Prekomerna upotreba lekova podrazumeva zloupotrebu kako lekova koje dobijamo na recept tako i onih koje možemo nabaviti u slobodnoj prodaji.

Ovo je u današnje vreme česta pojava, budući da ljudi žive mnogo bržim tempom nego ranije, pa su i mnogo više izloženi stresu. Takav stil života može da uzrokuje brojne tegobe, poput čestih glavobolja, umora, nedostatka energije, iscrpljenosti i raznih drugih simptoma, zbog kojih ljudi posežu za lekovima, često na svoju ruku.

1. Šta znači prekomerna upotreba lekova?

Prekomerna upotreba lekova označava primenu lekova za koje ne postoji indikacija, kao i upotrebu istih u količini većoj nego što je našem organizmu potrebna. Važno je napomenuti da ovo može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Prekomerna upotreba lekova je veoma rasprostranjena i najčešće se javlja kada osoba koristi lekove na svoju ruku, bez konsultacije sa lekarom i/ili farmaceutom, kao i kod starijih pacijenata kod kojih je terapija poprilično komplikovana. Takođe se može se javiti i kada lekari ili farmaceuti nisu upoznati sa celokupnom terapijom koju pacijent već koristi.

2. Kakve posledice na organizam može imati prekomerna upotreba lekova?

Nekada je veoma teško prepoznati simptome i znake prekomerne upotrebe lekova. Simptomi mogu ličiti na druge psihičke ili fizičke probleme, što dalje može dovesti do pogrešnog uvođenja novog leka. Moguće posledice jesu pojava neželjenih efekata na određeni lek, umor, gubitak energije i koncentracije, promene raspoloženja, uticaj na telesnu masu, tolerancija na lek, pa čak i pojave zavisnosti.

3. Da li možete navesti neke primere prekomerne upotrebe lekova iz prakse?

Na primer, paracetamol se nalazi u velikom broju kombinovanih lekovitih preparata, koji se mogu nabaviti bez lekarskog recepta, dok se, sa druge strane, čist paracetamol na tržištu nalazi pod različitim fabričkim imenima. Ukoliko pacijent primenjuje prašak za prehladu, koji u svom sastavu sadrži paracetamol, feniramin i vitamin C, i uporedo koristi paracetamol za glavobolju, može doći do prekoračenja preporučene dnevne doze i ispoljavanja neželjenih i/ili toksičnih efekata ovog leka.

Drugi primer jeste prekomerna upotreba analgetika odnosno lekova protiv bolova. U ovom slučaju kao posledica se može javiti glavobolja usled prekomerne upotrebe medikamenata (MOH – Medication-overuse headache), kod koje se napadi javljaju i/ili traju najmanje 15 dana mesečno. U praksi se najčešće javlja usled prekomerne primene paracetamola, nesteroidnih antiinflamatornih lekova (npr. ibuprofen) ili ergotamina duže od 3 uzastopna meseca i to najčešće kod osoba sa čestim napadima migrene ili tenzionom glavoboljom. Ovaj tip glavobolje se leči pod nadzorom neurologa, a jedini način da se izleči je potpunom obustavom svih analgetika.

Još jedan primer, koji se veoma često javlja u praksi, jeste pojava medikamentoznog rinitisa (upala nosne sluznice izazvana lekovima) usled neadekvatne, dugotrajne primene kapi za nos.

Postoji još mnogo primera iz prakse.

4. Na koji način se može prevazići ovaj problem?

Iz navedenih primera možemo zaključiti da je zaista važno posavetovati se sa lekarom i/ili farmaceutom pre upotrebe bilo kog leka ili dijetetskog suplementa, kako bi se smanjio rizik od prekomerne upotrebe lekova i pojave neželjenih efekata leka.

Kod pacijenata koji upotrebljavaju veći broj lekova preporučuje se korišćenje dozatora za lekove. Dozatori se koriste radi lakše primene terapije, kao i za izbegavanje slučajnog dupliranja terapije u toku jednog dana.

Kao i dati šansu prirodi i njenim „proizvodima“. Odnosno homeopatiji, gde ne postoji rizik/problem ove vrste.

5. Zbog čega se u mnogim lekovima među sastojcima nalazi i laktoza?

Laktoza se koristi kao pomoćno sredstvo za dopunjavanje u tabletama i kapsulama i predstavlja najčešće korišćenu pomoćnu supstancu u farmaceutskoj industriji. Procenjuje se da 20% lekova koji se izdaju na recept sadrži laktozu, kao i 6% lekova koji se izdaju bez lekarskog recepta. U farmaceutskoj industriji laktoza je u širokoj upotrebi zbog svoje niske cene i niske toksičnosti. Pogodna je kao pomoćno sredstvo i zato što ne stupa u hemijsku reakciju sa aktivnim supstancama.

Kod ljudi koji su intolerantni na laktozu količina neophodna za pojavu neželjenih efekata varira. Količina laktoze koja najčešće dovodi do ovih efekata se kreće između 12 i 18 g. S obzirom na to da većina oralnih lekova sadrži daleko manju količinu laktoze, teoretski se ne očekuje da dođe do pojave gastrointestinalnih tegoba. Međutim, postoje osobe koje su veoma osetljive čak i na male količine laktoze. Takođe, gastrointestinalni neželjeni efekti mogu se javiti i usled upotrebe više lekova koji sadrže laktozu kao pomoćno sredstvo.

6. Kako da oni koji su intolerantni na laktozu znaju da li se ona nalazi u određenom leku?

Informacija o tome da li lek sadrži laktozu se može pronaći u Uputstvu za pacijenta, u sekciji br. 6 – Dodatne informacije. U ovom delu su izlistane sve aktivne i pomoćne supstance.

7. Postoje li još neki sastojci u lekovima na koje bi trebalo da obratimo pažnju?

Pšenični skrob, koji se ponekad koristi za proizvodnju pojedinih pomoćnih supstanci, može sadržati pšenični gluten, te se savetuje oprez pacijentima sa intolerancijom na isti. Prisustvo pšeničnog skroba je uvek navedeno u listi pomoćnih supstanci kao SKROB (bez dodatnog opisa, kao npr. kukuruzni skrob). Sastojci potencijalno izvedeni iz pšeničnog skroba su: modifikovani skrob, preželatinizovani skrob, natrijumskrobglikolat, kao i hidrolizati skroba (maltodekstrin, maltoza, sorbitol, ksilitol…).

Kod nas možete uraditi sveobuhvatnu dijagnostiku stanja (zdravlja) tela, gde, između ostalog dobijate uvid u (in)toleranciju na preko 200 namirnica, samim tim imate i bolji pristup i komunikaciju sa svojim lekarom koji će vam odrediti još precizniju terapiju.

The post PREKOMERNA UPOTREBA LEKOVA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Činjenica da je svako zračenje koje je napredkom tehnologije polako ušlo i u naše spavaće sobe, može i te kako da naruši naše zdravlje. Svako od nas može da čuje i pročita iz raznih upozorenja koje nam upućuju i lekari i naučnici i svi oni koji su, nažalost, osetili efekte ovih zračenja i narušili svoje zdravlje, koliko je to uzelo maha i odmaklo kontroli. Postali smo potrošačko društvo, jurimo za najnovijom tehnologijom, postali smo i zavisnici od društvenih mreza.

Vreme na poslu provodimo uglavnom uz kompjuter, a ostatak dana uz mobilni telefon. Ni mala deca nisu pošteđena i veliki deo dana su uz televizijske ekrane ili uz tablet. Internet je dostupan 24/7 ( non stop).

Šta je posledica svega toga?

Da bismo shvatili efekte ovih zračenja prvo ćemo da objasnimo kako naše telo radi.

Ljudski organizam čini 37 triliona ćelija koje su sposobne da odrade nezamislivo mnogo biohemijskih procesa u samo jednoj sekundi. Klasičnom medicinom imamo saznanje kako to radi, ali odgovor na pitanje zašto se to dešava ima kvantna medicina.

Ona nije nešto nepoznato u ovo moderno vreme. Prvi put je primenjena još krajem 19. i pocetkom 20. veka u dijagnostičke i terapijske svrhe u obliku elektromagnetnih talasa. Da pomenemo našeg Nikolu Teslu koji je napravio prvi emiter visoko frekventnih elektromagnetnih talasa (EMT) koji su korišćeni u terapijske svrhe još 1889. godine. Dr Rajf je koristio niskofrekventne talase, dr Zorz LAhkovski itd.

Ekspanzija kvantne medicine u poslednjih 30 godina je omogućila da se ozbiljno pristupi lečenju ljudi i životinja. Svaki organ, ćelija, organela, emocija, ima svoj EM talas (određene frekvencije, talasne dužine i amplitude).  Svako odstupanje od te određene frekvencije dovodi do bolesnog stanja. Ti talasi se kreću određenim putanjama (međućelijski matriks, akupunkturni kanali, cakre, hologramske projekcije…) stvarajući jedno koherento energetsko polje (aura, elektromagnetno polje, bioenergetsko polje…).

