Zašto je ovo voće postalo toliko bitno i zdravo, kako ga spremati i kako uopšte proceniti koji je dobar pri kupovini?
Pročitajte u tekstu dalje.

Avokado, poreklom iz srednje i Južne Amerike, obiluje korisnim mononezasićenim masnim
kiselinama koje su blagotvorne za srce i krvne sudove. Osim toga, avokado je bogat
vlaknima, vitaminima (K, E, C, B kompleksa) i mineralima (kalijum, magnezijum, bakar).
Magnezijum ( koji ublažava tegobe vezane za predmenstrualni sindrom, migrene,
anksioznost i druge poremećaje). Vitamin C i folna kiselina (taj važan vitamin B povezan je sa
prevencijom nepravilnosti u razvoju fetusa, kao i s prevencijom raka i srčanih oboljenja kod
odraslih).

Sadrži malo šećera i ima nizak glikemijski indeks. Zamena zasićenih masti u ishrani
mononezasićenim mastima iz avokada može značajno smanjiti rizik od srčanih oboljenja.
Takođe, avokado je bogat beta-sitosterolom, koji smanjuje apsorpciju holesterola iz hrane, i
antioksidantom glutationom, koji štiti ćelije od oštećenja slobodnih radikala. Ovaj voćni plod
pruža bogatstvo vitamina i minerala koji imaju brojne pozitivne efekte na organizam. S
obzirom na njegovu izuzetnu hranljivost, avokado je postao popularan izbor u savremenim
ishranama.

Lekovita dejstva avokada:

1. Podstiče zdravlje srca: Zahvaljujući monozasićenim masnim kiselinama i kalijumu,
avokado može pomoći u smanjenju lošeg LDL holesterola, čime doprinosi zdravlju srca i
smanjuje rizik od kardiovaskularnih oboljenja.

2. Poboljšava varenje: Avokado je bogat vlaknima koja poboljšavaju varenje i održavaju
zdravlje creva.

3. Kontroliše nivo šećera u krvi: Njegova niskokalorična i bogata nutritivna vrednost čini ga
dobrim izborom za održavanje stabilnog nivoa šećera u krvi.

4. Antiinflamatorno dejstvo: Avokado sadrži antiinflamatorne fitonutrijente, poput
oleokantalina, koji mogu pomoći u smanjenju upala u organizmu.

Korisna svojstva avokada:

1. Sadrži vlakna: Vlakna iz avokada pomažu u regulaciji probave, održavajući osećaj sitosti i
stabilizujući nivo šećera u krvi.

2. Dobar izvor zdravih masti: Monozasićene masne kiseline, posebno oleinska kiselina,
igraju važnu ulogu u smanjenju rizika od srčanih oboljenja i poboljšavaju opšte zdravlje
organizma.

3. Bogat vitaminima i mineralima: Avokado je izvor vitamina K, E, C i B kompleksa, koji
podržavaju zdravlje kostiju, kože, imunološkog sistema i nervnog sistema.

Kako ga možemo jesti:

Avokado je izuzetno svestran i može se konzumirati na različite načine:

• Sirov, u salatama: Dodajte iseckan avokado u salate kako biste obogatili obrok zdravim
mastima i hranljivim sastojcima.

• Guacamole: Napravite ukusni guacamole, kombinujući avokado, paradajz, luk, limunov
sok i začine po želji.

• Namaz: Napravite kremasti namaz od avokada, dodajući mu začine i začinsko bilje.

• Smoothie: Dodajte avokado u voćne ili zeleni smoothie kako biste ga obogatili hranljivim
sastojcima.

• Sa jajima: na parče hleba premazati ili iseći komad avokada i preko staviti prženo jaje.
Začine staviti po vašem izboru.

Kako kupovati:

Avokado treba biti srednje mekoće i kada ga podignete izaberite onaj koji vam se učini
masivan za svoju veličinu. Držite ih na radnoj površini u kuhinji dok ne dozri ili ga ubaciti u
papirnu kesu da bi brže dozreo. Da bi proverili da li je avokado zreo, nežno ga pritisnite blizu
peteljke da proverite da li je mek ili povucite peteljku. Ako se lako otkine, a plod je unutra
zelen, znači da je zreo. Ako pak na plodu ostanu udubljenja od pritiska, plod je prezreo.

Važno je napomenuti da, iako je avokado izuzetno zdrav, sadrži i kalorije, pa je važno
konzumirati ga u okviru uravnotežene ishrane.

Uzimajući u obzir sve ovo, avokado je odličan izbor koji vam može pomoći u održavanju
zdravlja i unapređenju vaše ishrane. Uključite ga u svoje obroke i uživajte u njegovim
brojnim koristima za vaše telo i dobrobit.

Ko zna, možda vas avokado inspiriše na raznorane recepte, jer je adekvatan i za slane i slatke obroke! 

