadača.

1. Manje antibiotika

Greška koju često u našem društvu pravimo i loša navika koje se teško oslobađamo jeste da i pri najmanjoj prehladi, i prvom bolu u grlu – posežemo za antibioticima. Istina je da oni stanje mogu poboljšati, ali istina je i da često mogu da nanesu više štete nego koristi.

Antibiotici nam mogu spasiti život kod bakterijskih infekcija, ali oni upravo i deluju samo na bakterije, dok je većina dečjih bolesti uzrokovana virusima.

Takođe, često uzimanje antibiotika dovodi do rezistencije, odnosno do otpornosti bakterije u našem organizmu na njih.

Istraživanja su pokazala i da antibiotici smanjuju „dobre“ bakterije koje prirodno obitavaju našim crevima, što za posledicu ima upravo slabljenje opšteg imuniteta.

Neretko je pojedinim lekarima “najsigurnije” da deci prepišu antibiotik, ili se pak roditelji osećaju “nesigurno” ako se za antibiotikom ne posegne. Ne ustručavajte se da u razgovoru sa lekarom dođete do odgovora na pitanje – da li je antibiotik zaista neophodan za konkretnu infekciju.

2. Manje loše hrane – grickalica, šećera, aditiva

Mnoge urađene studije potvrdile su da beli šećer i proizvodi koji ga sadrže u velikoj meri oslabljuju imunitet. Kako? Da bi se šećer metabolisao u organizmu, pa i telu deteta, neophodne su mu hranljive materije. U tom procesu njegove razgradnje troše se korisni minerali iz našeg tela, što lančano dovodi do nutritivnog deficita, a potom i do umanjenog imuniteta.

Ovo ne znači da slatkiše treba potpuno izbaciti iz upotrebe, ali njihov unos mora biti kontrolisan i ograničen, naročito zbog činjenice da šećer izaziva zavisnost.

Da podsetimo, šećer se ne nalazi samo u slatkišima, već ga ima i u pekarskim proizvodima, kečapu, voćnom jogurtu, kao i u energetskim napicima. U njima se pored šećera i drugih štetnih materija nalazi i fosforna kiselina koja utiče na povećano lučenje hormona stresa – kortizola, što takođe oslabljuje inunitet.

3. Više dobre hrane – probiotika

Znamo svi mi odavno da “zdravlje na usta ulazi” ali od znanja i ponavljanja ove izreke do njenog poštovanja i sprovođenja u delo, često pokleknemo. Ova zima i ova godina više nego ikada traži da budemo disciplinovani, da istrajemo i stvorimo nove navike ukoliko ih već nemamo.

Pet do šest obroka dnevno – tri glavna i dve-tri užine. Ne odustajte od ovoga ma koliko naporno bilo, jer je veoma važno da vaša deca uzimaju sve ove obroke. Dinamika unosa hrane podjednako je važna kao i njen kvalitet.

Važna je i raznovrsnost ishrane. Nemojte upasti u zamku “dobrog roditelja” i spremati prečesto detetovu omiljenu hranu, što se naposletku svede na par omiljenih jela i dugoročno osiromašuje ishranu deteta i njegov imunitet.

Pokušajte, u skladu sa mogućnostima, da nijedan dan ne prođe bez voća i povrća na stolu jer su karoteni, flavonoidi i ostali fitonutritijenti veoma važni za izgradnju belih krvnih zrnaca, a potom i za poboljšanje imuniteta. U toku zime dodatno je važno izgraditi i ojačati sistem dobrih bakterija u crevima, a pravi način za to je hrana bogata prirodnim probioticima.

Kako kvalitetna ishrana predstavlja široko polje, i vrlo je važno odrediti i individualne potrebe (i kod odraslih i kod dece), uvek je dobro periodično se posavetovati sa nutricionistom.

Savetovanje sa nutricionistom, kao i test intolerancije na hranu dostupni su u Poliklinici Longa Vita.