To polje je informativno skladište koje nam daje informacije o svakom delu i funkcijama našeg tela, a u isto vreme prima informacije i iz prirode koja nas okružuje, kao i i iz Kosmosa.

Interesantno je i to da se na svakih sedam godina telo potpuno obnovi, zameni sve ćelije novim ćelijama, a da smo ostali potpuno jedinstveni. To je zato što ćelija ima informacije kako da to uradi. Informacije prenose talasi. Za sad govorimo da su to elektromagnetni talasi jer su oni za sada jedini merljivi, ali je priča o kvantumu mnogo složenija.

Svaka individua je jedinstven i neponovljiv energetski sistem.

Sistemi biorezonantne terapije, kao što je i naš Bicom aparat, registruju EM talase ljudskog organizma, upoređujući je sa softverskom bazom u aparatu i izdvajaju talase koji odstupaju od zdravog tkiva ili funkcije, a zatim upućuju EM talase koji poništavaju talase metastabilnog stanja (jednostavno rečeno, podseća svaku ćeliju da se vrati u zdravu vibraciju). Ukoliko je organizam zdrav, njegov proces samoisceljenja funcioniše i imunitet je sposoban da punim kapacitetom obradi svaku informaciju koja uđe u telo, bilo da se radi o nekom patogenu ( virusi, bakterije, gljivice, paraziti) ili se radi o zagađenju iz spoljašnje sredine( teški metali, negativna zemljina zračenja, radioaktivnost, UV zračenja, elektrosmog. vakcine, aditivi iz hrane, lekovi…)

Elektrosmog koji emituju moderni uređaji je veliko opterećenje za naš organizam jer je način na koji oni rade upravo put kojim se direktno utiče na vibracije našeg tela. Tako je npr. nakon uvođenja radiosignala došlo do čestih simptoma kao što su glavobolje, gubitak apetita, umor, emocionalna nestabilnost, pad koncentracije, oslabljen kardiovaskularni sistem, a kod nekih se razvio i kancer. Uvođenjem radarskih uređaja došlo se do novih oštećenja zdravlja ljudi. To su uređaji sa niže frekventnim nejonizujućim zračenjem i pokrivaju veći deo zemljine površine.

Radarsko zračenje, kao i druga nejonizujuća zračenja (kao što su mikrotalasne pećnice, mobilni telefoni, televizija, radio, sateliti) širi se prostorom i prvo ozračuje površinu tela. Deo se reflektuje, a dobar deo prodire u telo i dubina prodiranja zavisi od jaćine frekvence. Što je manja frekvenca, talasna dužina je veća pa ce prodreti dublje, i obrnuto.

Npr. Ukoliko je frekvenca opsega 1 MHz moze prodreti u telo između 10 i 30 cm, a ako je 1 GHz onda elektromagnetno polje prodire samo par cm. Iznad 10GHz prodire samo na površinu kože do dubine od 1mm i izaziva opekotine. Kod akutnog izlaganja ovim EM talasima može doći i do elektrošoka i do smrti, ukoliko čovek ima ugrađen pejsmejker.

Dužem izlaganju mogu nastati mutageni efekti kod ljudi i životinja. Sve više obolelih ljudi od dijabetesa i kardiomiopatija, mentalnih bolesti, kancera, dobija epidemijske razmere. Vidljivo je povećan procenat samoubistava, upotrebe narkotičkih sredstava i oružja. Nauka potvrđue da je sve posledica sve većeg ozračivanja tela elektrosmogom.

U poslednje vreme se govori o uvođenju 5G mreže. Možemo samo zamisliti kako će to uticati na naše zdravlje. Daleko je opasnije to što je ljudska populacija sad opijena novim tehnologijama i svaki novi uređaj se proda skoro istog dana. Deca u osnovnoj školi izbegavaju drugare koji nemaju dobar mobilni telefon ili kompjuter kojim se online igraju neke agresivne igrice. Pogledajte malo oko sebe kada ste u parku. Tinejdžeri ne izlaze iz sobe, danima i noćima igraju video igrice. Sada i penzioneri po parkovima više ne razgovaraju, sede jedan pored drugog i gledaju u svoje mobilne telefone.

Potpuno smo se udaljili od prirode. Kupili su nas brzinom interneta!

U našoj poliklinici se putem biorezonantne terapije može očistiti svaki vid elektromagnetnog opterećenja i ojačati imunitet. Preventivno se treba čisititi od svakog vida opterećenja bar jednom u par meseci. Tako ćemo sačuvati naše zdravlje. Činjenica je da smo preterali sa lošim navikama, kako u ishrani, ponašanju, nemarnošću prema sopstvenom zdravlju i brizi oko svoje okoline.

Priroda se buni, kao i mnogo puta pre. Uvek nas je podsećala da zastanemo malo i okrenemo se ka pozitivnim stvarima kako bi nastavili dalje. Zato iskoristite ovaj trenutak da odlučite kojim ćemo putem svi mi krenuti zajedno. Do tada učinite prvi korak ka zdravlju. To je jedino bogatstvo koje se ne može kupiti, ako ga jednom izgubimo.

Preuzmite stvar u svoje ruke, niko to neće umesto Vas!

I dobro nam došli!
Vaš Longa vita tim

The post Kako elektrosmog utiče na naše zdravlje? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Dijetetski izbori koji podržavaju insulinsku rezistenciju uključuju povrće bez skroba, cela zrna i citrusno voće. U isto vreme, veliki unos slatkih pića i visoko prerađene hrane može pogoršati stanje.

Insulin je hormon koji pomaže telu da apsorbuje glukozu i održava nivo šećera u krvi uravnoteženim. Insulinska rezistencija otežava ćelijama tela da usvoje glukozu.

Insulinska rezistencija nastaje kada ćelije u telu ne mogu efikasno da koriste insulin. Vremenom, insulinska rezistencija može izazvati niz zdravstvenih problema, uključujući oštećenje organa, mišića, udova i očiju.

Ljudi sa insulinskom rezistencijom mogu dobiti dijagnozu predijabetesa, koji može napredovati u dijabetes tipa 2. Osoba koja ima insulinsku rezistenciju možda će trebati rutinske preglede kod lekara kako bi se osiguralo da ne razvije dijabetes tipa 2.

Određene navike u ishrani i načinu života mogu uticati na rizike povezane sa insulinskom rezistencijom. U stvari, konzumiranje ili ograničavanje određene hrane može poboljšati osetljivost na insulin, smanjiti insulinsku rezistenciju i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 kod osobe.

U ovom blog postu vam pišemo o tome kako bi trebalo da izgleda ishrana za lečenje insulinske rezistencije, odnosno za sprečavanje dijabetesa.

Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?

Insulin, u delovanju sa ostalim hormonima, kontroliše metaboličke i druge fiziološke procese u organizmu, zapravo kontroliše metabolizam ugljenih hidrata. Luči ga pankreas, a koliko će insulina pankreas proizvesti zavisi od količine šećera u krvi. Što je više šećera, više je i insulina.

Naime, ćelije ne prihvataju šećer koji im insulin doprema, pa pankreas dobija signal da je šećer u krvi i dalje visok. Što je veći nivo šećera u krvi, pankreas luči više insulina. To zapravo znači da organizam ne sagoreva šećer niti ga pretvara u energiju već u masti, dok nepotrošeni insulin oštećuje tkiva.

Dakle, insulinska rezistencija podrazumeva smanjenu osetljivost tkiva na dejstvo insulina, kao i smanjenu sposobnost insulina da spusti nivo šećera u krvi.

Za razliku od insulinske rezistencije dijabetes je kompleksno, hronično stanje organizma gde je produkcija insulina ili reagovanje na insulin neadekvatno. Insulinska rezistencija koja se ne leči, može da pređe u dijabetes.

Ishrana za lečenje insulinske rezistencije

Pored brojnih lekova, najbolja metoda za lečenje IR je upravo promena stila života, i to pre svega ishrane. Evo na šta bi trebalo da obratite pažnju.

1. Ne držite dijete, već promenite navike u ishrani na duže staze

Mnogi ljudi ne konzumiraju dovoljno magnezijuma, kalcijuma, vlakana i kalijuma, koji su svi neophodni za regulisanje nivoa šećera u krvi. Zbog toga je važno za osobe sa insulinskom rezistencijom da u svoju ishranu uključe dosta hrane bogate ovim hranljivim materijama.

Pored toga, iako ljudi sa insulinskom rezistencijom ne moraju da eliminišu nijednu hranu iz svoje ishrane, važno je razumeti kako određena hrana može uticati na nivo šećera u krvi.

