DEPRESIJA: Šta o njoj niste znali, a morali biste da znate

DEPRESIJA: Šta o njoj niste znali, a morali biste da znate

Da li vam se neko požalio da u poslednje vreme više ili manje jede zbog neraspoloženja? Da li ste vi osetili tako, a niste imali sa kime da podelite svoju zabrinutost? Odgovori na pitanja koja izbegavamo da postavimo, slede u tekstu koji je pred vama.

Depresija kroz istoriju

I pre nego što su se psihijatrija i psihologija profilisale kao zasebne discipline, napisani su mnogi tekstovi o depresiji. Prvi je pominje otac medicine Hipokrat, koji je naziva melanholijom.

On je depresiju, kao i druge bolesti i stanja, objašnjavao teorijom o neravnoteži telesnih sokova – što se smatralo glavnim uzrokom raznih bolesti. Melanholija je konkretno povezivana sa poremećajima varenja.

Riječ depresija (“deprimere” – potisnuti, gurnuti prema dole) počela se koristiti u latinsko vreme, a Robert Barton u svojoj knjizi “Anatomija melanholije” iz 1621. godine depresiju dovodi u vezu sa prehrambenim navikama.

 

 

Kako je prepoznati?

Depresija je složena bolest i bazira se na smanjenoj količini serotonina koji se proizvodi u crevima. Na stanje depresije utiču i drugi neurotransmiteri kojima je takođe narušena ravnoteža zbog manjka hranjivih materija u probavi.

Za depresiju je karakteristično gubljenje interesovanja za uobičajene svakodnevne aktivnosti, kao i gubitak zadovoljstva u onome što je inače izazivalo zadovoljstvo kod čoveka. Manjak energije, stalni osećaj umora, nesanica, oslabljen apetit, problemi s koncentracijom i pamćenjem, negativne misli, sve su ovo simptomi depresije.

Kao fiziološke posledice depresije javljaju se problemi sa varenjem, potencijom, a mogu se javiti i srčane tegobe. Kod težih oblika depresije neretko dolazi i do halucinacija i fobija.

Iako se nekada smatralo da deca i adolescenti ne mogu imati depresivne poremećaje, danas je potvrđeno da depresija često svoje korene ima upravo u detinjstvu. Adolescencija je pak osetljivo razdoblje tokom kojeg može doći do različitih psihičkih nestabilnosti, koje takođe ne treba uzimati olako.

Kako biorezonanca pomaže u borbi protiv depresije?

Depresija se danas obično leči antidepresivima različitog dejstva, u kombinaciji sa psihoterapijom. Međutim, iako služe kao svojevrstan “most ka čvršćem tlu”, antidepresivi ponekad mogu pacijente odvesti još dublje u depresiju.

Ne treba zaboraviti ni to da su antidepresivi lekovi koje jetra mora da razgradi i neutrališe, te oni na drugom telesnom nivou, dokazano povezanom sa našim psihičkim stanjem, zapravo povećavaju toksično opterećenje unutar organizma.

Za razliku od antidepresiva, Bicom biorezonantni tretmani nemaju nikakve štetne posledice po zdravlje. Utiču na creva na taj način da ih oporavljaju i doprinose proizvodnji normalne količine serotonina, a pacijent na neškodljiv način postepeno gubi simptome depresije.

Na proizvodnju serotonina utiču aminokiseline a posebno triptofan kojeg ima u visokoproteinskim namirnicama. Količina triptofana, međutim, veoma je smanjena u savremenoj ishrani. Nekada je čovek jeo divlje životinje koje su se hranile travom i drugim biljkama, i preko hrane unosio mnogo više triptofana, što danas izsotaje. Takođe, prirodnu proizvodnju triptofana koče kofein, alkohol i veštački zaslađivač aspartam, kao i nedovoljno vežbe i izloženosti zdravom suncu.

Nakon obnavljanja oštećenih creva, važan korak u održavanju nivoa serotonina je uvođenje plana ishrane koji se temelji na uravnoteženom unosu hranjivih materija.

U Poliklinici Longa Vita, koja se nalazi u samom centru Niša, možete uraditi i test intolerancije na hranu i tako saznati šta od namirnica više ne bi trebalo da konzumirate. U sledećem koraku, u savetovanju sa iskusnim nutricionistima, izrađuje se individualni plan ishrane, prilagođen svakom pacijentu ponaosob.

Takođe, biorezonantnim tretmanima mogu se ukloniti nagomilani toksini, i uz prilagođenu ishranu organizam se može dovesti u prirodni balans.

I u slučaju depresije, pokazalo se da hrana koju unosimo ne samo da može biti i otrov i lek, već da i na naše psihičko stanje i ponašanje može uticati mnogo direktnije od onoga što inače mislimo.

Ne odlažite da vaš život učinite srećnijim, zdravijim i kvalitetnijim, javite nam se još danas na 0691122358 ili na office@longavita.rs , i zakažite pregled.