4. Optimalan unos vode

Nema uzrasta u kojem voda nije životno važna potreba. Iako osećaj žeđi slabi sa godinama, dešava se ipak u određenim situacijama da i deca ne unose dovoljno vode. Onda kada se zaigraju, kada gube više tečnosti disanjem i znojenjem, često baš tada ne unose dovoljno vode. Takođe, dešava se da deca zaborave da piju vodu u periodima kada uče. Zato je važno podsećati ih na unos vode i spremiti im flašicu kada god se igraju ili krenu da uče kako bi i sami stekli važnu naviku redovnog unosa.

O količini vode koja je neophodna za dnevne potrebe u odnosu na telesnu težinu i uzrast govorili smo već detaljno u jednom od naših ranijih tekstova.

5. Higijena ruku

Nije nam bila potrebna pandemija COVID-a da postanemo svesni važnosti higijene ruku za naše zdravlje. Ipak, možda je dobro što smo utvrdili ovu staru i neizostavnu naviku. Čiste ruke neće same po sebi povećati otpornost deteta, ali smanjiće rizike po imuni sistem. Osigurajte da dete pere ruke pre i posle jela, a obavezno nakon igranja napolju, dolaska iz škole ili vrtića, maženja životinja, odlaska u toalet.

6. Dnevna rutina

Možda i mnogo više nego što bi vam se to učinilo, deci je u gotovo svakoj životnoj aktivnost neophodan ustaljen dnevni ritam. Stabilno okruženje, i uspostavljanje porodične rutine može im to obezbediti. Redovni obroci, redovno vreme za kupanje, učenje i domaće zadatke, sve ovo sa jedne strane deci daje osećaj sigurnosti, a sa druge strane pomaže u primeni ostalih mera za jačanje imuniteta.

7. Manje stresa

Možda će vam i ovo zvučati čudno, ali i deca imaju stres. Posebno kod školske dece, svakodnevni stres uzrokovan prenatrpanim reasporedom i obavezama utiče na njih na isti način kao i na odrasle. Razdražljivot i neraspoloženje su spoljašnje manifestacije, ali ono što se dešava unutar organizma jeste rast nivoa adrenalina i kortizola, što uzrokuje pad imuniteta. Ne zaboravite da je i deci potreban odmor, slobodno vreme, kao i vreme za kreativnu igru.

8. Ograničeno vreme gledanja u ekrane

Mobilni telefoni, televizori, tableti, laptop, desktop računari… Svi su ovi uređaji sastavni deo današnjice. Prag uzrasta u kojem deca počinju da barataju tehnikom sve je niži. Lepo je što ovi moderni uređaji mogu pomoći pri učenju, savladavanju gradiva, u aktuelnim uslovima i pri učenju na daljinu.

Ipak, istraživanja nedvosmisleno potvrđuju štetnost prekomernog gledanja u ekrane svake vrste. Neispavanost, gojaznost, manje provedenog vremena na otvorenom, samo su neke od posledica prekomerne upotrebe modernih uređaja, a svaka od pobrojanih stavki itekako utiče na umanjenu otpornost organizma

9. Svež vazduh

Ma koliko je i ovo postalo upitno u doba pandemije, kao i visoke zagađenosti gradskog vazduha, jedna je stvar još uvek jasna – svež vazduh nema alternativu. U vremenu kada povećana socijalizacija, na igralištima ili u parkovima, predstavlja dodatni rizik za zaražavanje, koristite maksimalno dvorište (ukoliko ga imate) ili prošetajte sa svojom decom, redovno, uz poštovanje svih zaštitnih mera.