Sledeće namirnice mogu podržati osetljivost na insulin i smanjiti rizik od razvoja dijabetesa uopšte:

• povrće bez skroba kao što je brokoli, tamno lisnato povrće, paradajz i paprika
• agrumi kao što su limuni, pomorandže i limete
• hranu bogatu vlaknima, uključujući pasulj, sočivo, orašaste plodove i semenke
• integralne žitarice kao što su ovas, kinoa i ječam
• namirnice bogate proteinima, uključujući nemasno meso, ribu, soju, mahunarke i orašaste plodove
• ribe sa visokim sadržajem omega-3 masnih kiselina, kao što su losos, sardine i haringe
• hranu koja sadrži antioksidante, kao što su bobice
• vode, posebno kao zamena za zaslađena pića
• nezaslađeni čajevi
• nezaslađeni jogurt

2. Ne preskačite obroke

Možda mislite da nedostatak obroka znači manje kalorija i veći gubitak težine. Međutim, ukoliko preskačete obroke nivoi insulina i šećera u krvi će vrlo oscilirati. To može da dovede do povećanja masnoće na stomaku, što čini vaše telo otpornijim na insulin. Zbog toga je važno da imate redovne obroke.

3. Vodite računa o kvalitetu namirnica

Konzumiranje previše (praznih) kalorija, masne hrane, rafinisanih ugljenih hidrata ili alkohola, mogu izazvati dobijanje na težini. To povećava rizik za razvoj insulinske rezistencije. Takođe, različite vrste namirnica utiču na otpornost ili osetljivost na insulin.

Ukoliko se o izboru namirnica dugoročno ne vodi računa, a one većinski spadaju u hranu sa visokim GI (glikemijski indeks je mera koja označava brzinu i intenzitet rasta nivoa glukoze u krvi nakon uzimanja određene hrane), kao posledica se može javiti insulinska rezistencija. Dakle, birajte hranu niskog glikemijskog indeksa.

Namirnicama sa niskim glikemijskim indeksom smatraju se namirnice kojima je GI niži od 50.

Namirnice koje imaju glikemijski indeks od 50 do 70 klasifikuju se kao namirnice sa umerenim GI.

Namirnice koje imaju GI jednak 70 ili veći od 70 vrlo brzo podižu nivo glukoze u krvi i otpuštaju veću količinu energije u vrlo kratkom vremenskom periodu i klasifikovane su kao namirnice sa visokim GI (nakon konzumiranja ovih namirinica nivo šećera u krvi naglo poraste, a zatim naglo opada).

4. Namirnice koje bi trebalo da izbegavate

•  zaslađena pića, uključujući voćne i gazirane sokove
•  alkohol, posebno pivo i rafinisane žitarice, naročito u velikim količinama (brašno, proizvodi od brašna)
•  industrijski proizvodi poput grickalica, keksa, čokolada
•  slatkiši, kao što su kolači, sladoled ili torte
•  rafinisani ugljeni hidrati, kao što su beli hleb, beli pirinač, bela testenina i hrana na bazi brašna
•  mlečni proizvodi
•  pržena ili pohovana hrana
•  hrana bogata zasićenim mastima, uključujući puter, previše mesa, životinjskih masti za kuvanje itd.

U poliklinici LONGA VITA radimo kompletnu dijagnostiku stanja vašeg zdravlja, kao i plan ishrane i u slučaju da je vaš izazov insulinska rezistencija.

The post Hranom u borbi protiv insulinske rezistencije appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Pčele kao preventiva bolesti i primena u terapiji kod oboljenja.

Apiterapija predstavlja upotrebu pčelinjih proizvoda u svrhu preventivne zaštite zdravlja, ali i u terapiji određenih oboljenja.

Spoj je konvencionalne medicine i naučno dokazanih efekata pčelinjih proizvoda na organizam čoveka.

Lekovita i hranljiva svojstva meda i ostalih pčelinjih proizvoda odavno su dokazana, a prema novim istraživanjima, primena ovih proizvoda u tretiranju bolesti sve je veća.

Apiterapeuti navode da su najbolji rezultati zabeleženi u lečenju psorijaze, ekcema, za regeneraciju jetre, protiv malokrvnosti, polenske kijavice, za regulisanje metabolizma holesterola, za zaštitu zuba i desni, a svima je dobro poznato da svakodnevno konzumiranje kašičice meda na „tašte“ (na prazan stomak), utiče na odbrambenu sposobnost organizma.

Da bi se apiterapija pravilno primenila u lečenju, pre svega je važno primeniti tačnu dijagnostiku, što se utvrđuje metodama klasične medicine. Kako bi ustanovio dijagnozu, apiterapeut će od vas tražiti da obavite kompletne biohemijske i hematološke analize krvi i alergološke testove (ovo je vrlo važno jer postoje ljudi koji su preosetljivi na sve pčelinje proizvode).

Med je viskokvalitetna vrsta ugljenih hidrata i monosaharida (prostih šećera) koji se brzo razgrađuju, prelaze u krv i tako ceo organizam snabdevaju energijom.

Izuzetan je kao preventiva protiv raznih oboljenja, jača imunitet i lekovit je u tretiranju mnogih bolesti. Nezamenljiv je za oporavak od prehlada i virusa, ublažava kašalj, a ima primenu i u tretmanu ožiljaka, posekotina i opekotina. U vremenima kada nisu postojali antibiotici koristio se i za tretiranje otvorenih rana kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Za održavanje dobrog zdravlja preporuka je da se uzima tri puta dnevno, a poželjno je da se rastvori u vodi, soku, mleku ili mlakom čaju. Bolje je koristiti ga u tečnom obliku (rastvorenog u tečnosti) nego koncentrovanog. Prilikom konzumiranja potrebno ga je što duže zadržati u ustima, jer se na taj način delimično resorbuje preko sluzokože usne duplje.

Rastvoreni med prelazi direktno u krv, i putem krvi hrani sve ćelije organizma. Još je korisniji ako se kombinuje sa lekovitim biljem, odnosno biljnim čajevima. Ako ga rastvarate u čaju prvo se uverite da čaj nije vruć, jer visoke temperature ubijaju njegova svojstva. Takođe, kašičica kojom uzimate med mora biti drvena ili plastična, a nikako metalna.

Polen je cvetni prah bogat oligoelementima, mineralima i vitaminima. Neki ga porede sa tonikom i regeneratorom jer utiče na obnavljanje svih ćelija organizma. Poboljšava fizičku i mentalnu sposobnost, a smanjuje napetost, depresiju i umor. Polen se preporučuje svima koji pate od reumatskih i drugih bolova, i poboljšava funkciju jetre, kao i metabolizam masti. Najkorisnije je da ga uzimate rastvorenog u mlakoj vodi (prethodno je potrebno da ga usitnite), u koju ste dodali kašiku meda.

Kako bi pravilno trebalo koristiti i čuvati med da bi zadržao lekovita svojstva?

Ako želimo pomoći našim odbrambenim snagama – povećati otpornost organizma – med uzimamo rastvoren u mlakoj vodi (35stepeni C), čaju, limunadi 1/2 sata pre jela. Kod obolelih gornjih disajnih puteva koristi se kristalisani med ili med u saću gde med direktno deluje na obolelu sluzokožu. Kod bolesti organa za varenje, kod hiperaciditeta-povećanog lučenja želudačne kiseline- med se koristi 2h posle jela rastvoren u čaši mlake vode, kod hipoaciditeta smanjenog lučenja 15-30min pre jela u čaši hladne vode, svetle sorte meda su najbolji prijatelj želucu.

Ljudi sa slabim varenjem kojima nedostaju enzimi invertaza i amilaza umesto šećera treba obavezno da koriste med u ishrani. Med se čuva u staklenoj ambalaži na sobnoj temperaturi, zaštićen od svetlosti i toplote. Ima prirodno svojstvo da se kristališe. Takav med prelazi u tečno stanje tako što se tegla sa medom stavi u posudu sa vodom koja se zagreva do temperature ne veće od 40ºC da bi med sačuvao sva svoja lekovita svojstva.

Primena pčelinjih proizvoda u preventivne i terapijske svrhe postoji od davnina, a med se oduvek smatrao i hranom i lekom. Postoje li ikakvi neželjeni efekti ovih proizvoda?

Kao i mnogi preparati iz zvanične medicini, tako i pčelinji proizvodi mogu imati neželjene efekte. Pre uvođenja bilo kog pčelinjeg proizvoda u preventivne ili terapijske svrhe ispituje se osetljivost, daju se male doze i prati reakcija, koja može biti u obliku kožnih,disajnih istomačno-crevnih reakcija.Pravilo je da se uvek počne sa malim dozama ,koje se postepeno povećavaju do propisane doze.Unekim slučajevima postoji osetljivost i na male doze i tada se proizvod isključuje.Može da se desi da se u toku terapije jave neželjeni efekti kada terapiju treba prekinuti.Bilo je i fatalnih ishoda kod alergije na pčelinji otrov ili matični mleč ili propolis jer su pacijenti sami sprovodili terapiju.