Poliklinika Longa Vita

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post AVOKADO – sve što treba da znate appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Šta je testosteron i koja je njegova uloga?

Verovatno kad čujete reč testosteron prvo pomislite na muškarce. Međutim, ovaj hormon koji koji se proizvodi u testisima i jajnicima, ima svoju funkciju i kod muškaraca i kod žena.

Zdravi nivoi testosterona važni su za opšte zdravlje organizma i muškaraca i žena. Ovaj hormon smanjuje rizik za nastanak različitih bolesti, a utiče na seksualnu i mnoge druge funkcije u telu.

Testosteron kod dečaka u periodu puberteta omogućava razvoj sekundarnih polnih karakteristika, kao što je maljavost, zatim utiče na boju glasa, povećava debljinu kože, poboljšava rast i razvoj mišića i kostiju, te utiče na brojne druge funkcije u organizmu.

Kod odraslih muškaraca reguliše sekusalni nagon, koštanu i mišićnu masu, a neophodan je i za proizvodnju crvenih krvnih zrnaca i sperme.

Kod žena, u kombinaciji sa estrogenom, ženskim polnim hormonom, pomaže u rastu, održavanju i poboljšanju ženskog reproduktivnog tkiva i koštane mase, te utiče na promene raspoloženja.

Prirodni načini da povećate nivo testosterona

1. Unosite sva tri makronutrijenta

Ono što jedemo ima veliki uticaj na nivo testosterona, kao i na nivoe drugih hormona.

Zbog toga je potrebno da obratite pažnju na način ishrane. Praktikovanje dijeta, koje ne sadrže sve makronutrijente, ali i prejedanje mogu uticati na nivoe testosterona.

Postoje brojna istraživanja koja potvrđuju da dovoljne količine ugljenih hidrata, proteina i zdravih masti mogu pomoći u optimizaciji nivoa ovog hormona.

Važno je da birate najbolje izvore ovih makronutrijenata. Trudite se da praktikujete balansiranu ishranu zasnovanu na celovitim namirnicama, u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, jaja, ribe, mesa i integralnih žitarica.

2. Vežbajte

Pored brojnih zdravstvenih koristi koje vežbanje ima na čovekovo zdravlje, utiče i na nivo testosterona. Naime, brojna istraživanja su pokazala da ljudi koji redovno vežbaju imaju viši nivo testosterona.

Trudite se da svakodnevno budete fizički aktivni, kako bi svi hormoni bili u ravnoteži, ne samo testosteron.

3. Izbegavajte stresne situacije

Hroničan stres utiče na povećanje kortizola, a povišeni nivoi ovog hormona, mogu sniziti nivo testosterona. Stres i visok nivo kortizola takođe mogu povećati unos hrane, te time uzrokovati povećanje telesne težine i skladištenje štetnih masti oko unutrašnjih organa. A to naposletku takođe može negativno uticati na nivo testosterona.

Trudite se da se što manje izlažete stresnim situacijama, te da praktikujete različite tehnike kontrole stresa, kao što su meditacija, duge šetnje i druženje sa ljudima čija vam energija prija.

4. Unosite dovoljne količine vitamina D

Vitamin D ima različite zdravstvene prednosti, a može i da poveća nivo testosterona. Jedna studija je pokazala da se suplementacijom sa oko 3 000 IU (internacionalnih jedinica) vitamina D3 dnevno povećava nivo testosterona za oko 25%.

Ukoliko mislite da nemate dovoljno vitamina D, konsultujete se sa lekarom o uvođenju ovog suplementa. To je važno naročito tokom jeseni i zime, kada nema dovoljno sučeve svetlosti, koja je potrebna organizmu za proizvodnju ovog vitamina.

5. Koristite različite biljke

Postoje određene biljke koje vam mogu pomoći da optimizujete nivoe ovog hormona. Jedna od njih je ašvaganda.

U okviru jedne studije ispitivano je kakve efekte ašvaganda ima na neplodne muškarce i tom prilikom je ustanovljeno da je ova biljka povećala nivo testosterona za 17%, te broj spermatozoida za 167%. Druga studija je pokazala da ova biljka snižava kortizol za oko 25%, što takođe može pomoći testosteronu.

Đumbir je još jedna biljka koja se često dovodi u vezu sa povećanjem testosterona, međutim sva istraživanja koja su rađena u svrhu provere ove tvrdnje, sprovedena su na životinjama. Potrebno je da se sprovedu istraživanja i na ljudima, kako bi ova tvrdnja u potpunosti bila potvrđena.

6. Izbegavajte jedinjenja slična estrogenu

Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona, pa pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu A, parabenima i drugim supstancama, koje se nalaze u nekim vrstama plastike.

The post 6 PRIRODNIH NAČINA ZA PODIZANJE TESTOSTERONA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.

The post Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije appeared first on Poliklinika Longa Vita.