Sem neophodme prirodne i dnevne svetlosti za sintezu vitamina D, boravak na “spoljnom” vazduhu znatno povećava otpornost vašeg detata. Sa druge strane, prekomerni boravak u zatvorenom i sterilnom prostoru bitno umanjuje imunitet. U zavisnosti od uzrasta deteta i vremenskih prilika može se prilagođavati dužina šetnje, odnosno igre na otvorenom, ali potrudite se da vaše dete nema dane koje će od jutra do mraka provoditi samo u zatvorenom. Izleti u prirodu prava su dragocenost, ne koštaju mnogo i gledajte da ih bude što više

10. Kvalitetno spavanje

Današnji užurban način života neretko doprinosi uskraćivanju sna čak i za najmlađe. S druge strane, vrlo je važno uspostaviti rutinu u vremenu odlaska u krevet.

Zavisno od uzrasta deci je potrebno 10 do 14 sati sna dnevno, ali veoma je važan i njegov kvalitet. Za odgovarajuće lučenje melatonina, hormona sna, potrebno je da dete spava u mraku, bez noćne lampe, upaljenog televizora ili monitora na računaru. Takođe je važno da u sobi nije uključen nijedan električni uređaj kako bi se umanjio “elektrosmog“ (elektromagnetene frekvencije koje emituju uređaji) i na taj način obezbedio kvalitetan san.

Nedostatak sna može urokovati gojaznost, kako kod odraslih, tako i kod dece. Retrogradno delovanje manjka sna na hormone izaziva otpornost na insulin što dalje uzrokuje nemogućnost primanja glukoze koja u krajnjem dovodi do pojačanog osećaja gladi. Gojaznost dalje nedvosmisleno dovodi do pada imuniteta.

Iako smo se potrudili da u deset tačaka sažmemo najosnovnije preporuke koje bi trebalo primeniti kako bi se unapredio i održavao imunitet deteta, baš kao i svaki odrasli čovek, svako je dete osobena ličnost, sa svojim individualnim karakteristikama.

Zato su preventivni pregledi i savetovanje sa pedijatrom dobar način da se omogući najkvalitetniji razvoj i rast deteta i održi njegov imunitet. Tim iskusnih pedijatara čeka vas u Poliklinici Longa Vita u Nišu. Kroz programe za zdravu i bolesnu decu, sistematske i kućne preglede, vakcinaciju, lečenje alergija, kao i pulmologiju za decu, zakružili smo sistem brige o odojčadi, deci i adolescentima.

Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs

Za zdravlje Vaše dece, na našu zajedničku radost.

The post Jačanje imuniteta kod dece prirodnim putem appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Kako bismo za svu našu decu obezbedili najbolje, trudimo se da za nas i vas rade samo najbolji. Predstavljamo vam novog člana našeg tima, pedijatra pulmologa i BICOM terapeuta – dr Zorana Petrovića Dimeskog.

Spec. dr med. Zoran Petrović Dimeski sa decom radi od početka svoje karijere. Pripravnički staž započeo je 1995. godine u Kliničko-bolničkom centru Priština, a specijalizaciju iz oblasti pedijatrije završio u Kliničkom centru Niš, na Klinici za dečije interne bolesti. Subspecijalizaciju iz oblasti pulmologije završio je 2015. godine, takođe u KC Niš na Klinici za plućne bolesti. Autor je više stručnih radova iz oblasti pedijatrije i pulmologije, a trenutno je načelnik pedijatrijskog odeljenja i neonatologije opšte bolnice Zdravstvenog centra Gnjilane.

,,U lečenju najmlađih pacijenata neophodno je ujediniti preventivu, lečenje i rehabilitaciju. Ovakav sveobuhvatni koncept temelj je savremene pedijatrije.“ kaže dr Dimeski.

I upravo briga o zdravlju dece istovremeno je preventivna medicina odrasle populacije. Zato naš pedijatar nije samo specijalista koji će lečiti, već član porodice koji za svoju misiju ima da, zajedno sa roditeljima, kod dece stvori zdrave navike i radi na izgradnji njihovog imuniteta.

Pedijatrijski pregled zdrave dece (uključujući savetovalište u prvoj godini); pregledi bolesnog deteta i lečenje u prostorijama poliklinike ili kućnim uslovima; sistematski pregledi i vakcinacija; lečenje alergija; prevencija gojaznosti – samo su neke su od usluga iz oblasti pedijatrije koje pružamo u Poliklinici Longa Vita.