Zanimljiva je primena uboda pčela u akupunkturne tačke (Apipunctura). Kakvi rezultati se mogu postići ovom metodom?

Ovom terapijom se leče reumatska, neuro-degenerativna obolenja bronhijalna astma, migrena, obolenja perifernog nervnog sistema, artritis. Posle aplikovanja propisane doze pčelinjeg otrova- kod bolesnika se pojavljuje bolji apetit, san, popravlja opšti tonus, srčani mišić bolje radi, šire se arterije i kapilari, snižava holesterol u krvi, povećava priliv krvi ka bolnom žarištu. Pacijenti na ovaj način jačaju imunitet, povećavaju broj leukocita, bore se protiv visokog krvnog pritiska. U toku su se ispitivanja vezana za uticaj pčelinjeg otrova na obolele od HIV-a i multiple skleroze, malignih bolesti.

U poliklinici Longa Vita dostupna je i APITERAPIJA kao opcija pacijentima kojima je ovakav pristup u lečenju najadekvatniji i ukoliko je pacijent zainteresovan za to.
Naša dr Tamara Pejić, pored toga što je doktor opšte medicine, sertifikovani lekar biorezonantne-kvantne medicine i homeopata, u svoju ekspertizu uključuje i delovanje kao sertifikovani apiterapeut.

The post APITERAPIJA – Lečenje pčelinjim proizvodima appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Biti iznenađeni takvim odogovorom ili ne? U savremenom svetu preplavljenom digitalnim ekranima i stalnim „PINGom“ i/ili vibracijom obaveštenja, nije iznenađenje da se naša pažnja smanjuje na ništa.

Bilo da sanjarite na poslu ili nesvesno proveravate telefon dok gledate televiziju, može vam se činiti skoro nemoguće zadržati fokus na jednom zadatku tokom dužeg vremenskog perioda — a prema članku Neurona iz 2018., to nije vaša greška: Nakon proučavanja i ljudi i majmuna, istraživači sa Univerziteta Prinston i Univerziteta u Kaliforniji, Berkli su otkrili da pažnja pulsira i izlazi četiri puta u sekundi, što znači da se suočavate sa teškom borbom ometanja čak i za nekoliko minuta fokusirane koncentracije.

Naučnici pretpostavljaju da je kraći raspon pažnje dao „pra“ ljudima evolucionu prednost da mogu da nadgledaju svoje okruženje u potrazi za opasnostima. Danas se suočavamo sa mnogo manje pretnji nego naši preci; umesto toga, digitalni uređaji posebno dizajnirani da nam ukradu pažnju infiltrirali su se u naš svakodnevni život. Automatska obaveštenja podstiču interakciju sa tehnologijom u nasumičnim intervalima tokom dana, pripremajući vas za dopaminski udar jakog svetla ili društveno pojačanje.

Ovaj stalni multitasking troši našu sposobnost da filtriramo nebitne informacije. Neizbežno, ovi faktori troše našu sposobnost da se fokusiramo tokom dana, iscrpljujući našu ograničenu pažnju i snagu volje.

Ne bojte se: ovo nije poziv da bacite svoj telefon u okean i izgradite novi život van mreže. Umesto toga, to je poriv da više vodite računa o tome gde je vaša pažnja privučena, tako da možete da se suprotstavite evolucionom instinktu ometanja i namerno se usredsredite na zadatak koji imate.

Šta je tačno raspon pažnje?

Definisano kao „vreme za koje je osoba u stanju da se mentalno koncentriše na određenu aktivnost“, pažnja se odnosi na to gde usmeravamo svoje misli (i koliko dugo).

„Pažnja je vrsta sveobuhvatnog, kolokvijalno korišćenog termina, ali može da znači mnogo, mnogo stvari“, kaže Elizabet Riker, neuronaučnik i autor knjige Pametnije sutra: kako vam 15 minuta neurohakinga dnevno može pomoći da radite bolje, mislite brže i Uradite više. „Kada govorimo o izvršnoj funkciji (formalniji termin za šta pažnja često može da potpadne), ona se sastoji od radne memorije (vaša sposobnost da pređete sa jedne ideje na drugu) i inhibicije (sposobnosti da inhibirate neželjene misli ili ponašanja) .”

Postoji beskonačan broj stvari koje se dešavaju oko nas u svakom trenutku, ali mozak može da obradi samo toliko toga. Da bi ilustrovali kako naš mozak odlučuje na šta da obrati pažnju, psiholozi koriste klasičan primer koktela.

Na ovoj koktel zabavi možete se fokusirati na bilo koji broj stimulansa u prostoriji: muziku koja svira, zvuk zveckanja čaša, osobu koja prolazi ili razgovor koji se odvija iza vas. Zahvaljujući procesima filtriranja u mozgu, obično ćete podesiti osobu ispred sebe, sa okolnim prizorima i zvucima koji se zamućuju u puku pozadinsku buku. Ali recimo da neko prođe i kaže tvoje ime. Iako ranije niste obraćali pažnju na njihov razgovor, on sada dolazi u fokus kada osoba ispred vas bledi u pozadini.

Naravno, za nekoga sa poremećajem hiperaktivnosti deficita pažnje (ADHD) ili poremećajem iz spektra autizma (ASD), ovaj proces može biti teži. Oba uslova predstavljaju izazove sa funkcionisanjem izvršne vlasti, što uključuje pažnju i fokus. Ovo može biti dodatno pojačano preosetljivim senzornim sistemima, koji olakšavaju fokusiranje na određene zvukove i stimulanse u okruženju i teže isključuju druge.

Kako tehnologija ometa našu pažnju.

Najočigledniji primer kako tehnologija privlači našu pažnju je putem „push“ obaveštenja. Pingovi (zvukovi) i iskačući prozori nas odvraćaju od trenutnog zadatka u naše fidove ili prijemno sanduče. Posle nekog vremena, navika postaje toliko ukorenjena da nam ovi podsetnici nisu potrebni da bismo posegnuli za našim uređajima.

U studiji iz 2015. koju je objavio Computers in Human Behaviors, polovina ispitanika izjavila je da je iskusila „fantomske telefonske signale“ (tj. kada mislite da ste čuli ili osetili telefon, ali niste) barem jednom nedeljno, dok ih je do 63% iskusilo mesečno.

Istraživači su teoretizirali da je to zbog toga što mozak koristi šeme ili okvire za tumačenje složenih informacija. Mozak se oslanja na primere iz prošlosti da bi tumačio nove informacije. Dakle, ako redovno čujete i vidite obaveštenja sa svog telefona, mozak može pogrešno da pripiše drugu vrstu unosa (recimo, zvuk komšijske televizije) vašem telefonu. Studija je takođe otkrila da sa više upotrebe telefona dolazi i više fantomskih telefonskih signala.

U pregledu časopisa Jejl za biologiju i medicinu iz 2019. godine, istraživači su otkrili da čak i najzdraviji mozak može da propusti velike razlike između dve slike kada ih prekine blesak svetlosti. Oni pretpostavljaju da slična ometanja (recimo, iskačuće upozorenje ili druga digitalna obaveštenja) takođe imaju mogućnost da potpuno skrenu vašu pažnju.

Kako poboljšati raspon pažnje.

Jasno je da naše društvo ima ozbiljan problem sa pažnjom. Nemogućnost fokusiranja može smanjiti vašu produktivnost na poslu, otežati obavljanje ličnih poslova, pa čak i uticati na vaše odnose (ako ste ikada bili usred priče svog prijatelja ili ste posegnuli za telefonom tokom večere sa partnerom , znate da je rezultat manje nego poželjan).

Srećom, nedavna istraživanja pokazuju da postoje naučno dokazani načini da ostanete prisutniji i fokusiraniji.

1. BICOM TERAPIJA – ELIMINISANJE ELEKTRO SMOGA-STRESA

Kod nas u poliklinici nakon BICOM dijagnostike i uvida u rezultate – možemo izmeriti i novo Vaše izloženosti oksidativnom smogu, odnosno stresu. Vrlo često nismo svesni koje posledice telefon, TV, ruter, bluetooth…imaju štetan uticaj na nas. Manifestuje se kao rasejanost, nedostatak pažnje, poremećen fokus, stres, zaboravnost, loš san.

Tada nastupa BICOM terapija koja Vas rešava svih oksidativnih toksina i vraća Vaše telo, um u prvobitno, odnposno detoksikovano stanje. Vaše je da se udobno smestite u fotelju i date poverenje ovoj metodi. Za posledicu ćete u početku osetiti veliku potrebu za spavanjem, što je pravi dokaz da telo dobro reaguje na program. Odnosno da se rešava toksina, a samim tim i daje primat odmoru, što je telu najpotrebnije. U prevodu – da napuni baterije.

2. Ograničite koliko često menjate zadatke.

Studija Harvard Business Reviev pokazala je da prosečan radnik menja zadatke 1.200 puta dnevno. Ovo uporno skakanje sa jedne stvari na drugu može imati štetne efekte na naš fokus i performanse.

Primer: Opservaciona studija iz 2005. godine pokazala je da su kancelarijski radnici u proseku proveli samo 11 minuta radeći na jednom projektu pre nego što su prešli na drugi. Nakon prekida, učesnicima je trebalo u proseku 25 minuta i 26 sekundi da nastave sa radom, tek nakon što su prebacili fokus na u proseku 2,2 druga zadatka.

Pokazalo se da ovo dosledno prebacivanje između zadataka značajno smanjuje kvalitet i efikasnost vašeg rada, u onome što istraživači nazivaju „efekat troškova promene“.

Nešto od ovoga je neizbežno i ugrađeno u prirodu posla. U članku Frontiers In Psichologi, istraživači primećuju da „Ova digitalizacija posla sada vezuje sposobnost [radnika] da obavljaju u velikoj meri njihovu sposobnost da se intenzivno fokusiraju na male delove, a zatim „hiper-skoče“ da se fokusiraju na drugi zadatak bez prelaska preko kognitivnog hlađenja ili zagrevanja potrebno da bi se njihov tok misli ponovo konfigurisao sa jednog zadatka na drugi.“

Iako postoji malo istraživanja o popularnim strategijama kao što je blokiranje vremena, jedna studija objavljena u Neuropsichologi otkrila je da pauziranje između dva zadatka smanjuje i vreme koje je potrebno da se pristupi drugom zadatku i broj napravljenih grešaka. Dakle, ako morate da šetate između zadataka, razmislite o tome da se zaustavite da biste udahnuli između svakog od njih — to bi vam moglo uštedeti vreme i poboljšati vašu preciznost na duži rok.

3. Nemojte obavljati više zadataka.
Odavno znamo da multitasking ne funkcioniše, ali istraživanja pokazuju da su za one koji često obavljaju više zadataka, nedostaci dugotrajni (i mogu uticati na performanse čak i kada ne rade više zadataka).

U studiji Psiholoških i kognitivnih nauka iz 2009. godine koja je procenjivala preko 200 studenata, pokazalo se da su ljudi koji obavljaju više zadataka više ometeni nerelevantnim informacijama na ekranu, manje sposobni da filtriraju nebitna sećanja na prošle eksperimente i primere, sporiji da reaguju kada su prisutne ometajuće informacije , i sporije da reaguju kada se od vas traži da promenite zadatke – nešto što ćete zapamtiti kada sledeći put otvorite TikTok ili Tvitter dok gledate TV.

4. Meditirajte.

Meditacija može da promeni hemiju vašeg mozga i ima niz vrednih prednosti: uključujući poboljšanu pažnju. Iako je održavanje redovne prakse meditacije idealno, pregled Frontiers in Human Neuroscience iz 2019. otkrio je da čak i samo jedna desetominutna vođena meditacija može poboljšati vašu sposobnost da duže obraćate pažnju.

5. Jedite hranu koja podržava mozak.

Iako ne postoji magična pilula koja će vas dovesti u zonu, postoji istraživanje koje povezuje određenu hranu sa poboljšanom pažnjom i kognitivnim funkcijama. Evo nekoliko:

Pregled literature objavljen u Journal of the European Behavioral Pharmacologi Societi otkrio je da kofein poboljšava pažnju i na jednostavne i na složene zadatke.
Čak je i čokolada bila povezana sa poboljšanom kognitivnom funkcijom (nezavisno od drugih navika u ishrani) kod zdravih odraslih osoba u velikoj studiji apetita iz 2016.

Ako tražite brz način da ove hranljive materije koje podržavaju mozak uključite u svoju dnevnu rutinu, razmislite o dodatku ciljanog fokusa.

6. Procenite sami – POSTAVITE TARGETE.

Kada pokušavamo da obratimo pažnju, koristimo mnogo noviji deo našeg mozga: prefrontalni korteks. Glukoza, prosti šećeri, glavni su izvori energije za mozak. Služi kao sirovina koje mozak koristi za stvaranje ATP-a, koji obezbeđuje energiju za mnoge metaboličke procese. Kada obraćamo pažnju, koristimo određene mreže koje su mnogo skuplje u smislu glukoze od drugih delova našeg mozga.

Dok su neke funkcije (npr. bežanje od opasnosti) unapred programirane i lako im je pristupiti, sposobnost fokusiranja tokom dužeg vremenskog perioda je veoma složena. Sa ovom složenošću dolazi i varijabilnost—tj. pažnja je veoma promenljiva, menja se tokom dana i zavisi od vašeg raspoloženja i ukupnog zdravlja.

Da biste bolje razumeli svoj raspon pažnje, Ricker preporučuje da vodite dnevnik rada. Odvojite određeno vreme da završite posao i postavite tajmer. Kada vreme istekne, ocenite sebe da li ste završili zadatak, koliko ste bili fokusirani i da li ste bili u stanju toka.

Vremenom ćete početi da prepoznajete obrasce u svojim uspesima – na primer, da li ste produktivniji u određeno doba dana ili u određenom okruženju. Osim toga, dnevnik vaših dobrih dana može biti motivirajući.

TU SMO ZA VAS!

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post 6 stvari za bolji fokus appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Pijte toplu vodu sa limunom.

Započnite dan toplom vodom sa limunom i pijte je tokom dana. Limun pruža nekoliko zdravstvenih prednosti, koje u kombinaciji sa toplom vodom mogu da podstiču hidrataciju i stimulišu varenje tokom celog dana. Hidratacija ne sme biti zapostavljena tokom ovog vremena – konzumiranje dovoljno vode je od suštinskog značaja da pomogne vašoj jetri i bubrezima da filtriraju toksine.

Pokušajte da pijuckate topli zeleni čaj pre i posle jela da biste održali metabolizam i probavu jakim. Čaj od komorača je takođe odličan izbor, jer ublažava probavne probleme kao što su loše varenje, nadimanje, zatvor, crevni gasovi, žgaravica, pa čak i nadražena creva. Ova prelepa biljka stimuliše varenje i ima karminativno dejstvo koje smiruje probavni trakt i sprečava stvaranje gasova.

Fokusirajte se na obroke na bazi biljaka.

Iako ćete možda biti u iskušenju da jedete vrlo malo nakon takvog prejedanja, važno je da se fokusirate na hranljive, zdrave obroke. Razmislite o voću, povrću i biljnim proteinima. Možete pronaći sjajnu inspiraciju za recepte online sa puno hranljivih, biljnih obroka koji su bez glutena i mlečnih proizvoda. 

Isprekidan post ili kod nas poznatiji kao autofagija

Povremeni post je jednostavan način da dobijete prednosti posta bez osećaja da ste lišeni hrane. Poslednji obrok pojedite najkasnije do 19 časova, uveče, i probajte sa kafom ili zelenim čajem ujutru umesto doručka sledećeg dana. Kafa, biljni puter ostaviće vas sitim dok vaše telo nastavlja da posti. U ovom stanju posta vaše telo je u mnogo boljem stanju da sagoreva masti kao gorivo. Kada vreme za ručak prođe, postili ste više od 16 sati, što će vašem digestivnom sistemu značiti potpuni reset.

Masaža stomaka esencijalnim uljem

 Ako se posle Božića osećate kao nabujali beli slez, uzmite malo ulja za telo  i dajte sebi masažu stomaka ili zamolite nekoga da vam pomogne. Ulje peperminta je neverovatno umirujuće, a limunska trava, geranijum i tamjan upalu isteraju „na vrata“!

Joga

Joga je najbrži način da vratite svoj energetski sistem u ravnotežu, plus podiže raspoloženje. Ukoliko ste početnik i ne znate vežbe, na internetu postoji niz početnih kurseva, koji vas mogu uvesti u svet joge. Pokušajte da uključite 20 do 30 minuta ujutro da biste se vratili na stazu za vežbanje. Ubrzo ćete se osećati kao kod kuće u svom telu!

Jedite sa namerom

 Jedenje sa namerom je krajnji savet da izbegnemo osećanja žaljenja koja prate preterano uživanje u praznicima. Da biste sprečili štetu na predstojećim zabavama ove praznične sezone, izbegavajte preterano uživanje u hrani koju inače ne biste jeli. Na primer, ako obično izbegavate gluten ili mlečne proizvode, možda se nećete osećati dobro ako jedete veliku količinu „jer su praznici“.