Dečija pulmologija i kvantna medicina, kojima se bavi i dr Zoran Petrović Dimeski, najuže su povezane sa pedijatrijom i dopunjuju naše metode posebno u domenu dijagnostike, te nam ovakav multidisciplinarni pristup, uz najsavremeniju opremu koju imamo u našoj poliklinici, omogućava da zaokružimo brigu o deci, odojčadi i adolescentima.

Za više informacija, ili da zakažete pregled, javite nam se na 069/1122358 ili na office@longavita.rs

Izaberite najbolje za njih koji nam najviše znače i uživajte u njihovom srećnom detinjstvu i odrastanju.

The post POJAČANJE U LONGA VITA TIMU: Spec. dr med. Zoran Petrović Dimeski, pedijatar pulmolog i BICOM terapeut appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Iz ugla moderne integrativne medicine, pacijent ne bi trebalo da bude samo pacijent, već pre svega čovek – pa ovo važi i za najmlađe. Ovakav pristup koji se primenjuje i u Poliklinici Longa Vita, stavlja čoveka i njegovu ličnost u centar pažnje.Tako je i kod dece – poštujući individualnost svakog deteta, napravljena je i opremljena moderna ordinacija za pedijatriju u kojoj se oni u svakom trenutku osećaju ugodno i prijatno.

Briga za zdravlje i lečenje dece je istovremeno preventivna medicina odrasle populacije – kaže dr. Snežana Parlić, pedijatar Poliklinike Longa Vita – Trudimo se ne samo da budemo neko ko će lečiti, već da stvaramo i zdrave navike kod dece. Najlakše je detetu prepisati antibiotik i poslati roditelja u apoteku. Ali upravo je to ona loša navika koja postoji u našem društvu, koju želimo da promenimo. Antibiotik dolazi tek na kraju, i samo ako je zaista neophodan. Na taj se način radi na građenju i jačanju imuniteta kod dece, i stvaranju zdravih i otpornih ljudi. Ranije su se roditelji osećali gotovo nesigurnim ako iz ordinacije ne izađu sa receptom, a sada i oni uviđaju da davanje lekova deci nije uvek najzdravije rešenje. Kao i da izostanak terapije antibioticima ne znači manju brigu, i produženje bolesti kod deteta. Naprotiv, mi situaciju i tok ozdravljenja svakog deteta pomno pratimo, što nam omogućava veliki broj kontrolnih pregleda koji se kod nas na pedijatriji ne naplaćuju.

Pedijatrija Poliklinike Longa Vita pruža usluge:

– pedijatrijskog pregleda – od uzrasta novorođenčeta do adolescencije
– konsultativnog pregleda za decu koja su na dijagnostici i terapiji Bicom aparatom
– praćenje rasta i razvoja deteta – kroz savetovalište i sistematske preglede
– kućne posete
– m. i i.v. injekcije

Postojanje odeljenja za kvantnu medicinu u okviru poliklinike i dostupnost najmodernijeg aparata za Bicom biorezonantnu dijagnostiku i terapiju, omogućava i uspešnu terapiju alergija kod dece, gde se pregled pedijatra može kombinovati i sa pregledom vrhunskog imunologa i alergologa.

Takođe, ukoliko se uoče bilo kakve nepravilnosti u rastu i razvoju dece, u okviru Poliklinike Longa Vita funkcioniše i moderno opremljeno odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u kojem se radi sa decom već od urasta odojčadi pa do adolescencije.

Zbog svega ovoga, važno je za svoje dete izabrati najbolje, najstručnije, i najprirodnije okruženje. Mi smo vam jedno takvo upravo ponudili. Na vama je da upoznavanje sa Vašim lekarom i novim članom porodice zakažete još danas.

The post Pedijatar – lekar i član porodice appeared first on Poliklinika Longa Vita.