Oduprite se mentalitetu „kada ste u Rimu“ i nećete se u januaru toliko boriti sa razmišljanjem o detoksikaciji prepunom krivice. Prepustite se kašiki-dve ruske salate ili generalno maloj porciji hrane koju su s ljubavlju pripremili vaša porodica i prijatelji i uživajte u onome što vam je na tanjiru, bez sramote! Što više budete pod stresom zbog malih stvari, to će biti gore za vaše telo od same hrane!

Jedite sa zahvalnošću i namerom, i negujte ljubav koja je ulivena u vaše obroke. Ne morate ići u krajnosti da biste resetovali svoje telo nakon svečane gozbe. Brinite o svom telu sa namerom pažnje, ishrane i ljubavi prema sebi.

Ukoliko vam ništa od predloženih saveta ne pomogne, poliklinika LONGA VITA ima izuzetne nutricioniste, kao i vrlo efektne BICOM terapije koje će vas rešiti toksina, gasova, bolova u stomaku.

Zakažite svoj termin!

• Učitelj Tasina broj 9A, 18000 Niš
• office@longavita.rs
• +381 69 11 22 358
• +381 18 307 251

The post Nežni načini „čišćenja“ tela nakon praznika appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Akupunktura u Longa Viti uključuje umetanje veoma tankih igala kroz kožu na strateškim tačkama na vašem telu.

Ključna komponenta tradicionalne kineske medicine, akupunktura se najčešće koristi za lečenje bola. Sve više se koristi za opšte zdravlje, uključujući i upravljanje, odnosno regulisanje stresa.

Kako deluje akupunktura u Longa Viti?

Zapadna medicinska akupunktura je upotreba akupunkture nakon medicinske dijagnoze. Uključuje stimulaciju čulnih nerava ispod kože i mišića.  Ovo dovodi do toga da telo proizvodi prirodne supstance, kao što su endorfini koji ublažavaju bol. 

Šta je QI odnosno ČI?

Ciklus/serija tretmana akupunkture u Longa Viti obično stvara dugotrajnije ublažavanje bolova nego kada se koristi samo jedan tretman. Tradicionalna akupunktura se zasniva na verovanju da energija ili „životna sila“, teče kroz telo u kanalima koji se nazivaju meridijani. Ova životna sila je poznata kao Qi (izgovara se „či“).

Praktičari koji koriste akupunkturu na tradicionalan način veruju da kada Či ne teče slobodno kroz telo, to može izazvati bolest. Oni takođe veruju da akupunktura može obnoviti tok Či-ja i tako vratiti zdravlje.

Ističemo par stanja/tačaka koja možemo tretirati/lečiti akupunkturom u Longa Viti(?)

• Glavobolje – U terapiji glavobolja akupunktura se pokazala kao odlična terapijska metoda. Ubadanjem igala u određene tačke na koži glave, sa bolnog područja šalje se impuls za blokadu bola koji se obrađuje u senzornim centrima za kontrolu bola u organizmu. Lokalnom tretmanu pridružuje se i ubadanje igala u određene tačke na ekstremitetima kojima se stimulišu pomoćni mehanizmi u terapiji glavobolja, u zavisnosti od uzroka glavobolje.

Tretman je gotovo bezbolan, pacijenti sam ubod iglice opisuju kao ujed komarca. Osim što dovodi do analgezije, benefiti su i duboka relaksacija, poboljšanje sna i odmora, umirenje propratnih simptoma glavobolja kao što su mučnina, povraćanje, uznemirenost, povećanje krvnog pritiska itd.

• Bolna stanja mišićno-zglobnog sistema (akutni i hronični bolni vratni i lumbalni sindrom, sindrom bolnog ramena, bolovi u kolenima, stanja nakon povrede, teniski lakat…) su najbrojnija vrsta indikacija kod kojih se akupunktura pokazala kao izuzetno delotvorna terapijska metoda.

Iglama se tretiraju bolna mesta na telu, čime se postiže ushodna analgezija, pomoćne tačke na trupu i ekstremitetima koje kupiraju disbalans akumuliran u tetivima, mišićima, nervima, kao i opšte tačke na telu koje služe za mišičnu i emotivnu relaksaciju, i uspostavljanje balansa u čitavom organizmu.

• Alergije – Astma, alergijski bronhitis, sinuzitis, rinitis, konjuktivitis, laringitis, dermatitis se mogu javiti kao odgovor organizma osetljivog na neki od stalno ili povremeno prisutih alergena spoljašnje sredine (najčešće na polen određenih biljaka, kao i duvanski dim, čestice prašine, smog, grinje, ujed insekta itd).

Tada se javljaju simptomi u vidu prolongirane kijavice, pojačane sekrecije u disajnim putevima, nadražajnog kašlja, bola u predelu sinusa, svraba i crvenila po koži, konjuktivitisa itd.

• Akupunktura može pomoći u terapiji hroničnog alergijskog stanja, kao i u predsezonskoj prevenciji pojave sezonske alergije kod osetljive populacije. Cilj terapije je modifikacija imunog odgovora na alergen, shodno tome ublažavanje i prestanak tegoba. Tretiraju se lokalna mesta ispoljavanja simptoma, kao i distalne tačke imuniteta na trupu i ektremitetima.  Naravno i opšte energetske tačke u cilju postizanja balansa čitavog organizma.

• Kod dece se umesto igala primenjuje stimulacija akupunkturnih tačaka magnetićima, potpuno bezbolna metoda, na koju deca dobro reaguju i dobija se povoljan terapijski efekat.

• Poremećaji menstrualnog ciklusa, sindrom policističnih jajnika i posledično otežano začeće su podgodno tlo za primenu akupunkture kao pomoćne terapijske metode. Iglama se tretiraju tačke koje pospešuju protok energije kroz polne organe i žlezde. Poboljšavaju cirkulaciju i dovode do popravljanja disbalansa u njima. Ujedno se tretiraju tačke za duboku emotivnu i telesnu relaksaciju, otpuštanje emotivnih blokada i stresa, što je preduslov za uspešno začeće.

Akupunktura može biti idealan izbor i u tretmanu simptoma menopauze. Terapijski odabir tačaka je individualan, prilagodjen potrebama pacijenta. Tretman disbalansa polnog ciklusa žene radi se u seriji trajanja 21 dan (tretmani se rade svakog drugog dana). Serija se ponavlja u dogovoru sa lekarom, do uspostavljanja balansa ili kao priprema za VTO (vantelesna oplodnja).

• Gojaznost je poremećaj novog doba i sve više uzima maha. U lečenju gojaznosti akupunktura može biti od velike pomoći. Tretiraju se tačke na ušnoj školjci, trupu i ektremitetima, odabir je individualan i može biti različit od pacijenta do pacijenta. Cilj akupukturne stimulacije je kontrola apetita i potpora vitalnim organima u procesu gubljenja telesnih masti, uz adekvatan režim ishrane.

Pored smanjenja apetita, efekti akupuknturnog tretmana su ubrzanje metabolizma, poboljšanje varenja, izbacivanje viška vode iz organizma, poboljšanje sna, i opšte otpuštanje stresa iz organizma.

• Anksioznost – Trećina populacije u nekom periodu života pati od anksioznosti. Stimulacija akupunkturnih tačaka u kombinaciji sa vežbama disanja daje izuzetan relaksantni efekat, oslobađa od emotivnih blokada i okupira fizičke simptome anksioznosti. Kao što su kratak dah, ubrzani rad srca, osećaj uznemirenosti i straha. Utiče na poboljšanje sna i poboljšava svakodnevu toleranciju na stresore.

Tretman akupunkture u Longa Viti je bezbolan i prijatan. Odabir tačaka je idividualan, shodno potrebama i stanju pacijenta.

Preporučuje se 10 tretmana u jednoj terapijskoj seriji.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može demistifikovati i uzroke bolova!
Uz adekvatan pristup/pregled, garantujemo Vam nalaženje uzroka i pravilnu terapiju i akupunkturom! 

U samom centru Niša

The post AKUPUNKTURA appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Kada smo pod stresom, brigama, pritiskom… generalno imamo dve polarne suprotne reakcije na hranu. Ili se prejedamo ili jednostavno prestanemo da jedemo.

Dok većina ljudi povezuje stres sa prejedanjem i debljanjem, gubitak težine pod stresom je takođe uobičajen. Gubitak težine može zvučati kao pozitivna komponenta stresa, ali nije.

Značajan gubitak težine od stresa može dovesti do problema kao što su nedostatak ishrane, slabost, gubitak mišića i još mnogo toga. Dakle, ako ste na strani spektra gubitka težine od stresa, anksioznosti, briga, šta možete učiniti povodom toga?

Simptomi gastrointestinalnog distresa i IBS-a obično dovode do smanjenog unosa hrane, što zauzvrat dovodi do gubitka težine.

-Stres može izazvati anksioznost i depresiju
Hronični stres može dovesti do mnogih psiholoških poremećaja, uključujući i opšti anksiozni poremećaj. I opšti anksiozni poremećaj i manje ozbiljni nivoi anksioznosti često dovode do gubitka težine.

Anksioznost nije jedini rezultat stresa; stres je takođe povezan sa razvojem depresije. Za neke ljude, depresija može uzrokovati smanjenje apetita, što može dovesti do gubitka težine.

Stres može dovesti do više aktivnosti
Kada smo pod stresom ili uznemireni, pokret uvek pomaže, hodanje, trčanje, joga, kretanje tela na bilo koji način.
Poznato je da fizička aktivnost smanjuje stres, a istovremeno poboljšava raspoloženje i samopouzdanje. Osim toga, nervozni pokreti poput vrpoljenja, drhtanja nogu, pejsinga i još mnogo toga obično su povezani sa stresom. U mnogim situacijama, upotreba fizičke aktivnosti u borbi protiv efekata stresa je zdrava i preporučljiva. Ali ako ste previše aktivni, posebno dok ne jedete dovoljno, to može brzo dovesti do značajnog gubitka težine pod stresom.Stres vas može učiniti previše iscrpljenim da biste jeli. Poznajemo svi stres i anksioznost dovoljno dobro da smo doživeli više od  poštenog dela besanih noći ležeći u krevetu, iznutra izbezumljeni. Svi smo bili tamo u nekom trenutku.
Poznato je da stres uzrokuje smanjeno trajanje sna i povećane poremećaje sna.

Kako se nositi sa gubitkom težine pod stresom, brigom, anksioznošću?

Hrana je zaista lek, i iako je lek za telo, takođe je lek za isceljenje uma.

5. Uvek napunite gorivo nakon vežbanja

Pojedite nešto čim završite sa vežbanjem, da ne zaboravite. Ovo ne mora da bude veliki obrok, ali se fokusirajte na hranu sa visokim sadržajem proteina ili ugljenih hidrata, kao što su avokado, orasi, jogurt, banana, jabuka sa puterom od oraha, kolači od pirinča ili proteinski smoothie.Možete čak kupiti i gotova proteinska pića u prodavnici, kako biste to učinili što jednostavnijim.

Jedenje nakon vežbanja će pomoći u sprečavanju gubitka težine pod stresom, a ima i drugih prednosti, kao što je povećana sinteza mišićnih proteina, smanjena razgradnja proteina i efikasnije obnavljanje mišića.

6. Odmorite se i oslobodite se stresa

Zakažite jedan sat dnevno gde ćete se fokusirati na uklanjanje stresa. Znamo da je to ponekad nemoguće, posebno kada imate milju dugu listu obaveza, ali jedan sat je tako mali deo vašeg dana. Čak i ako to znači da ćete se probuditi sat ranije da biste imali više vremena u danu, odlaganje vremena koje je samo da biste se usredsredili na uklanjanje stresa je veoma važno.

Evo nekoliko načina na koje možete svakodnevno da se oslobodite stresa:

• Provedite vreme napolju: Provođenje vremena uronjeno u prirodu smanjuje stres i anksioznost i poboljšava opšte zdravlje, čak i ako je to samo 20 minuta.
• Vežbajte jogu: Ima toliko prednosti joge, uključujući smanjenje stresa. Zavolećete da tonete u opuštajući restorativni ili jin tok na kraju dugog dana.
• Vežbajte brigu o sebi: Postoji toliko mnogo korisnih navika za negu sebe koje možete praktikovati svakodnevno. Jedna od , svima, omiljenih je sparna topla kupka sa svećama u kombinaciji sa inspirativnom literaturom.
• Oslobodite svoju kreativnost: Kreativnost smanjuje nivoe kortizola. Crtajte, slikajte, popunite bojanku, napišite pesmu itd.

7. Dođite do korena problema

Iako će vam svi ovi saveti pomoći da se izborite sa gubitkom težine od stresa, morate doći do korena svog stresa. Obično, da biste bili pod stresom dovoljno dugo da izazovete gubitak težine pod stresom, nešto mora da ima prilično veliki uticaj na vaš život. Da li je to dugoročni projekat za rad? Nova životna situacija? Nezdrava veza? Stalno imate previše toga na leđima.

Ako gore navedeni saveti i druge promene načina života i metode upravljanja stresom ne pomognu, možda je vreme da razmotrite druge potencijalne uzroke gubitka težine.
Tačnije, obratite se stručnoj osobi. Lekaru, nutricionisti, psihoterapeutu.

Kod nas možete na jednom mestu uraditi kompletnu dijagnostiku tela, koja takođe može demistifikovati i uzroke stresa!
Uz adekvatan pristup/pregled, garantujemo Vam nalaženje uzroka i pravilnu terapiju! 

U samom centru Niša

Učitelj Tasina 9a

zakazati termin na:

office@longavita.rs

069 1122358 | 018 307 251

The post Gubitak težine pod stresom? appeared first on Poliklinika Longa Vita.

DETOKSIKACIJA I ZAŠTO JE BITNA(?!)

Ovo je jasan pokazatelj da vaše telo radi svoj posao da vas vrati u formu i ne bi trebalo da vas brine. Samo se puno odmarajte i povratićete energiju za kratko vreme. Održavajte laganu ishranu koja se sastoji od lako svarljivih namirnica i ne zaboravite da pijete puno vode.

E sada što se tiče simptoma krize kroz detoksikaciju.

Žudnja za hranom ili supstancama koje je vaše telo nekada unosilo, ali ih je eliminisalo uobičajeni su znaci odvikavanja. Recimo da ste nekada pili alkohol, ali ste odlučili da prestanete, možda ćete doživeti sindrom krize za alkoholom. Tokom ove faze možete se osećati razdražljivo i mučno, ali ćete se osećati bolje nakon nekoliko dana.

Ozbiljnost simptoma krize zavisi od toga kako pristupate procesu detoksikacije. 

Recimo da niste voleli povrće, a onda ste odlučili da se pretvorite u čistog vegana za manje od 24 sata, ne jedući ništa osim salate od povrća i začinskog bilja, onda je veća verovatnoća da ćete podleći žudnji i drugim simptomima krize. Ali ako prolazite kroz proces čišćenja korak po korak, manja je verovatnoća da ćete doživeti nelagodnost odnpsno krizu.

Proces detoksikacije

Ovo je jasan pokazatelj da vaše telo radi svoj posao da vas vrati u formu i ne bi trebalo da vas brine. Samo se puno odmarajte i povratićete energiju za kratko vreme. Održavajte laganu ishranu koja se sastoji od lako svarljivih namirnica i ne zaboravite da pijete puno vode.E sada što se tiče simptoma krize kroz detoksikaciju.

Kada odlučite da se podvrgnete detoksikaciji, prva stvar koju treba da uradite je da smanjite potrošnju toksične hrane i supstanci. To može varirati od rafinisanog šećera i alkohola do kofeina i zasićenih masti. Iako je prestanak preko noći idealan, jednostavno je nemoguće.Morate uskladiti svoje misli i osećanja da biste mogli da postignete svoje ciljeve za svoje fizičko telo malim koracima. Veoma je važno da se ne opterećujete, ako odmah ne ostvarite svoje ciljeve.  Za sve, uključujući i dobro zdravlje, potrebno je vreme da se postigne.
Kroz BICOM terapiju taj proces je daleko podnošljiviji.

Uobičajeni simptomi detoksikacije

Dok vaše telo prolazi kroz proces eliminacije toksina i samopročišćavanja, postoji niz simptoma koji se stvaraju tokom detoksikacije. Neki od ovih simptoma koji se obično javljaju uključuju:

• Glavobolje
• Letargija
• Privremeni bolovi u mišićima
• Sluz ili drugi iscedak
• Obložen, pastasti jezik
• Simptomi slični gripu
• Razdražljivost
• Poteškoće sa spavanjem
• Slabost
• Žudnja za hranom
• Mučnina
• Zatvor
• Dijareja
• Gasovi
• Osipi
• Nizak nivo energije
• Učestalo mokrenje

Dok ste u procesu detoksikacije, možda ćete imati stare simptome koje ste ranije imali. Ponekad možete pomisliti da ćete se razboleti, ali je važno da nastavite sa detoksikacijom i ne uzimate nikakve lekove koji bi pomogli kod simptoma kroze. Cilj detoksikacije je izbacivanje hemikalija iz tela, a ne unošenje više!

 

Koje su to različite vrste detoksikacije?

Naša tela imaju prirodan proces detoksikacije. Nažalost, ponekad ne funkcioniše zbog loše ishrane, načina života i faktora životne sredine. Postoje različite vrste programa detoksikacije koji mogu pomoći vašem telu u uklanjanju otpadnih proizvoda koji ga ometaju da funkcioniše kako bi trebalo. Neki od njih stimulišu unutrašnje organe biljem, prirodnim  suplementima, ali i biorezonantnim terapijama, dok drugi regulišu proces izbacivanja toksina iz organizma putem urina, fecesa i znoja.Praćenje programa detoksikacije omogućava vašem telu da se odmori od određene hrane koja doprinosi nagomilavanju toksičnosti. Ako se pitate na koji program detoksikacije da se oslonite, pogledajte listu ispod:

Sveži sokovi 

Ova vrsta dijete za detoksikaciju uključuje ispijanje sveže ceđenih ekstrakata iz voća i povrća. Čisti i optimizuje debelo crevo, jetru, bubrege, žučnu kesu, limfni sistem i kožu.

Detoksikacija jetre

Jetra igra važnu ulogu u sistemu za varenje, pa stoga mora uvek da bude jaka i zdrava. Čišćenje jetre uključuje konzumaciju zelenog, lisnatog povrća, žitarica, semena, bilja i dodataka kalijuma koji podržavaju funkciju organa za ispiranje toksina kroz urin i izmet.

Biljni detoks

Ako želite da smršate, krenite na detoksikaciju biljkama. To podrazumeva prirodno bilje koje nežno uklanja toksine, smanjuje nivo šećera u krvi i oživljava funkcije organa u digestivnom sistemu. Kao što su kopriva, komorač, korijander…

BICOM detoks tj. terapija

Nakon testa netolerancije na hranu na preko 200 namirnica koje najčešće koristimo u ishrani uz otkrivanje i tretiranje glavnog alergena, provera na prisustvo patogenih organizama (gljivice, paraziti, bakterije) i čišćenje organizma od istih sledi

• Detoksikacija celog organizma, posebno organa za izlučivanje
• Uspostavljanje balansa u crevima i regulisanje probave, čime pojačavamo apsorpciju hranljivih materija i ubrzavamo metabolizam
• Oslobadjanje od toksina, štetnih zračenja i blokada
• Program za metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina
• Provera hormonskog statusa i žlezda
• Provera vitamina, minerala, enzima, suplemenata…
• Provera emotivnih stanja i osećaja kroz Bahove kapi koja za posledicu imaju emotivno prejedanje

Ono po čemu se poliklinika  Longa Vita razlikuje je upravo po PROCESU.

Svima je potrebna motivacija, podrška, ali i stručno mišljenje kao stvaranje odgovornosti pre svega prema sebi. Nakon urađenog BICOM pregleda dobijate individualan program detoksa, ishrane i studiozan uvid u stanje vašeg tela i na šta treba obratiti pažnju.

Biorezonantnim tretmanima mogu se ukloniti nagomilani toksini i uz prilagođenu ishranu organizam se može dovesti u prirodni balans.

Bitno je da znate da to podrazumeva i dalje praćenje vašeg procesa i napretka.

U građenju najbolje verzije sebe niste sami!
DETOKSIKACIJA jeste vaš proces, ali je podrška naša.Počnite sa sticanjem novih prijatelja u našoj poliklinici koji razumeju vaš izazov.
Zakažite pregled na +381 69 11 22 259  ili na office@longavita.rs

The post DETOKSIKACIJA I ZAŠTO JE BITNA(?!) appeared first on Poliklinika Longa Vita.

Visoko prenosiv Omicron soj COVID-19 izaziva neviđen nalet infekcija širom sveta.

Prikupili smo najnovije stručne informacije o ovoj varijanti i nastavićemo da se edukujemo kako više informacija bude dostupno.

Šta je soj Omicron?

Omicron soj COVID-19 SZO je nazvala sojem koji izaziva zabrinutost na osnovu dokaza da ima nekoliko mutacija koje mogu uticati na to kako se ponaša. Postoje dosledni dokazi da se Omicron širi znatno brže od Delta varijante u zemljama sa dokumentovanim prenosom u zajednici, sa vremenom udvostručavanja od 2-3 dana. Ukupan rizik vezan za ovaj novi soj ostaje veoma visok.

Kako se razvio soj Omicron?

Kada virus široko cirkuliše i izaziva brojne infekcije, povećava se verovatnoća da virus mutira. Što više mogućnosti za širenje virusa ima, to je više mogućnosti da se podvrgne promenama. Nove varijante kao što je Omicron su podsetnik da je pandemija COVID-19 daleko od kraja.

Gde je prisutan soj Omicrona?

Omicron je sada otkriven u većini zemalja, nakon što je prvi put otkriven u Južnoj Africi u novembru 2021.

Da li je soj Omicrona zarazniji?

Da, Omicron soj je zarazniji od prethodnih varijanti. Međutim, ili vakcinacija ili preduzimanje mera predostrožnosti kao što su izbegavanje prepunih mesta, držanje distance od drugih i nošenje maske su od ključne važnosti za sprečavanje širenja COVID-19, a znamo da su ove akcije bile efikasne protiv drugih sojeva.

Kako mogu da zaštitim sebe i svoju porodicu od Omicron soja?

Najvažnija stvar koju možete da uradite je da smanjite rizik od izlaganja virusu. Da biste zaštitili sebe i svoje voljene, obavezno:

• Nosite masku koja vam pokriva nos i usta.
• Uverite se da su vam ruke čiste kada stavljate i skidate masku.
• Držite fizičku udaljenost od najmanje 1 metar od drugih.
• Izbegavajte loše provetrene ili pretrpane prostore.
• Otvorite prozore da biste poboljšali ventilaciju u zatvorenom prostoru.
• Redovno perite ruke.
• Vakcina (kao svojevoljni izbor)

Omicron je zarazniji i brže se širi, ali na svu sreću postoje indicije da ostaje u grlu i nosu, manje napada pluća, on se menja, menja i neke svoje osobine što se tiče organa koje napada. Dobro je da se sklanja od pluća, što je bio glavni problem sa delta sojem. 

POST-COVID TERAPIJA BIOREZONANTNOM METODOM

Sve veći broj naših pacijenata dolazi sa potrebom za post-kovid lečenjem.
Najizraženije posledice kovida su umor, otežano disanje, zaboravnost, poremećeni receptori čula (hrana ima drugačiji ukus/miris), bolovi u grudima, zglobovima…

Biorezonantna metoda je dala izuzetne rezultate kada je u pitanju vraćanje kvaliteta života ugrožen nakon kovida.

BICOM biorezonantnom metodom moguće je otkriti stvarne, ali i često prikrivene uzroke/posledice bolesti.

Nakon uzete detaljne anamneze i urađenog testiranja na Bicom aparatu, lekar – terapeut pravi terapijsku šemu za svakog pacijenta ponaosob. Broj terapija je individualan i zavisi od opšteg stanja organizma, tegoba koje tretiramo i saradnje sa pacijentom. Terapija se doživljava kao prijatna i potpuno je bezbolna. Cilj terapije je da se umanje svi uticaji koji izazivaju bolest i tako ponovo aktiviraju sopstvene odbrambene snage.

Prve terapije podrazumevaju eliminisanje energetskih blokada a u narednim se deluje na aktiviranje rada organa za izlučivanje koji, uz pomoć programa za detoksikaciju, počinju da izbacuju nagomilane toksine iz tela. Iz tog razloga, neophodno je da pacijent svakodnevno unosi minimum dva litra slabomineralne vode, kako bi se toksini uspešno izbacili iz organizma.

Kako izgleda terapija?

Terapije traju 30-60 min.Bezbolne su i komforne. Rade se u intervalu 7 – 14 dana. Neki terapijski programi mogu da se rade svakog dana. Pacijent sedi ili leži, može da čita, sluša muziku ili da se opušta u smirujućem ambijentu. Leđima je, preko svoje odeće,  prislonjen na elektrodu putem koje prima terapiju, a lekar-terapeut postavlja na telo pacijenta elektrode preko kojih aparat uzima informacije.

Nakon terapije možete osećati umor, pospanost, vrućinu ili hladnoću. To su pozitivni odgovori organizma na terapiju i nestaće brzo.

Bicom dijagnostika i terapija, nema nikakvog štetnog delovanja na čoveka, niti tokom lečenja izaziva bilo kakve nus pojave. Njom se mogu tretirati i bebe, mala deca kao i adolescenti.

Dajte šansu sebi da Vaš proces oporavka bude lakši i brži.
U borbi protiv ove pošasti smo svi zajedno i osećamo privilegiju što mi možemo, zapravo i pomoći!

Nalazimo se u mirnom delu centra. Možete nas lako naći.

office@longavita.rs

069 1122358 | 018 307 251

The post ŠTA ZNAMO O OMICRON SOJU I POST-COVID TERAPIJA BIOREZONANTNOM METODOM appeared first on Poliklinika Longa Vita.